КАКВА НАМ ЈЕ МОБИЛИЗАЦИЈА ПОТРЕБНА

Павел Губарјев је позната јавна личност, бивши „народни губернатор Донбаса“, а сада редов Оружаних снага РФ. Представљамо текст који је написао специјално за Арми.ру. 

О теми мобилизације се говори и у војсци и у позадини. Штавише, у позадини се мобилизација све више третира са страхом, а у активним трупама – са надом. За војника је мобилизација прилика за ротацију, додатни „бајонет“ у рову, додатни топ и тенк који погађају непријатеља.

Идеја команде је јасна: са таквом засићеношћу непријатеља артиљеријом, употреба великих маса трупа је препуна великих губитака, за које модерно постхеројско друштво није спремно. Руска војска недостатак људства надокнађује прецизношћу и густином ударца ватре. Да будем искрен, са прецизношћу и ефикасношћу ватрене подршке, такође нисмо савршени, али се ситуација већ променила на боље.  То је примјетно!

Војни потенцијал непријатеља

Према информацијама из отворених извора, у Украјини је у току четврти талас мобилизације, широм свијета се регрутују плаћеници, регрутују се идеолошки мотивисани нацисти. Непријатељ већ има војску од 700.000 људи. Има бескрајне залихе муниције, оружја и новца. Да, непријатељ трпи монструозне губитке. Да, непријатељ је квалитативно инфериоран у односу на нас. Но. квантитативна супериорност непријатеља прије или касније ће се претворити у квалитативну, а напаћено „месо“ ће постати ратници. Па, да ли ви, Добри Руски Људи, заиста мислите да ће наши професионалци, ма колико били крути, моћи да победе у овом рату без ваше помоћи?

Зашто не објаве мобилизацију у Русији?

Нећемо повећавати војску неколико пута и дјеловати по најгорој пракси првих година Великог отаџбинског рата. До чега доводи бацање неспремних и слабо мотивисаних бораца у напад, показала је општа мобилизација у ЛДНР. Да, руски човјек ће успјети, схватиће војну науку у борби и уз компетентну команду побједиће, али ми нисмо у ситуацији да зарад темпа офанзиве или стратешког успеха можемо утрти пут са масом људи.

Још 2016. године у Русији је закључењем уговора и редовним вежбама ван дужности почело формирање мобилизационе резерве људства. Реч је о професионалним резервистима који су по степену обучености максимално блиски регуларним. Ова највреднија резерва је још увек неискоришћена.

Добровољна мобилизација траје још од фебруара! И темпо се повећава. Добровољце регрутују „Оркестар“(ЧВК), СДД, Рамзан Кадиров, Козаци и друге структуре. Добровољци су опремљени, стављени су као додатак, иду у бој. Обезбјеђено је осигурање у случају повреде или смрти. Нећу да дајем лозинке: ко хоће, наћи ће!

Већ окупљени батаљони руских добровољаца, лако могу заузети пола афричког континента, ударцима растурајући буве терористе и непријатељске ЧВК. Но, ми водимо још један рат! Противимо се цијелом западном свијету. Сами. Суочавамо се са најбогатијом и најутицајнијом цивилизацијом у историји човјечанства, која је технички значајно супериорнија од нас.

Још горе, ми смо против цијелог западног свијета и 40 милиона Руса. А ми сами више нисмо 200 милиона као 1941. године, већ само 140…

Да, испао је мало мршав непријатељ у поређењу са нацистима. Да, наша команда дјелује много ефикасније него совјетска 1941: нисмо преспавали напад и оружје је најбоље, а војници заштићени (мада, нажалост, има такође и обрнутих примера). Генерално, добро се боримо, али вријеме пролази, али нема прекретнице!

Прије свега, потребна нам је мобилизација грађанског друштва.

Сада, као, двије Русије коегзистирају: једна напреже сву снагу, сахрањује синове, пролива крв у пољу и даје све на фронт, а друга наставља да вјерује да је рат негде иза границе … Ова ,,Русија_мировног_времена,, брине да је овај „незгодни“ рат лишио Мекдоналдса, Нетфликса и појео квартални бонус. Њени присталице мисле како је лако сјећи тесто у новооткривеним могућностима. Представници „Русије_мирног_времена“ спречавају пролазак добровољачких камиона у ЛДНР. Још увијек није организована куповина широм свијета квадрокоптера, термовизира, панцира– свега чега овдјетолико недостаје на првој линији фронта .

