РЕЗОЛУЦИЈА 61. КОНГРЕСА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРПСКИХ ЧЕТНИКА ’’РАВНА ГОРА’’ У МЕРВИЛУ 18. МАЈА 2013.г.
Доследни традицији српског народа и његовој светој борби у Трећем српском устанку, под командом неумрлог генерала Драже Михаиловића, српски четнички борци истрајно остају верни идеалима слободе и демократије, за коју је српски народ дао небројене људске и материјалне жртве.
2. Организација српских четника „Равна Гора’’ са све већим неспокојством прати новонасталу ситуацију у држави и цркви после октобра 2000. године када смо сменом једног режима који је српском народу нанео много штете и страдања – очекивали успостављање демократије, правде и грађанских слобода. Нажалост, то се није догодило.
3. Друштвени, државни социјални и политички догађаји у Србији последњих година довели су до потребе сазивања конгреса српских интелектуалаца 27 фебруар 2013 на који је било позвано преко 300 интелектуалаца из разних области стручности где су разматрали најактуелније проблеме привреде, државе и друштва и могућност изласка из врло комплексне кризе.
4.Српски интелектуалци, суочени са дубоком економском, социјалном, моралном и политичком кризом, Декларацијом су упозорили целокупну јавност у Србији о дубини кризе у којој се налази Србија и да је у питању отворена велеиздаја српских националних интереса и беспримерно кршење Устава Србије од стране свих структура власти, Председника, владе, скупштине и Уставног суда Републике Србије. Упозоравају да садашња власт наставља манипулацију евроинтеграција по цену одрицања једног великог дела сопствене државе, нашег Косова и Метохије за датум уласка у ЕУ.
5. И нисмо дуго чекали да се суочимо са отвореном велеиздајом потписивања Бриселског споразума који владика Артемије оцењује да „свака тачка Споразума који су потписали претставници српских власти ( не и српског народа) од прве до петнаесте заиста претстаљају најтрaнспарентнији пример гушења државе Србије на Косову и Метохији, односно предају, издају и продају свете српске земље Косова и Метохије са целокупним српским народом који је тамо живео и живи као и српским светињама на Косову и Метохији. Ово ће у историји бити пример најсрамнијег акта којим је држава Србија себи потписала смртну пресуду јер оставши без Косова и Метохије Србија као држава нема своју будућност’’
6. Организација српских четника „Равна Гора’’никад неће подржати тако срамну издају Србије, српског народа и српских светиња, придружује се отпору који је томе пружила ДСС, РС, Двери као и остале родољубиве организације и тражи хитну и неопозиву оставку плаћеника на власти, Председника Николића, Вучића и и предсдника владе Дачића.
7. Организација српских четника „Равна Гора’’ је узнемирена да није била сведок већег ангажовања СПЦ како у преговорима у Бриселу тако и у отпору које су поменуте родољубиве организације пружиле у потписивању тако срамног споразума. Иако се СПЦ јавно изјаснила против Бриселског споразума, уклањање владике Артемија са Косова, као једине одбране народа и светиња на Косову и јединог отпора који се пружао најамницима у остварењу тзв. независне државе Косово, СПЦ-у, заједно са плаћеницима на власти, сматрамо саучесником у предаји Косова и Метохије осведоченим терористима.
8. Српска православна црква ће најбоље обавити светосавску дужност када пензионише архијереје који су сарађивали са комунистичком тајном полицијом или су личним пороцима штетили угледу цркве и народа. Само када се ослободимо тешког комунистичког наслеђа моћи ће да се излечи духовна пустош коју нам је оно нанело. Треба сачувати своје културно и духовно наслеђе, а не лако прихватати штетне новотарарије које нам се намећу. Негујмо ћирилицу као српско писмо.
9. Протествујемо због начина на који су посмртни остаци почившег Краља Петра II изненада ископани из манастира у Либертвилу и пренети за Београд. Његово Величанство Краљ Петар II је био избеглица, живео са нама у емиграцији.Ми смо га поштовали, помагали и сахранили, па је био ред да се одавде достојно испрати на вечни починак у краљевској задужбини на Опленцу, код Тополе.
10.Са гнушањем гледамо подлу игру још увек присутних титоистичких кругова у влади и судству Србије који одлажу рехабилитацију генерала Драже Михајловића разним триковима о датуму његове мученичке смрти. Српским четницима који су војевали под Чичиним заставама, рехабилитација не треба, јер знају да су се заједно са њим борили за највише српске идеале. Рехабилитација је важна за део заведеног народа у земљи који се плаше да помену четничко име.
11. Србски народ не сме да дозволи да своју судбину ставља у руке плаћеника на власти. Не заборавимо да смо ми потомци лозе Немањића, Карађорђевића и Обреновића. Позивамо све Србе и Српкиње у отаџбини и иностранству, као и све родољубиве и патриотске организације, омладину Србије, да узме активно учешће у раду патриотских организација које пружају отпор плаћеницима на власти. Позивамо четничке организације у земљи да се придруже отпору који пружају сви родољубиви и Богољубиви Срби који се пружа ненародној власти.
12. Поздрављамо наше храбре Србе на северу Косова и јужно од Ибра који храбро и голоруки истрајавају у одбрани својих домова и својих светиња у борби не само против Шитпарских терориста већ и плаћеника у Београду који продају не само нашу свету земљу већ и крв мученика којом је та света земља натопљена.
13. Поздрављамо све родољубиве српске организације које бране и заступају српске интересе. Поздрављамо чланове организације српских четника у Републици Српској и у Србији.
14. Поздрављамо оне који су животе своје ставили на олтар и одбрану отаџбине и одајемо највише признање. Ваш једини грех је био што сте пружили отпор српским непријатељима у њиховој намери да униште један мали јуначки народ и који на правди Бога чамите у Хашкој тамници.
15. Поздрављамо српске владике које сарађују са народом, слушају глас народа, шире љубав и слогу, залажу се за враћање саборности у Српску цркву и очувању Православне вере и који пружају отпор онима који издају српске националне интересе.
16.Поздрављамо дугогодишњег предсеника Организације српских четника „Равна Гора’’, господина Милана Драговића као и подпреседника војводу Чеду Ашанина..
Гера, 18. мај 2013.г.
Одбор за резолуцију:
Душан Мадић
Мане Срдић
Ђорђе Петровић
Др. Д. Крстић