Србија на путу ка Лемурији

Србија жаба

• Данашњи повици, морамо у Европску унију, не значе и више јединствености, братства, једнакости, смањења економских, технолошких, културних и других разлика у Европи, него више слободе капиталу, а самим тим и више надмоћи развијених према неразвијенима, односно и више ресурса, богатстава, тржишта за производе сумњивог квалитета и јефтине радне снаге – другим речима, савремени облик стварања колонија.
• Развијене чланице Европске уније богате се, а неразвијене све више сиромаше. Српски народ мора да буде свестан ових чињеница, а то је да се све своди на експлоатацију слабијих, повећање сиромаштва сиромашних и са друге стране, увећање богатства богатих. То је данас ‘’морална’’ основа на којој почива Европска унија.
• Србија је прихватила статус колоније

Пише: Јово Вукелић

Србија не треба да поједе, прогута ову љигаву, ружну, горку жабу, која је већ одавно и на лошем гласу у европској мочвари (чак су ЕУ напустили и негадљиви Британци) да би ушла у друштво земаља Европске уније. Србија је већ прогутала у последњих 20-так година на путу у ЕУ много оваквих и сличних, мањих и већих жаба да је и сама постала оваква жаба са непријатним крекетавим гласом, земља и народ од кога се гаде многе европске државе и народи.

И ништа Србији није помогло што је гутајући жабе испунила многе антисрпске захтеве из Брисела, она се и даље налази на истом месту, цупка, скакуће са локвања на локвањ, и удаљена је од бирократског и бездушног Брисела исто колико је била и на почетку 2003. године – пре скоро 20 година кад је кренула на неизвестан пут ка друштву „демократије, људских права и слобода“ које је обећавало бољи живот.

Како стићи до Лемурије и Обећане земље

Из седишта ЕУ Србији је стално обећаван догледни улазак у ЕУ под условом да испуни још један захтев, па потом још један и тако се та уцењивачка и обмањивачка прича настављала. Србија је залуђена веровала у ту фантастичну причу и српски еврофили, нарочито из ДС и Г17, који су били власт, као и десетине НВО финансираних из туђине говорили су о безалернативном путу ка Обећаној земљи, том раскошном рају где влада свако благостање. Тако говоре и данас, већ деценију и властодршци из владајуће партије, а Србији се у међувремену постављају нови, све неостварљивији услови, прети санкцијама и из Брисела стижу нови непријатни ултиматуми и уцене.

Фатаморгана се увек појављује у агонији и својом снагом олакшава мучан крај. И фасцинантна прича о загубљеномконтинету и чаробној земљи Лемурији из Индијског океана зато траје деценијама и има и даље много поборника који верују у њено постојање. У центру Базела, у Швајцарској,у то име постоји зграда Конзулата Лемурије где се могу добити визе за посету тој имагинарној земљи. (Према казивањима, Лемурија је као континент тонула због повећања нивоа мора као последица топљења глечера и остала су од огромног континентасамо мала острвца у Индијском океану.)

Из фантазије до фатаморгане зване ЕУ гурали су нас разни еврофанатици и лакрдијаши, сецикесе и „експерти“, саветнициСветске банке и представници страних НВО, сви на казану страних донатора: НАЛЕД-А, Фондације за отворено друштво, УСАИД, ала Ђелић, Лабус, Динкић, Ђунић, Влаховић, Новаковић,Драшковић, Слободан Милосављевић, Оливер Дулић, Душан Вујовић, Милан Пајевић, до новијих перјаница женског рода ала Кори Удовички, Ивана Дулић Марковић, Снежана Самарџић Марковић, Милица Делевић, Тања Мишћевић, Снежана Маловић, Сузана Грубјешић до најновијих „напредњачких“ Ане Брнабић, Јадранке Јоксимовић, Зоране Михајловић, Гордане Чомић, Дарије Кисић…

Са искључивом паролом „ЕУ нема алтернативу“ водио је годинама Борис Тадић са поменутом булументом Србију ка ЕУ, а правили су на том путу један корак напред и два назад. Тако су прошле силне године које су појели скакавци, а исто тако већ деценију то чини и нова власт под Александром Вучићем, тапка у месту и горе од тога: све се уствари више удаљавамо, по изјавама из саме ЕУ, од уласка у ту, за Србе, недостижну организацију. Чак ни у двориште ЕУ нема уласка наредних деценију-две за Србију! А постојање овакве учаурене и све лабавије асоцијације је већ сада врло угрожено, без јасних циљева и перспективе.Али Србија, слепа и глува „хрли“ у ЕУ!

