Опело и сахрана новопрестављеног монаха Јустина

Дана 7. маја, ове године, на гробљу манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, сахрањени су земни остаци новопрестављеног монаха Јустина (Павловића), сабрата манастира Нова Никеја у Лелићу (уснуо је у Господу 4. маја).

Заупокојену Литургију служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум а опело Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Преосвећених Хорепископа Николаја и Наума и више свештенослужитеља епархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње епархије, сродници, бројни верници и познаници покојника.

Након одслуженог опела Преосвећени владика Ксенофонт  је одржао погребно слово. У својој беседи Владика Ксенофонт је поред осталог рекао:

„И заиста отац наш Јустин, монах који није много година проживјео са нама, био је свјестан те велике тајне Васкрсења Христовога, и зато је испунио ону заповјест Христову да цару да царево, а када је цару дао царево онда је одлучио и Богу да да Божије, да да живот свој, да да душу своју, да душу своју преда на послушање настојатељу своме, старцу своме, духовнику своме, епископу своме, да преда сав живот свој и да се тако као монах побожно и долично поживјевши у манастиру упокоји и оде данас, да га сви заједно испраћамо у сусрет са васкрслим Христом кога ових дана прослављамо.
Дао је, дакле, цару царево јер био је отац Јустин прије свога монашког живота жењен и оставио пород, оставио сина и три ћерке иза себе који ће чувати овај спомен на побожни живот оца свога који је овако богодолично преставио се у манастиру испунивши своје монашке завјете, очувавши вјеру, завршивши трку живота свога и ево сада га испраћамо, да тијело његово предамо на чување земљи а да душу његову предамо у руке васкрслога Христа који вјерујемо раширених руку у Царству Небеском га и дочекује. И управо да се данас испуњавају ове ријечи које смо отпјевали: „Блажен је пут којим данас идеш брате јер ти је припремљено мјесто покоја“.
Молимо се васкрсломе Христу побједитељу смрти, јединоме над којим смрт никакве власти није имала, да и оца нашега Јустина прими и да га васкрсне и васпостави у онај посљедњи дан у славу Своју у Царство Небеско да би се радовао са свима светима у све вјекове и кроза сву вјечност.Амин. Боже дај.“

Монах Јустин је рођен 15. јануара 1951. године у Јунковцу код Лазаревца од оца Милована и мајке Видосаве. Крштен је 30. априла 1951. год. у цркви Свете Тројице у Јунковцу. На крштењу је добио име Радивоје. Завршио је средњу саобраћајну школу у Београду. Након средње школе ступа у брак. Господ му је у браку подарио четворо деце. Радио је у општини Савски Венац, предузећу „Колубара угоститељство“, хуманитарној организацији „Фонд капетан Драган“, био је и приватни предузетник. Био је добар супруг, отац, колега, сарадник. Омиљен и поштован од свих, савестан у обављању својих дужности, велики родољуб и помагач онима у невољи. Видећи његову љубав према Богу и ближњима и ревност за чистоту вере Господ га је у позним годинама призвао у монаштво. 28. априла 2011. год. оставља свет и све у свету и одлази у манастир Св. Јована Крститеља у Љуљацима за искушеника. Овде се ревносно труди на свим манастирским послушањима. 9. марта 2012. год. премештен је у манастир Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Овде наставља да се труди у Господу. Ревносно обавља послушање баштована, кувара, возача, гостопримца, пекара. Неуморно се труди са осталом братијом око изградње новог манастирског конака. Редовно похађа сва богослужења, ревнује у послушности и свим осталим врлинама. Будући ведрога духа, простосрдачан, кротак и смирен, отац Јустин је био као кротко јагње кога су сви волели. Свађе, препирање, осуђивање других и оговарање су били далеко од њега. Због свог великог труда и послушности Господ га је удостојио ангелског чина. Замонашен је у малу схиму од стране Епископа Артемија, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, уочи манастирске славе 13. јуна 2014. год. добивши монашко име Јустин, по Преподобном Јустину Ћелијском. Од тада се још ревносније труди око обделавања своје душе, чистећи је од корова греха и трња страсти. Видећи његову љубав према Богу и ближњима и његову ревност, Владика Артемије га премешта у Епископију у Лелићу 1. децембра 2016. год. Овде отац Јустин наставља своје монашке трудове и стиче љубав и поштовање код братије и посетилаца манастира. Крајем 2020. год. његово здравље почиње да се погоршава. Отац Јустин се од тада полако гаси, Господ га припрема за Небеску отаџбину. Два мождана удара у кратком периоду га бацају у постељу. Господ је на његова плећа сада положио велики крст болести. Свој крст отац Јустин је смирено носио благодарећи Богу на свему и молећи га да му душу уведе у рај. У таквом расположењу духа отац Јустин је и предао душу своју у руке Божје 4. маја 2022. год. остављајући иза себе добар пример љубави према Богу и ближњима, кротости и послушности.

Нека би Господ, молитвама своје пречисте Матере, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског и свих светих, душу верног слуге свога монаха Јустина настанио у рајском  насељу где праведници почивају. Амин. Боже дај!

Вјечнаја памјат!

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