Копривица: У Украјини се не бране никакве западне вредности него – моћ Британије

ЧАСЛАВ КОПРИВИЦА У РАЗГОВОРУ СА ДАНИЛОМ ТВРДИШИЋЕМ ЗА ХЕЛМКАСТ

* Пошто је Кина економски напреднија од Американаца, а Русија војно, они покушавају да закувају у Украјини у нади да ће изазвати озбиљан сукоб и да се они одрже на првом месту. При томе се надају да Русија из одговорности према човечанству неће употребити нуклеарно наоружање, па ће је сатерати у ћошак

* Било је лудачки што су провоцирали Русију, а ово што она ради је била геополитичка нужна одбрана. Да није интервенисала, последњих 300 година њене историје би било избрисано и морала би да се повуче иза Урала, јер њена престоница не би могла да се брани од америчких система који би могли да се инсталирају у Харкову, Полтави, Черњигову итд.

* Иако су неки проценили да Русија има друге приоритете, видели смо да она чува своје пријатеље. То смо видели и по изјави Боцан-Харченка када је објаснио да Путинов аргумент о Западу и преседану поводом Косова не значи да је Русија легла на руду и да сматра да је Косово независна држава

* Онај ко нас је довео да будемо зависни од Немачке, тај нас је довео у ситуацију да ћемо у тренутку решавања геополитичких питања бити зависни од нашег непријатеља. Немачка нам је непријатељ. То треба рећи и понављати

* Србија и Црна Гора су се дигле у 19. веку зато што су сањале о Косову! А ако ћете ви да га потписом отпишете, то што ћемо ми тамо да имамо неке институције или да нешто штити Унеско – то је којешта! Ми престајемо бити заветни народ, тако постајемо неки постСрби. Сву нашу историју од Косовској боја до Куманова и Брегалнице тиме бисмо бацили. Говорили бисмо српским језиком, али бисмо постали идентитетски хибрид

__________________________________________________________

ОВО што је урадила Литванија је casus belli – повод за рат! И, Русија је јасно поручила да то неће толерисати.

Важан је шири контекст. Имате антируски споразум о савезништву између Пољске, Литваније и Украјине и споразум о савезништву који укључује и војни савез између Британије, Украјине и Пољске. Ако не буде консензуса у НАТО, ове четири земље могу једнострано да делују! (Сећамо се да је Југославија имала споразум са чланицама НАТО Грчком и Турском којим је Југославнија де факто била увучена у структуру НАТО пакта.) Ово је тај модалитет.

Ако Украјина не може у НАТО – пошто је то црвена линија за Русију – може НАТО у Украјину. Што је рекла Олбрајтова за Косово: ако оно не може да се отцепи од Србије, онда може да се суверенитет Србије деакумулира са Косова.

НАТО-у је са Украјином лако, јер се она понаша као његово оруђе, све ради како је замишљено у Лондону и Вашингтону, а немају према њој обавезу по тачки 5.

Даље, понашање Пољске је невероватно – они покушавају да други ратују за њих, а они би да прикључе себи запад Белорусије и Украјине.

Пољска је најагресивнија у реторици и делима. Тражила је да НАТО пакт уђе у запад Украјине, та идеја није «прошла», али постоје уговори са Британијом и Украјином, чак један по коме је Украјина практично изручила свој суверенитет Пољској.

Пошто је Кина економски напреднија од Американаца, а Русија војно, они покушавају да закувају у Украјини у нади да ће изазвати озбиљан сукоб и да се они одрже на првом месту. При томе се надају да Русија из одговорности према човечанству неће употребити нуклеарно наоружање, па ће је сатерати у ћошак. Али, ако вас оборе на земљу и бију до смрти, ко гарантује да ћете се бранити само ногама и рукама и да нећете извући пиштољ из задњег џепа да их спречите да вас убију.

Овај амерички концепт како да се вештачки одрже на првом месту је лудачки.