А где би друго, кажу еврофилски фанатици!?

Као да не постоји алтернатива, други или трећи пут… И то су те нереалне слике које Србија шири о Европској унији, која се исказује као непријатељСрбије у политичком и сваком другом погледу.

Подла и понижавајућа политика ЕУ према Србији

Мр Данијела Ружичић у тексту „Европска унија гледа на Србију као на модерну колонију у којој примењује најсуровије методе“ у „Геополитици“ из 2018. године говори о неискреном односу ЕУ према Србији и њеном путу ка овој заједници држава. Она истиче:

„Европска унија никада није имала једнаку политику према свим народима, а никада је неће ни имати. Према народима средње, источне, југоисточне Европе њихова политика је одувек била прорачуната, подла, понижавајућа, преварантска и увек са великом дозом империјализма. Такву политику Европска унија данас води према Србији. Циљ политике ЕУ према Србији је политичка, војна и економска доминација и експлоатација, а главни правци деловања у остварењу тих циљева су прерасподела, тј. преотимање природних ресурса и богатстава, а потом политичко, финансијско, технолошко и културно потчињавање“.

Ружичић наводи „да таква политика је и ЕУ у циљу њеног опстанка неопходна, јер западни капитал има само један циљ, а то је остваривање и увећање добити. Уколико би ЕУ напустила такву политику, овакав концепт би се урушио. Зато је западном капиталу, економска и финансијска експанзија основни циљ и услов опстанка. Најсуровије методе Европска унија данас примењује на Србију, посматрајући је као њену колонију“.

Такве тезе ауторка поткрепљује обманом ЕУ о „слободном тржишту, слободној трговини и протоку капитала“.

Четири кључне обмане ЕУ према Србији

Да би се наставилаимперијалистичка експанзија то подразумева економску и финансијску експанзију, а неопходност за то је слободно тржиште и слободан проток финансијског капитала. Зато Еу укида све баријере, укидање свих фискалних и царинских баријера што је довело до уништавања домаће економије.

Ауторка истиче: „Данашњи повици, морамо у Европску унију, не значе и више јединствености, братства, једнакости, смањења економских, технолошких, културних и других разлика у Европи, него више слободе капиталу, а самим тим и више надмоћи развијених према неразвијенима, односно и више ресурса, богатстава, тржишта за производе сумњивог квалитета и јефтине радне снаге – другим речима, савремени облик стварања колонија“.

Kако је Србија прошла у овом случају, може се најбоље видети потписивањем ССП-а, 2008. године, уз еуфорију Бориса Тадића и Божидара Ђелића.

Ауторка закључује: „Имамо ситуацију да се бриселска администрација издигла изнад тзв. европског друштва. Створена је евро-елита уз помоћ капитала која промовише вредности Европске уније у којој је заштићен искључиво капитал и интереси елитних земаља, а не дугорочан развој заједнице европских народа. Европска унија је данас све друго, осим једне једиствене заједнице. Приче о добру, љубави, међусобном уважању, дугорочном и краткорочном усклађеном развоју свих чланица остао је само сан занесених еврофила“.

ЕУ се лажно представља као најбоља заједница икад на свету

Друга заблуда коју шири ЕУ „да је она најбоља заједница држава на свету“. Земље у Европи које данас чине Европску Унију су се увек уједињавале у корист једних, а на штету других. Правила ЕУ направљена су у складу са интересима капитала и интересима највећих и најмоћнијих. Не постоји јединствена политика која би штитила интересе свих.

Данијела Ружичић објашњава: „Данас имамо ситуацију да се бриселска администрација издигла изнад тзв. европског друштва. Створена је евро-елита уз помоћ капитала која промовише вредности Европске уније у којој је заштићен искључиво капитал и интереси елитних земаља, а не дугорочан развој заједнице европских народа. ЕУ је данас све друго, осим једне јединствене заједнице. Приче о добру, љубави, међусобном уважању, дугорочном и краткорочном усклађеном развоју свих чланица остао је само сан занесених еврофила.

