Слово у Крстопоклону недељу Светог Јована Кронштатског

Будући да пред нашим очима ради побожног поклоњења и целивања лежи Крст Господњи, чија се сила често прославља у црквеним молитвама и песмама, хоћу, љубљени, да вам кажем сада неколико речи о сили његовој или о чудесима његовим. Намеравајући да о томе говорим, ја, с једне стране, свугде видим његову чудотворну силу и не знам на чему да се задржим и који случај да узмем као пример животворне силе Крста, а видим и то велико страхопоштовање које су људи у старини показивали животворном Крсту; а с друге стране, авај, видим да су људи данашњег времена веома мало искусили његову силу – и ту одмах видим и разлог због чега он показује тако мало своје чудотворне силе: управо из истог разлога због чега је Господ учинио мало чуда у својој постојбини, односно од незнања, од безакоња и нехришћанског живота хришћана. Тако нам, љубљена браћо, историја хришћанске цркве, представља врло много искустава чудотворне силе Крста – зато што је тада у људима било више вере, било је више истинских хришћана. Крст Животворни славно се прославља и данас, али данас ми видимо далеко мање примера његовог чудотворства, а и то само у оним ретким људима који живе вером.

Свети подвижници Христови дивили су се непрестаној животворној сили Крста Господњег која је деловала у њиховом животу, те су се у смирењу срца, бојећи се да их таква сила не остави саме по себи немоћне и грешне, и свагда окружене непријатељима невидљивим, а често и видљивим, молили само: Непобедива, непостижна, божанска сило Часног и Животворног Крста, не остави нас грешне. С пуном увереношћу у његову чудотворност и с дивљењем његовој сили да прогони невидљиве непријатеље, радоснога срца обраћали су се Крсту: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш бесове силио распетог на теби Господа нашега Исуса Христа, Који нам је даровао тебе, крст Свој часни, на прогнање свакога противника и без имало сумње говорили му као да је жив: О, пречасни и животворни крсте Господњи, помажи ми са Пресветом Госпођом Дјевом Богородицом и са свима светима у векове.

Срце и нехотице задрхти када читамо каквим су похвалама величали раније Крст животворни: називали су га четвороконачном силом, Крстом свесилним, славом апостола, силом мученика, тврђавом мужева преподобних, немоћних здрављем, исправљењем оних који падају, умртвљењем страсти, одагнањем помисли нечистих, основом благочешћа, уништитељем бесова, погибијом људи нечастивих, посрамљењем непријатеља у страшни дан Суда. Као живоме говорили су му: „Крсте! Буди ми сила, укрепљење и моћ, избавитељ и ратник-претходник против непријатеља који на мене војују, штит и чувар, победа и тврђава, увек ме чувајући и заклањајући.“

И, уопште, они су називали образ Крста неописаним по његовој сили, освећењем вода, очишћењем ваздуха, освећењем и просвећењем за свакога верног хришћанина, знамењем храбрости и Христовим жезлом који бије о земљу противнике. Не знајући како достојно да прославе његову силу, они му се обраћају: Ко ће набројати сва твоја дејства, Крсте, од света вољени – твоје силе и чудеса и то како од твоје силе и покојници устају? Ти си подигао са собом и сав свет, тј. изабране хришћане, сам се узневши ка Богу.

Налазите ли ви, љубљени, да је Крст Господњи за вас исти онакав какав је био за свете мужеве? Не, одговорићу ја уместо већине вас. Крст не чини чуда у вашем животу. Зашто? По нашем неверју. Крст је сам по себи увек чудесан и животворан. За хришћане који су му верни и сада својом вером и страхопоштовањем, веран је и он, као највернији и најпоузданији пријатељ. О! Ко ће ми дати ревност Божју и силу речи да пробудим у хришћанима данашњег времена живу веру и дужно страхопоштовање према крсту и Ономе Који је распет на њему! Знам да су многи немарни према крсту и крсном знамењу. Понекад непажња и непоштовање према крсту иду дотле да неки не примају Христовог служитеља који иде у кућу с крстом и у име крста; други неће да долично изображају на свом грешном телу знамења крста или занемарују свештенички благослов. Понекад то чине из непажње, а неки пут – о, ужаса! – из лажног, проклетог стида. Зар се крста стидиш, љубљени, који је наша похвала и слава? Упозоравам те благовремено: и Син човечији ће се постидети тебе када дође у слави Оца Свога са светим Анђелима (Мк. 8, 38).

Љубљени! Поштујмо увек крст Господњи с вером и љубављу, и он ће нам бити пријатељ и спаситељ не сам по себи, него силом на њему Распетога. Амин.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