Било је лудачки што су провоцирали Русију, а ово што она ради је била геополитичка нужна одбрана. Да није интервенисала, последњих 300 година њене историје би било избрисано и морала би да се повуче иза Урала, јер њена престоница не би могла да се брани од америчких система који би могли да се инсталирају у Харкову, Полтави, Черњигову итд.

Други проблем је концепт источно-европских народа, нарочито Пољака, чија елита, кад је стани-пани, почиње да се понаша као псеудо-империја која има комплекс од Запада, али покушава да га инструментализује за своје сврхе.

Сваки пут им се обило о главу!

Ово са Литванијом је озбиљан потез, јер је то трећи удар – после Украјине и чланства Финске и Шведске – и ту се показује да ли је Русија одлучна да брани достојанство велике државе.

За Русију ово у Украјини није питање да врати све од Харкова до Одесе и да то буде заштићено од нацизма из Кијева, него је реч о томе да Русија буде заштићена. А то се не може, ако дубоко источно и северно од Кијева остану мостобрани за напад на Русију.

Дакле, ово што ради влада Литваније је повод за рат јер Русија има право да заштити слободан проток робе и људи између делова своје територије. У најмању руку, Русија има право да заузме ту пругу.

Формално-правно гледано, то би се тумачило као агресија на суверену Литву, чланицу НАТО, због чега би НАТО био у обавези да јој помогне…

Један римски папа је рекао да се светом управља са јако мало мудрости!

Британска елита од 18. века има модалитет русофобије. Осетили су да ће њиховим геополитичким империјалним интересима главни противник постати Русија. Знали су да када се заузме северни појас, Русија отвара перспективу ка југоисточној Европи и Кавказу. То се видело у Кримском рату.

То је инспирисала Британија. То је оно што сада раде Британци и Пољаци: мобилишу целу међународну заједницу за своје парцијалне циљеве. Овде се не бране никакве вредности него моћ Британије.

Са Американцима ствар стоји тако да су британски пуританци «одложени» из Британије, где су били непожељни, у Америку.

Одатле потиче секташки дух, дух ексклузивизма америчке нације, радикалног хришћанства. Кад се каже `Америка изнад свега`, то није од јуче, од 1945, већ је обратно – дух ексклузивизма је створио Америку.

У време кубанске кризе, Америка је била спремна да изазове нуклеарни рат због своје безбедности!

Сад имамо исту ситуацију – неко жели да на три и по минута од Москве инсталира нуклеарне бојеве главе и да Русија то гледа скрштених руку.

Русија није Србија. Ми смо у прошлости морали и морамо да гутамо многе ствари јер смо у геополитичком неповољном окружењу, али Русија није. И зато је тражила да се изгради нови безбедносни поредак и да добије гаранције за безбедност. Запад је то игнорисао – рачунајући да Руси неће имати петљу да повуклу потезе које су повукли. Сад кад су видели да има, и да ће Русија полако али сигурно победити, сад се понашају као коцкар који подиже улог.

Рачуна на то да ће се неко поплашити ако у неком тренутку боље карте буду код другог, па ће положити карте. Очито не знају менталитет руске елите – тамо не седе кукавице! А имају и јако наоружану армију.

Руси ово доживљавају и као борбу за опстанак!

Путин је то говорио…То је она његова прича о пацову сатераном у ћошак, па се окренуо и напао дечака. Путинова аналогија је та: ја сам сатерао пацова у угао, запад то ради Русији – кад некога сатераш у угао, он више нема куд, окренуће се и борити. Бориће се свим средствима.

Лавров је то лепо објаснио након што су САД, Британија, Шолц и Фон дер Лајенова рекли да  „Русија мора бити бачена на колена». Лавров је рекао: изволите, урадите то. Дакле, то се неће десити, а ако неко баш буде инсистирао да ствар доведе до краја, живот Земље је угрожен.

Украјина је имала идеје за Донбас као Хрватска за Крајину или муслиманска елита из Сарајева према РС: да заузме територије ада се то становништво очисти. Више пута су говорили да им то становништво не треба. Другим речима: или ће бити протерани или побијени. Тако би Украјина да реши Донбас и тако је рат трајао од 2014, али сада је у завршној фази.