У Европској унији превише тога не ваља да би за све народе представљала нешто достојно, праведно и искрено. Насупрот томе, разлике и неједнакости између чланица се све више повећавају, као и суштинске улоге појединих чланица. Развој једне чланице остварује се на терет друге и тако у круг.

Развијене чланице Европске уније богате се, а неразвијене све више сиромаше. Српски народ мора да буде свестан ових чињеница, а то је да се све своди на експлоатацију слабијих, повећање сиромаштва сиромашних и са друге стране, увећање богатства богатих. То је данас ‘’морална’’ основа на којој почива Европска унија.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Србија се не може отргнути од стране доминације

Јединствена Европска унија, јединствено и слободно тржиште животно су опасни за мале и неразвијене земље. Србија неће имати апсолутно никакве шансе да се отргне од туђе доминације нити ће моћи на било који начин да задржи контролу над својом економијом.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Обмана број 3 гласи: „Ако уђемо у Европску унију решићемо све наше проблеме“. Највећи део српске политике и део грађана Србије мисле да ћемо уласком у Европску унију решити све своје проблеме. То је потпуна лаж.

Са друге стране, највећи део наших проблема је и настао мантром да „ЕУ нема алтернативу’’. Лажне демократе стварају слику како ће се повећати животни стандард, како ће се обезбедити радна и социјална права.

Обмана број 4састоји се у томе да лажни еврофили у Србији стварају слику како је ЕУ једна складна и идилична заједница.

Међутим, правило неолибералне доктрине је да онај који не успе да се „прилагоди“, не треба и не заслужује помоћ да преживи. Другим речима, онај који не може да научи да лети, треба га научити како се пада.

Србија је пристала да се стратегија њене пропасти намеће споља

На крају текста о заблудама и обманама ЕУ према Србији Ружичићка закључује:

„На путу у такву заједницу, коју већ 17 година подржавају, припремају српске политичке, културне, социјално-економске ’елите’, а тај пут, чини ми се, благословиле су и верско-моралне ’елите’, Србија се нашла на страшном путу са сталним уценама, притисцима и условљавањима.

Прво што смо добили је обавезна сарадња са ММФ-ом, што значи да смо директно тој институцији као и Светској банци дозволили да креирају нашу економску политику и да постављају вазале на власти који ће испуњавати сваку њихову жељу. Србија је тиме пристала да се стратегија њене пропасти намеће споља, да се одлуке о српској економији и другим политикама доносе изван земље и у корист других. Србија је прихватила инсистирање на отворености тржишта и капитала, усвојила је погубан модел неолиберализма. Тиме се одрекла могућностима коришћења економских политика за подстицање економског развоја“.

Потом је дошло до либерализације тржишта роба и капитала, без икакве могућности да се контролише увоз, али и страни инвеститори. Ниједна економија на свету није се развила на основу страних инвестиција, али и чињенице да земља која препусти своје ресурсе постаје колонија.

Друго, пристали смо и на деиндустријализацију не радећи апсолутно ништа по питањима индустријске и пољопривредне производње у времену кад се земље и друштва развијају на индустрији.

На тај начин, Србија је испунила основни критеријум Европске уније, а то је да уништи своју индустријску производњу, приватизује све што може да приватизује, са циљем који промовише неолиберализам, а то је да домаћа привредна друштва не би била или постала конкурентна и да се тиме Србија претвори у тржиште за туђе производе.

Kао таква, Србија спремна улази у „ексклузивно друштво“ свих оних земаља које су једнако као и она пристале и прихватиле статус колоније“, закључује Ружичићка.

Обмане ЕУ и самозаваравање Србије

На крају треба због грађана Србије рећи истину: нема ништа од уласка Србије у ЕУ ни ускоро (за десетак година), ни у даљој будућности (за неколико деценија).

ЕУ неће да прими Србију, а државни врх Србије се заварава причама о пријему као да не види и не чује поруке из Европе о томе да је Србија непожељна, да се мора одрећи ћирилице, Косова, традиција и обичаја, пријатељства са Русијом и Кином, православља…

Што се пре окренемо што даље од ЕУ Србија има шансе да опстане као самостална и независна држава са економском перспективом развоја ослањајући се на сопствене ресурсе и сарадњу са евроазијским народима и државама. Од западне Европе и САД не треба ништа више очекивати сем притисака и уцена, као и до сада. Запад види Србију искључиво као своју колонију.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