Свечана прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“

Видовдан је и ове ове године свечано прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свечана прослава Видовдана започела је у понедељак, 27. јуна, празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

У поноћ је кренула традиционална Видовданска литија од споменика кнезу Михајлу у центру Београда до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, у дужини од 35 км. Испред споменика прочитан је најпре акатист Светом кнезу Лазару. У Литији је учествовало око 150 верника.

На сам дан празника, 28. јуна, у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство  Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 500 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана.

Након завршеног парастоса архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Ксенофонт:

„Нека је слава оним Светим мученицима који тај дан дадоше живот свој за Крст часни и слободу златну. Нека Господ помене пред престолом својим као што се и ми данас помолисмо за душе свих оних мученика и новомученика српских који од Лазара до данас живот свој, душу своју, положише за то непролазно Небеско царство борећи се и у овом земаљском царству да души својој не науде, да душу своју обрету, да ближњима својим љубав покажу тако што ће живот свој за њих да дају.
Да знамо, браћо и сестре, да Господ прима наше мученичке жртве, да нас и љуби, да нас и воли, да нас зато прима као дјецу своју јер заиста и ми љубав своју показујемо према Њему и према ближњима својим, јер управо тиме и у ова страшна данашња времена показујемо да заповјест Божију вршимо, да љубимо Господа свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свом мишљу својом и да љубимо ближњега свога као самога себе.
Када су нам потребније те ријечи, браћо и сестре, него данас у овом тешком и туробном и тужном времену када сјећајући се ове узвишене тајне коју Св. кнез Лазар принесе на Косову пољу око себе видимо да је много оних који Земаљску Србију издају а Небеску Србију продају не имајући тако ни једне ни друге Србије. Немојмо се са таквима, браћо и сестре, у исти тор сврставати, немојмо се са таквима упрезати, немојмо са таквима јединства имати него сјећајмо се и дана данашњега, сјећајмо се и у данашњи дан овога великога мученика српског и многих и многих мученика српских који од њега до данас дивно пострадаше, дивно живот свој уткаше у не само овоземаљску државу Србију него у оно што је понајвише важно у Небеску Србију.
Нека Бог благослови овај дан, нека Бог благослови све вас да се и ви убројите у лик оних који се живећи у земаљској Србији и борећи се за њу уствари се боре за идеале Небеске Србије које нам је прописао и које нам је пропутио Св. кнез Лазар и сви ови Свети српски мученици. Нека Бог благослови све вас, нека Бог благослови све нас да не посустанемо у ова тешка и тужна времена, да не посустанемо у ова времена када се чини да нема човјек ни брата ни пријатеља да би се борио за те исте идеале за које се борио Св. кнез Лазар. Али не посустајмо, браћо и сестре, јер и Св. Илија посустаде и помисли у оно вријеме да нема других који служе истинитоме Богу а Господ му се с неба јавља и каже: „Не бој се Илија седам је хиљада оних што још пред Валом нису кољена приклонили“. Тако се и ми надамо да нисмо и ми једини који нисмо данас пред Валом кољена приклонили, који се за истиниту вјеру боримо, који и Земаљску и Небеску Србију освећујемо и чувамо. Чиме чувамо, браћо и сестре, не неким посебним даровима и талентима као што каже апостол Павле, него својим покајањем и својим смирењем и својим трпљењем а понајвише исповједањем своје вјере православне. Нека вас у томе укрјепи Господ свеблаги и свемогући сјећајући се оних рјечи св. Фотија Великога да је највиша од свих врлина и највећа од свих врлина исповједање вјере православне да би нас тако исповједајући вјеру православну Господ уврстио тамо негдје макар иза Светога кнеза Лазара и његове војске у неком ћошку раја да бисмо гледали предивно и пресвјетло лице Божије, Оца и Сина и Светога Духа кроза све вјекове и кроза сву вјечност. Амин. Боже дај.“

Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Ксенофонт речима:

„Не могу да се не сјетим и овога Видовдана и оних претходних, онога Видовдана 2010. када Владика Артемије по први пут као епископ није могао Видовдан више да обиљежава ни у Грачаници ни на Газиместану него далеко од своје епископске катедре, далеко од своје саборне цркве, далеко од Газиместана, био приморан те године 2010. након само што је прогнан са Косова, прогнан из Метохије, прогнан из рашке области гдје је столовао, гдје је епископовао. Те године је Видовдан обиљежио у Врдничкој Раваници на Фрушкој Гори гдје је и кнез Лазар боравио дуго година, његово свето тјело боравило па се и тиме свети владика усличио Арсенију Чарнојевићу који поведе Србе пред турским зулумом далеко од њихових домова. Тако је и свети владика и ми за њим пошли и ево Видовдан од тада прослављамо, овдје нам је централна саборна прослава у манастиру Преподобног Јустина, овдје крај Барајева крај Београда. На Газиместану и у Грачаници неки други људи данас обиљежавају овај дан, неки други људи надамо се, питамо се а и надамо се да ли и они Видовдан под Лазаревим барјаком данас прослављају и обиљежавају, јер не може се Видовдан прослављати и обиљежавати под Бранковићевим барјаком. И Лазар је био на Косову и Бранковић је кренуо ка Косову а сваки је завршио онако како је завршио, до данас се о томе воде приче и спорови али зна се гдје је народна мисао и гдје је народна пјесма гдје је кога сврстала, а тако се и ми Свеблагоме Богу молимо и Светом кнезу Лазару да нас и данас и у све дане живота свога препозна као своје, да нас уврсти у барјак свој, у врсту своју и у војску своју да би нас тако Христу бесмртноме привео. Амин. Боже дај.“

На академији је говорио протосинђел Дамјан (Ковачевић) на тему „Владика Артемије као чувар Косовског и Видовданског завета“. На академији су учествовали: монахиње из манастира Св. Николај Мирликијски из Лознице код Чачка, хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, Теодора Керезовић, Павле, Марија и Јелисавета Поповић и појци катакомбе ЕРП у егзилу из Ниша. Програм академије водила је Бојана Рајковић.

На крају су сви присутни отпевали песму „Ој Косово, Косово“. Уследило је заједничко фотографисање чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