Ћеранић: До јесени ће са Украјином све бити јасније, а тиме и предизборна сцена у БиХ

ceranic

РУСИЈА ЈЕ ПОСЉЕДЊА КОЈА ИМА ИНТЕРЕС ДА ДЕСТАБИЛИЗУЈЕ БиХ

  • Када је Меркелова напустила политичку сцену, дошло је до „побуне“ западнобалканских државица и неприхватања Малог Шенгена. Тада је на сцену „ступио“ Отворени Балкан, као нешто ново, али се опет ради о истом науму да се они који нису за ЕУ држе подаље од Русије и Кине, а опет „на оку“. Зашто ту иницијативу подржавају Сједињене Државе? Па лакше им је да своје захтјеве испоручују на једну колективну адресу, него да разговарају са сваком државом понаособ. Слично као са ЕУ
  • Сарајевски медији преносе да њемачки војници (50) у БиХ долазе због Додика. Давно је констатовано да српски менталитет „не може да стане у њихове компјутере“, али ће и то само подићи Додиков рејтинг код бирача и помоћи да Додикова партија након октобарских избора поново састави Владу Српске, а и Савјет министара на нивоу БиХ. Помоћи ће, дакако, и Додикови састанци у Санкт Петербургу, најприје са Лавровом а затим и са руским предсједником Владимиром Путином. Додику, наравно, највише помаже његов непогрјешив осјећај за геополитику
  • Након непотписане а (не)усаглашене изјаве БХ-лидера у Бриселу јасно је само да политичких елиминација и скидања са изборне листе неће бити (бар до избора). Неће бити ни протеста који би могли бити дестабилизујући по БиХ. Не због присуства војника Бундесвера у БиХ, већ што је енергија потрошена у том смислу и што би сваки политички протест имао геополитички префикс, а ту се добро зна – ко је за кога

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ЦРНОГОРСКИ премијер, и не само он, у медијима је надугачко и нашироко објашњавао значај Отвореног Балкана, интегративног економског (али и политичког) процеса којим су обухваћене земље оковане политичким појмом Западни Балкан.

Дритан Абазовић, као премијер Црне Горе која би требало да прихвати инцицијативу већ заживјелу у односима између Србије, Албаније и Северне Македоније, истакао је како је са предсједником Србије Александром Вучићем имао два разговора која су се односила на економску сарадњу и Отворени Балкан, иницијативу коју је окарактерисао као „чедо Берлинског процеса”.

Додао је и да су та два процеса компатибилна и да подразумијевају економску сарадњу и рад да профункционише заједничко тржиште како би услови пословања били слични или идентични.

Абазовић је сабрао два и два и пројекат, који се у нашем окружењу често назива „домаћим производом“ који је добио америчку подршку, назвао правим именом.

Ријеч је, дакле, о преименовању Берлинског процеса најприје у Мали Шенген, а затим у Отворени Балкан.

Мали Шенген није био прихваћен од Црне Горе и БиХ, сувише је оголио суштину пројекта који је алтернатива пријему у Европску унију.

Бивша кацеларка Њемачке, Ангела Меркел, „кума“ Берлинског процеса, у више наврата била је јако директна када је наглашавала да пријема нових чланица у ЕУ задуго неће бити, али, ето, на столу је Берлински процес, понуда да се земље Западног Балкана мећусобно увежу, економски али и политички, и као колектив сарађују са ЕУ. Значи, не можете у ЕУ, али зато направите своју Балканску унију. А ми ћемо помоћи, јер сте нам потребни као тржиште и извор радне снаге, уз услове које ћемо ми постављати.

Када је Меркелова напустила политичку сцену, дошло је до „побуне“ западнобалканских државица и неприхватања Малог Шенгена.

Тада је на сцену „ступио“ Отворени Балкан, као нешто ново, али се опет ради о истом науму да се они који нису за ЕУ држе подаље од Русије и Кине, а опет „на оку“.

Зашто ту иницијативу подржавају Сједињене Државе?

Па лакше им је да своје захтјеве испоручују на једну колективну адресу, него да разговарају са сваком државом понаособ. Слично као са ЕУ.

Ко би изашао на крај са свим различитостима Француске, Њемачке, Италије, Шпаније и других, да нису сви у једном „пакету“ званом ЕУ? Евроатланске интеграције, европски пут, европска перспектива – кованица колико хоћете, лако употребљивих за сваку ситуацију, нарочито када се од држава које су изван ЕУ тражи да се одричу свог суверенитета зарад пута у „свијетлу будућност“.

