“Кнежева вечера“ предсказала погибију турског цара

“Кнежева вечера”, Милана Павловића Петка, из Вршца, који је овај мотив тзв. “Косовског циклуса” насликао 1912. године, данас се чува у похрани Антимузеја.

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Прича о Косовској трепези  –  “Кнежевој вечери“ у Бабином Мосту код Газиместана на Косову

 У спомен на 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је „Спомен-трпеза на месту где је Цар Лазар одржао Ратни савет пред бој на Косову 1389. године. – Аутори овог споменика су Милић од Мачве, Јовица Влаховић, Благота Ђуричић и Мишо Лазић.

Уочи судње Косовске битке  на Косову пољу  1389. gодине, у Бабином Мосту, српском селу крај Газиместана, била је и косовска вечера, косовских јунака са царом Лазаром на челу, Девет Југовића  и свим знаним и незнаним  јунацима – сва господа и господичићи.

Бабин Мост се налази пет километара северно од Приштине, на километар и по североисточно од реке Лаб, са десне стране пута Приштина — Косовска Митровица.

Легенда каже да је Бабин  Мост добио име по томе што је Милош Обилић, после убијања цара Мурата у Косовском боју, у овом месту, бежећи од турских коњаника, издат од једне бабе, коју је најпознатији косовски јунак са моста преко реке Лаб, у овом месту, бацио у реку. Албанци  данас  имају свој назив за село Bavinoc.

Адам Стефановић, “Kнежева вечера“ 1871

Спомен трпеза

Историја и легенде такође  кажу да се у Бабином Мосту одиграла Косовска вечера пред судњу Косовску битку 1389. године, да је тада Милош Обилић  на вечери изрекао да ће сутра погубити цара Мурата.

Из Бабиног Моста 20.000 српских јунака је гледало освајачки турски табор на другој страни тог 28. јуна 1389. године  – препричавају историју данас у Бабином Мосту.

– Поводом шест векова од Косовске битке у Бабином Мосту је 25. јуна 1989. године откривена спомен – трпеза, у присуству великог броја гостију и свих мештана. Тога дана села Бабин Мост, Милошево, Лазарево, Граце, Племетина, Прилужје и друга отворила су своја дворишта и примала све добронамерне путнике ма одакле да су били. Једна од гостију била је песникиња Десанка Максимовић –  говори Радован Милић из овог села, аутор више књига о Бабином Мосту

Ово је данас најбројније српско село од свих  шест која су добила имена по погинулим косовским јунацима. У њему је данас 160 српских кућа и око 700 житеља са 84 ученика у основној школи “Милан Ракић“. У селу је и 35 албанских кућа.

Црква Богородичиног покрова у Бабином Мосту са Спомен – трпезом у првом плану

Кнегиња Милица подигла цркву

Према народном предању Црква Богородичиног покрова, поред које је спомен – трпеза, подигнута је на основама старе цркве-маузолеја коју је, по предању, после Косовске битке изградила кнегиња Милица над моштима изгинулих Косовских јунака. За цркву у Бабином Mосту каже се да је једини храм са два олтара, један је Часна трпеза, престо Господњи, а други су мошти Косовских витезова, олтар целосног Српства.

Царица Милица је посмртне остатке косовских ратника сахранила у заједничку гробницу (која и данас постоји) и над костурницом подиже спомен цркву.

Након борби и ослобођења Косова и Метохије 1912. године, у гробницу се сахрањује још јунака овог доба. Данас о свему овоме сведоче спомен плоче на делу цркве који је костурница.

Након новембарског пресвлачења моштију 2021. године Светог краља Милутина у цркви Свете недеље у Софији цела одежда нашег великог светитеља је даривана цркви у Бабином Мосту!

У Бабином Мосту је још 160 српских кућа

Шта се јело и пило уочи одласка у Косовски бој?

Шта су јели српски витезови уочи одласка у Косовски бој,  открива наш познати  кувар Тони Радић.

– За предјело се послуживао бео мрс, слан овчји сир, кајмак, скоруп и млад црн лук. Бунгур је било главно јело које се припрема од пшенице и различите врсте меса. Главна јела,  била су резервисана за разне врсте печења: овчетину, срнетину, зечетину као и месо од дивљег вепра. На крају гозбе, гости су били послуживани јабукама, крушкама, црним и белим грожђем – открива Тони Радић тајну Кнежеве вечере.

Без сумње, тадашња кухиња, била је преузета из Византије јер су се у 13. веку, у време краља Милутина, увели византијски обичаји… Што се тиче зачина, у то време су се користиле ароматичне траве, попут мајчине душице и босиљка…

Дивљач је, такође, била заступљена на двору племства и припремала се више дана, тако што би остајала у пацу с ароматичним травама и винским сирћетом… Вина су била врло одомаћена на српским дворима у време Немањића. Поред жупских вина, на Лазаревом двору, пила су се и чувена далматинска вина јер су у то време постојале сталне и уходане трговачке везе с Дубровником.

На 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је „Спомен-трпеза код цркве у Бабином мосту

Кнежева вечера на платнима

Кнежева вечера, вековима касније,  била је повод и за многа уметничка дела и позоришне представе које су приказиване још пре Другог светског рата.

Након што је била одбачена на смеће, слика “Кнежева вечера”, аутора Милана Павловића Петка, из Вршца, који је овај мотив тзв. “Косовског циклуса” насликао 1912. године, данас се чува у похрани Антимузеја.

На слици је приказан мотив Кнежеве вечере, према народном предању из 15. стољећа, односно кнежеве здравице Милошу Обилићу.

Позната је  и “Кнежева вечера“ Адама Стефановића из 1871. године познатог аутора са више насликаних дела са мотивима из Косовског боја.

Три места  Кнежеве вечере!?

Иако нема поузданих података о Кнежевој вечери, већина историчара је сагласна да је морало постојати окупљање и договор српких великаша уочи одласка у Косовску битку 1389.

Према народном предању, Кнежева вечера уочи Боја на Косову 1389, одржана је на Лазаревом двору у старом граду Крушевцу; неки историчари тврде да је била на Бабином Мосту, недалеко од Приштине.

У куршумлијском селу Трпезе, археолози су пронашли темеље две цркве. Једна је грађена између четвртог и петог века, а друга, средњовековна, подигнута је на темељима претходне цркве.

Према предању, кнез Лазар је овде приредио трпезу пре поласка у бој на Косово, по чему је село добило име.

Бабин Мост са црквом у позадини