Злочин који се не може нити сме заборавити!

Пише: Зоран Влашковић

Прошло је 18 година  од етнички мотивисаног  насиља Албанаца  над Србима на КиМ  17. и 18. марта 2004. године

У три дана насиља Албанаца над Србима 17. 18. и 19. марта 2004. године настрадало 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља. – Протерано 4.012 Срба из шест градова и девет села. – Избрисана села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице. – Лажно, сензационалистичко и тендециозно извештавање албанских медија, које су осудили сви, допринело насиљу

Овог 17. марта навршиће се 18 година од мартовског етнички мотивисаног насиља и прогона Срба  широм Косова и Метохије од стране Албанаца 17. и 18. марта 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК – у, догодио се нечувени злочин над  Србима и њихов прогон.  Тада је на Косову и Метохији било  38.000 војника Кфора из 39 земаља као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље.

Ово је, после јуна и јула 1999. године, био други велики прогон Срба  са Косова и Метохије пред очима читавог света и поред до зуба наоружаних војника Кфора и УНМИК полиције.

Лаж изазвала насиље

Све је почело сензационалистичким, тендециозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских а онда и штампаних  медија, што је касније ОЕБС осудио, о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар код села Чабра у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије.

Без икаквих чињеница и аргумената  за то, приштински медији су прогласили Србе као кривце? Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали  албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се, навело је Албанце да оркестрирано  у свим деловима Косова и Метохије  физички насрну на Србе, српску имовину и српске цркве и манастире.

Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи, Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Урошевцу,  Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.

Прогон Срба припреман

Кфор и УНМИК су имали необјашњив одговор  да су били затечени овако масовним  и бруталним насиљем Албанаца на Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и  неблаговременог реаговања!

УНМИК полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу 17. 18. и 19. марта  на Србима учествовало  60.000  Албанаца.

Тада  је из  шест градова и девет села протерано  4.012   Срба. Из  Обилића  је протерано  више од 550 Срба,  Приштине  више од  100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње…  а села Слатина код  Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице  са више од 160 домаћинстава, су  затрта пред очима Кфора и УН  полиције  јер су из њих Срби сви до једног протерани.

Хеликоптер спашавао монахиње!

Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве  свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице  пред налетом више од 2.000  албанских насилника. Немачки Кфор је спасао евакуисањем  оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз  Призренску Бистрицу монахе из Светих Арханђела који је у потпуности спаљен.

У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи  40 – так српских повратника се тискако  у парохијском дому јер је стотину Албанаца  јуришало на њих  а већ подигнуте куће су им запалили. Кад су другог дана  насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале  у парохијском дому једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух  упозорила их да се  не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздих није зауставио насилнике већ су кренили осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разурлане масе албанаца  који је пао смртно погођен! Тек тада су насилници стали а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села.

Пуцњи Американке!

Не желећи да се ставе у улогу за коју су дошли на Косово и Метохију, Кфор и УНМИК полиција  су чак давали савете Србима да напуштају своја места – јасно им стављајући на знање  да их неће штитити !? Голоруки српски народ  није имао избора већ је под претњом албанске разурлане масе морао да крене у насилну  сеобу .

Последице  великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратио  у своја места. Тако, данас у Приштини има још 20 Срба, Призрену  18, Урошевцу двоје , Ђаковици  троје, Обилићу 10, јужном делу Косовске Митровице, Вучитрну и Урошевцу само свештеничке породице у црквама…

Кфор и УНМИК су тада објавили да су   за мартовско насиље оптужена  242 лица, углавном Албанаца,  а 157 лица је оптужено пред судијама за прекршаје. Док је ухапшено 350  Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима али је  мали број њих осућен и изведен пред лице правде. Као и бројно пута до сада организатори су остали ван домашаја закона!

 Убијени и повређени на свим странама !

У мартовско етничкома насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припаднима  УНМИК полиције као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила  УНМИК –а. Настрадало  је  11 Албанаца (углавном од стране  снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали   ватрено оружје) и  десет Срба од стране Албанаца.  Широм Косова и Метохије уништено је и  оштећено  935 српских објеката  међу којима 10 школа, пошта и домова здравља – према званичним подацима ОЕБС –а.