По предању, до славне битке цвет је био бео

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Поводом 633 године од Косовског боја прича о Косовским божурима

Као крв црвени цвет божур нигде није тако интензивно црвен као на Косову. – У свету је познато још 40 врста а од тога тек пет имају станиште на територији Србије. –  Расте и  на Ровинама, месту погибије Краљевића Марка

Сваки помен  цвета црвеног  косовског божура  (Paeonia  peregrina) асоцира углавном на Косовски бој и проливену крв Косовских јунака, због чега је, како се верује, добио црвену боју,  од те далеке 1389. године  28. јуна. Божури су црвено цвеће натопљено јуначком крвљу, вели легенда. Од тада je  божур  за Србе  више од цвета.

Предање каже да божур нигде није тако интензивно црвен, као онај који цвета на Косову, на Газиместану. Попришту Косовске битке.

Мало је познато, међутим, да овај пурпурни, као крв црвени цвет са знатно мање латица од оних нама познатих, баштенских, и огромним жутим прашницима, цвета  још, за српску историју такође веома значајно. У Румунији, у Влашкој низији, на неколико десетина километара од Дунава – на пољу Ровине. У бици коју су ту 17. маја 1395. године водили чувени влашки војвода Мирча Старији и турска војска коју је предводио султан Бајазит Први погинуо је јунак српских епских песама, легендарни Краљевић Марко.

Према веровању у Срба, цветови божура су искључиво били беле боје све до битке на Косову, када су из земље натопљене крвљу Косовских јунака никли црвени божури. Осим што штити породицу и децу од негативне енергије, за овај цвет се везује симболика у љубавној магији.

Верује се да корен божура привлачи срећу. Такође, божур чува и дом од зла. Ако девојка чезне за неким младићем треба само да се закити божуром и то ће одмах привући пажњу жељеног младића.

Марко Краљевић

На планини Маљеник изнад села Криви Вир и извора Црног Тимока, општина Бољевац – Зајечарски округ, на 702 метра надморске висине расте око 2.000 јединки божура у храстовој шуми. Мештани овај божур називају – косовски.

– Косовски божур у Србији је законом заштићена биљна врста и може да се бере само у научне сврхе. Мало ко зна да су косовски божури домаћа, аутохтона врста. У свету је познато још 40 врста. Од тога тек пет имају станиште на територији Србије.  У легенди која се преноси са генерације на генерацију тврди се да су божуре на падине Кучајских планина донели косовски јунаци после боја, те да одатле и потиче име, –  каже професор географије из Косовске Митровице Илија Елезовић.

Божур  је ретка биљка у Србији а у свету има само у јужној Европи, појединим деловима Америке и Азије. Најпознатија врста код нас је обичан божур.

Митологија  каже да је божур назван паеониа по грчком богу Пеону који је том биљком од епилепсије излечио Плутона.

Кинеско веровање описује божур као цвет који позитивно утиче на хармоничан брак жене и мушкарца. Цвет љубави, дивљења и женствености цвета у каснопролећним и раним, летним месецима. Бели божури симболизују девојчице и сматрају се симболом њихових мисли, али и њихове лепоте. Због гордог држања, боје живота, лепоте, богатства и сједињења, црвени божур цвет симболише част и богатство. Код нас је божур познати симбол Косова. И данас расте као ендемска врста на Газиместану  а цвета у мају и јуну.