Коначно, и сам појам Западни Балкан не постоји од вајкада. Он је и измишљен да се државама које јесу на Балкану али нису у ЕУ, да до знања да не припадају Европи, већ нечем што је изван, односно што је из Европе политички измјештено.

Више нико не спомиње Југоисточну Европу, политички појам који се раније односио на Балкан. Западни Балкан се и пише са великим почетним словом „З“ јер се не односи на географски већ на политички етаблиран појам, из којег се не може изаћи.

Да се разумијемо, економски се треба увезивати са сусједима. Лијепо је то рекао Абазовић: „Више граница, више шверца. Мање граница, мање шверца.“

„Рушење“ међуграничних прелаза и процедура јесте економски исплатив посао, као и прелазак међудржавне границе на основу личне карте, а не пасоша – јесте достигнуће. Србија је потписала споразум и са Турском, па ни њеним ни Турским држављанима на граници пасош неће бити неопходан. Али, мислити да нас, који смо на преосталом дијелу Балкана, ЕУ жели – наивно је, а пристајати на уступке на уштрб суверенитета своје државе ради тзв. европске перспективе је и неморалан чин.

У Турској је то одавно схваћено, те се код нас увријежила изрека „примиће БиХ (или Србију, Црну Гору, Северну Македонију, Албанију) у ЕУ одмах послије Турске.

Наравно, није на политичарима да то кажу слаткорјечивим саговорницима из ЕУ, нису они у тој прилици. Осим, када „дара преврши мјеру“.

Управо то је учинио канцелар Њемачке Олаф Шолц, када је у Београду од српског предсједника тражио да Србија уведе санкције Русији и уз то призна Косово.

Што је много много је!

Што се Нијемаца тиче, они као да су изгубили осјећај за политичку реалност. Најприје је Кристијан Шмит најавио, а што је убрзо и потврђено из Министарства спољних послова Њемачке, да ће на јесен 50 њемачких војника доћи у БиХ у склопу мисије Алтеа.

Били би у склопу ЛОТ тимова. Ради се о мрежи осматрачница раширених широм земље – прецизира је њемачки Шпигл, а пренијело је сарајевско Ослобођење. Појашњено је како је задатак ЛОТ-ова да, само с лаким оружјем, на лицу мјеста истражују да ли би се сукоби могли развити или чекају велике демонстрације које би могле ескалирати, када би се тражиле робусније јединице Еуфора.

„Дневни аваз“ је отишао корак даље и, позивајући се на исто њемачко министарство, појаснио: „Политичка ситуација у Босни и Херцеговини је тешка, прије свега због сепаратистичког курса Милорада Додика, лидера босанских Срба. Руски агресорски рат против Украјине додатно је појачао забринутост да Русија такођер дјелује на дестабилизацији Босне и Херцеговине. Избори би се тамо требало да одрже у октобру и стога је хитно питање да се они безбједно одвијају. Еуфор-Алтеа има кључну улогу у том погледу – наводи се у саопћењу Министарства вањских послова.“

Значи, њемачки војници у БиХ долазе због Додика.

Давно је констатовано да српски менталитет „не може да стане у њихове компјутере“, па и ово саопштење само ће подићи Додиков рејтинг код бирача и помоћи да Додикова партија након октобарских избора поново састави Владу Српске, а и Савјет министара на нивоу БиХ. Помоћи ће, дакако, и Додикови састанци у Санкт Петербургу, најприје са Лавровом а затим и са руским предсједником Владимиром Путином.

Додику, наравно, највише помаже његов непогрјешив осјећај за геополитику.

Шта рећи за коментар Додиковог састанка са Путином, који се приписује једном опозиционом лидеру: „Милорад Додик би се састао с црним ђаволом, ако би му то помогло да он и његова партија боље прођу на изборима“?

Управо ће однос према Русији и кризи у Украјини бити пресудан на изборима у Српској. Више је него потрошена прича о корупцији, које изгледа нигдје нема него у Републици Српској.

Иначе, када је ријеч о изборима, Русија је посљедња која би могла дестабилизовати Босну и Херцеговину. На том послу су више ангажоване друге амбасаде.

Након непотписане а (не)усаглашене изјаве БХ-лидера у Бриселу јасно је само да политичких елиминација и скидања са изборне листе неће бити (бар до избора). Неће бити ни протеста који би могли бити дестабилизујући по БиХ. Не због присуства војника Бундесвера у БиХ, већ што је енергија потрошена у том смислу и што би сваки политички протест имао геополитички префикс, а ту се добро зна – ко је за кога.

Што се јесен, а тиме и избори, буду приближавали, ситуација у Украјини биће све извјеснија, а тиме и наша предизборна сцена и постизборне прилике.

Извор:
СВЕ О СРПСКОЈ