Агресија и злочин НАТО – а мимо одлуке СБ ОУН

Пише: Зоран Влашковић

Навршило се 23 године од почетка  НАТО бомбрадовања Југославије 24. марта  1999. године 

Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи  a уништено  je и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. – Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

Овог  24. марта, навршиће се  тачно 23 година од почетка НАТО бомбардовања Југославије 24. марта  1999. године.        

У бомбардовању Југославије учествовало је 19 чланица НАТО-а плус осам нечланица НАТО-а које су у савезништву са ОВК представљали другу ратујућу страну против Војске Југославије. Бомбардовање је почело мимо одлуке, одобравања,  СБ ОУН . НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Oд 2015. године у Србији се  24 март  званично обележава као „почетак НАТО агресије“.

Према подацима Министарства одбране Србије, за 11 недеља бомбардовања, погинуло је око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца.

НАТО-у су цивилни објекти били свуда мета

Непоштовање ОУН

Акција НАТО-а уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову, вођених између Београда и Приштине  у Рамбујеу и Паризу фебруара и марта 1999. године.

У  агресији бомбардовања тада Југославије су учествовале снаге 19 земаља Запада, а акције из ваздуха су трајале 78 дана.

Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушних напада настрадао је 1.031 припадник војске и полиције и око 2.500 цивила, од којих осамдестдеветоро деце, а теже и лакше је рањено око 6.000 цивила и 5.173 војника и полицајаца.

У ноћи између 22. и 23. априла НАТО је бомбардовао и зграду Радио-телевизије Србије када је погинуло 16 заспослених у РТС.

А седмог маја 1999. године је у бомбардовањау Југославије од стране НАТО-а, погођена и кинеска амбасада у Београду. Том приликом погинуло је троје људи, а више од 20 је рањено.

Безумно бомбардобање НАТО-а

Према званичним подацима, 25 грађана двеју република, Србије и Црне Горе, се и даље воде као нестали.

Ваздушни напади трајали су 11 седмица, евидентирано је око 2.300 удара у којима је испаљено и бачено 22.000 тона различитих пројектила, укључујући и више од 30.000 касетних бомби, а као последице су, осим бројних људских жртава, остали тешко су оштећени војни објекти, инфраструктура – путеви, пруге, мостови, фабрике, школе, поједине здравствене установе, десетине војних постројења и радара, али и цивилних радио и ТВ предајника, међу којима и торањ на Авали, који је срушен 29. априла 1999.

НАТО авијација је изучила и више од 10 тона пројектила муниције са уранијумом.

Штета 100 милијарди долара

Процена материјалне штете проузроковане на уништеним и оштећеним објектима и инфраструктури никада није званично објављена, а у јавности су помињане бројке од  100 милијарди америчких долара.

Војска тадашње СРЈ једним од својих највећих успеха у одбрани територије и грађана двеју република које су чиније тадашњу Југославију, сматра обарање америчког ловца-бомбардера Ф-117А, такозваног „невидљивог“, којег је противваздушна одбрана Војске СРЈ срушила 27. марта 1999. године у атар сремског села Буђановци, што је оцењено као „највеће понижење ратног ваздухопловства САД и НАТО“.

Ваздушни напади окончани су потписивањем тзв. Кумановског споразума 9. јуна 1999, а дан касније усвојена је Резолуција 1244 Савета безбедности УН, након чега је уследило повлачење снаге војске и полиције са Косова, на чијој територији је успостављен цивилна мисија Уједињених нација (УНМИК).

Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило 230.000 Срба и Рома, а вратило се 800.000 избеглих Албанаца.

Погођен је воз док се налазио на мосту у Грделици

“Не чекајте ме“ – Део пропагадног летка којим је НАТО током агресија покушавао да заплаши српску војску