Интересантно је и да су од почетка операције заоштрили према Србима и косметски Шиптари и тражили пријем у НАТО, затим је заоштрена реторика према Републици Српској и њеном руководству, чак су дошле и трупе НАТО које ту нису биле.

Азери су почели да се понашају агресивно на територији Нагорно-Карабаха, Турци стављају у изглед офанзиву у Сирији. Међутим, иако су неки проценили да Русија има друге приоритете, видели смо да она чува своје пријатеље. То смо видели и по изјави Боцан-Харченка када је објаснио да Путинов аргумент о Западу и преседану поводом Косова не значи да је Русија легла на руду и да сматра да је Косово независна држава.

У Украјини се одлучује каква ће бити будућа структура света. Ако се претпостави да неће доћи до најгорег, видимо да све локалне силе које имају своје амбиције покушавају да исходују иза сцене док је свет «забављен» главним ратом. Таква је и ситуација са Ираном и Израелом.

Оно што је Немачка тражила преко Олафа Шолца, међутим, није ништа ново.

Томислав Николић је јавно обавестио грађане после разговора са Јоханесом Ханом да му је Хан, тадашњи комесар за проширење ЕУ, пренео да Србија не може постати члан ЕУ док не призна Косово. То су покушали да релативизују Дачић и Вучић, рекавши да је то само мишљење чиновника. Међутим, све време је јасно да је предуслов уласка у ЕУ – директно признање.

Немци су једно време имали идеју две Немачке. Сада је то заоштрено, вероватно зато јер је Вучић са америчком администрацијом имао идеју асиметричног договора – да се север врати Србији, а да Србија остатку Косова дозволи столицу у УН. Немци су били резолутно против тога. Против промене граница.

Када је реч о Немачкој, не треба ништа да нас изненади, од Вилхелма Другог до данас су нам најистрајнији непријатељи у Европи. Кад се пројектује будућност овог простора, најгору будућност предвиђају нама.

Наш председник је до сад одолевао притисцима да се уведу санкције. Али, подсетићу да је ДСС имао принципијелну позицију да је мера наше спољне политике однос других земаља према Косову. Да је то спроведено, не бисмо били у ситуацији да будемо зависни од  Немачке.

Наш председник, Вучић, каже да је било 17 000, а од његовог доласка 60 000 (немачких) радних места. То претварање Србије у економског зависника од Немачке је у функцији спровоћења немачке геополитике.

Немачка је 2014. имала енормна улагања у Русији, али је била авангарда увођења санкција Москви, а Немачку тада није натерала Америка. Индустријалци су дошли да моле Меркелову да то не ради, али је она показала да постоје ствари које су важније од економије.

Британија и САД имају колосалне економске губитке, али имају геополитичке циљеве.

Од економије је важније оно: «Ако хоћете да ослабите Русије, отмите јој Украјину».

Ако се Немачка ради тога лишила огромног профита у Русији, да ли мислите да неће прекрижити сва улагања овде ради важнијих геополитичких приоритета.

Онај ко нас је довео да будемо зависни од Немачке, тај нас је довео у ситуацију да ћемо у тренутку решавања геополитичких питања бити зависни од нашег непријатеља.

Немачка нам је непријатељ. То треба рећи и понављати.

Овде више није реч о чланству у ЕУ јер се она распада као талац англо-америчке геополитике која није у интересу Француске, Холандије, Данске, али јесте у интересу Британије и САД. Нашем председнику је одавно јасно да нема ништа од ЕУ. Одатле и ова увредљива конструкција «маљог шенгенија» , односно Отвореног Балкана, где ви узимате земљу агресора који нам је заклети непријатељ неколико стотина година уназад, чија влада на заједничким седницама са владом тзв Косова уклања границе. Ви са њима правите савезничке односе!

То је прво – ирационално, увредљиво и аморално. Ако постоји нешто рационално у томе, онда је то замена за то што Србија неће постати члан у ЕУ. Мали Шенген је направљен зато што нема ништа од ЕУ, па хајде да се економски објединимо са свима око нас који су НАТО трабанти, при чему је Албанија држава агрессор и наставља са агресивном политиком коју је почела 1999. оружаним упадом на територију СР Југославије.

А кад говоримо о економским споразумима – ми имамо споразум са Русијом и никада није суспендован. Ми смо део тог економског простора који је после проширен за одређене земље бившег СССР. То је наша компаративна предност. А траже нам да се одрекнемо свега и да уведемо санкције Русији.

Српске санкције Русији не могу да наштете, али у очима Руса српски народ тада може да изгледа као онај који им је забио нож у леђа и могу нам рећи да је доста подршке коју нам дају од Петра Великог.

Црна Гора је урадила шта је урадила, срамотно је и показује како изгледа кад је изигран народ јер су велики мајстори из иностранства нашли начин да се изигра воља народа.

Зловоља Русија према Црној Гори је оправдана. Ако бисмо ми то урадили, специфичност ситуације би била у томе да као деведесетих нико не стоји иза нас, а треба да решавамо Косово и РС. Шта бисмо радили као јемац Дејтона и осакаћени противправном сецесијом Косова и Метохије ако бисмо били без Русије?

Ми не уводећи санкције Русији, не само да дајемо моралну подршку народу који је у последњих 300 година био на нашој страни кад год је могао, а њима то сада значи као народу. Пуно им значи симболичка подршка.        Подржавам то «не» санкцијама Русији наше власти, мада ми није јасно како истовремено наставља са политиком предаје Косова и Метоихје, што се видело и пре неколико дана по споразуму о енергетици, која је потпуно предата Шиптарима.

Подржавам «не» санкцијама не само зато што смо браћа већ и зато што је то у нашем интересу. Док не уведемо санкције Русији, она својим гласом на релевантним местима, ма колико се борила за свој опстанак, неће дати да се једнострано и по убрзаном поступку реши питање Косова и Метохије неповратљивом штетом према српском народу.

Од 2000. године се Русија диже убрзано, а од 2017. када је Русија све јача и када нас подржава – наш председник хоће што пре да реши питање Косова. Коме то одговара? Нама не!

Процеси иду нама на руку. И зато је јако важно издржати, ма по коју цену и не увести санкције Русији. Запад има економске адуте, може да нам нашкоди, али ово ће проћи. Ми смо на правој страни историје – ако изузмемо срамотна гласања, а поготово треће када је Русија избачена из Савета ЕУ за људска права и срамотне санкције Белорусији.

Ми треба да не наставимо оно што Вучић ради од 2013, а то је да корак по корак суверенизује Косово, јер – шта ће нам помоћи кад Русија добије рат у Украјини и окрене се приоритетима југоисточне Европе?

Шта ће нама користити неувођење санкција Русији ако завршимо посао са својим непријатељем који нам отима Косово?

Мора се бити доследан: не санкцијама Русији и не суверенизацији Косова! А не правити потезе који су на фону јавног мњења, а испод жита настављати са политиком према Косову која је издајничка.

О могућности да је та политика само куповина времена, може да се говори само ако не потпише документ који се можда неће звати признањем, али након чега би свако посезање за властитом територијом могло бити протумачено као агресија. Е, куповина времена значи да не потпишете оно због чега купујете време. Ако неко мисли да купује време да би Србија ојачала, изградила везе са Кином и Русијом, а мисли да Србија може да буде Србија ако се одрекне Косов и Метохије – тај не зна да то није само земља већ наше срце, место идентитета.

Србија и Црна Гора су се дигле у 19. веку зато што су сањале о Косову! А ако ћете ви да га потписом отпишете, то што ћемо ми тамо да имамо неке институције или да нешто штити Унеско – то је којешта! Ми престајемо бити заветни народ, тако постајемо неки постСрби. Сву нашу историју од Косовској боја до Куманова и Брегалнице тиме бисмо бацили. Говорили бисмо српским језиком, али бисмо постали идентитетски хибрид.

Морамо остати на правој страни јер Русија не бије битку за свој опстанак, него и за право малих и средњих земаља да не буду згажене од САД и Велике Британије.

Извор:
ФАКТИ