Власти и редовни пропагандисти дјелимично су одговорни за његовање ове „Русије_мировног времена“. Вријеме је да престанете да тетошите забринутог Русијанина у себи, ријечима да СВО иде по плану, да се боре само професионалци, да је непријатељ посустао и да ће ускоро побјећи. Уљепшавајући стварност, дезоријентишемо и  демобилишемо себе и оне око себе!

Што се тиче војске,

ми заиста скупљамо добровољце у лаке пјешадијске батаљоне. Углавном, то су професионалци који су се већ борили у ЛДНР и другим врућим земљама. Но, наш рат је другачији – рат масовних војски, са великом количином тешке опреме. Било би ефикасније скупити добровољце за тако кратке уговоре не у засебне батаљоне, већ у регуларну војску. Обучити, ускладити, снабдјети тешком опремом, а тек онда слати у битку! Лака пјешадија – у дужем временском периоду неће замијенити регуларне трупе са својом опремом и кохерентношћу.

Можда је вријеме да искористите постојеће Мобилизационе људске резерве – професионално ускладиштене? Из њих је, „већ јуче” требало формирати Резервну војску или чак Фронт. Формирати  и припремити се за битку. Можда ће управо та војска направити корјените промјене у рату, користећи се у право вријеме и на правом мјесту. Резервна војска можда није од користи, али је боље имати је при руци!

Имамо пензионисане војне специјалисте: неки су сами отишли из војске, неки су искориштени у служби, неки пензионисани због година. Већ данас је потребно створити резерву специјалиста који недостају и селективно их регрутовати у војску. Не треба ићи далеко: стижу попуне, али је акутни недостатак возача Камаза, техничара, минобацачлија, извиђача.

Има још нешто…

Не знам да ли да пишем о томе, али у нашој војсци постоји феномен „одбијача“… У професионалном окружењу се зову „500-ти“ или „војни пацифисти“. Они који су „задовољни служењем у војсци, али кад је рат, хоће да дају отказ“. Може да се разумије: сви смо ми људи, сви желимо да преживимо, али сада је вријеме када се морају предузети законске мјере да се такви случајеви спријече. Ограничићу се да треба пооштрити одговорност, како за оне који наредбу морају да испуне, тако и за оне који је дају (за посљедице генералске бахатости)…

Наравно, о томе одлучује Врховни. Сигуран сам да има најмање пет асова у рукаву. И све адуте!

Перспектива

Тамо, на пољима МалоРусије, кује се нова руска елита, наши борбени војници и официри су будући управници будуће Русије, нове руске територије, предузетници који дуго нису имали довољно лифтова да јуре навише. Дефинитивно, и добровољци и војска треба да имају све привилегије – од статуса учесника војних дејстава, па чак и ветерана, до приоритетног састава кадровске резерве будућих власти и бенефиција за пословање (повољни кредити, субвенције, пореске олакшице за одређени период, право на добијање бесплатних „јужних хектара“, повлашћене хипотеке за стамбену изградњу, олакшавање приступа јавним набавкама, школовање за њих и њихову дјецу и тако даље). Таква перспектива, у садашњим тешким друштвеним условима, требало би да интензивира кретање многих људи овјде, укључујући држављане Казахстана, Киргизије, руског Прибалтика, могуће и из далеких земаља, а можда и не само руских, совјетских људи, већ и других, као што се већ дешавало у историји Новорусије под Катарином Великом. Но, бојим се да ово можда неће бити довољно, биће потребно вријеме. А резерве су потребне већ јуче. Зато, устани, руски народе, за мирно сутра, за будућност своје дјеце. Шта би они, ваши рођаци нису шутнути, насликани гоблинима мутанти које смо посматрали на Азовсталу нису везани за стуб, нису дерусификовани и не дехуманизовани.

Лично

Када сам се вратио из околине Кијева, привукли су ме шетачи: стари саборци, идеолошки активисти, предузетници, активни и пензионисани војници. У комуникацији са људима осјећао сам да обичан мушкарац дубоко разумије ситуацију, али су се они углавном крили, плашећи се другог „зрада“.

Очекују од Отаџбине баш ријечи „Другови! Грађани! Браћо и сестре!.. или „Устани, руски народе!“

Слава Русији! Редов Губарјев

ЛИНК