Јеромонах Роман (Матјушин): Тамо је моја Србија

Препев песама из дневничких забелешки јеромонаха Романа Матјушина, насталих у Србији током НАТО бомбардовања (од 28. маја до 6. јула 1999)

Први пут објављено 11. 4. 2015. 

Тамо је моја Србија

Ми живимо безумно време чуда
Под чизмом нас држе отпадници и јуде.
Златни бик, Сила и Блуд посвуда
Као троглава ала прождиру нам људе.

Владар слаб, у чашу потонуо,
Туђа му се несрећа не види на челу,
Над браћом на Балкану замукнуо,
Рат води за фотељу – види се на делу.

Но бици тој није он вешт само:
Преко океана, тамо на другом крају,
Врховни Отпадник – Слуга таме,
Огњем и смрћу држи владавину своју.

Челичне птице с кљуновима кад
Челичним сатиру вољени народ братски,
Русијо! Устај! Зар да ћутиш сад?
Зар да не пресечеш стрвина узлет адски?

Анатема!

Знан је по вероломству, Поредак Нови,
Мито, улизиштво с њим су у блуду:
Убице наказно говоре о Праву,
А жртве завршавају на суду.

Србијо! Душа је моја сад готова
Скупа са браћом слободу да тврди:
Ко да нас растане Љубави Христове,
Кад нас и убијају Христа ради?

Свет је осуђен јер се ратом оправдава!
Ни савести! Ни части! Стида ни за лек!
Дошло време – роб достојније обитава,
Но под ђоном ћифте слободан човек.

Америко! Проклета слушкињо ада!
Твоје ти се зло о главу разбило!
Земљо худа! – Једина ти је награда
Да видиш паклени пламен уживо!

Не говори да сила Бога не моли.
Ту је Божји Суд! За Њега буди спремна.
До тог ти часа сасвим мало фали.
Сејеш Смрт и Крв – на те Анатема!

28. маја 1999. године

Крај Косова поља

Ја посматрам ово Гробље Велико,
Испуњен сав сам неким посебним звуком.
Здраво, Косово! Прими ме, твој сам гост.
Шта нас то мучи истом чемерном муком?

Овај сам сусрет чекао баш дуго!
Али праштај, спремао се нисам споро.
И толико векова касним, туго,
Да не починух међ’ блажене просторе.

Чудо-Косово. Рајско ти си славље.
Шта рећи? Чиме да правдам главу луду?
Жудех молитву да појам за здравље,
Ал’ ми душа оста у самртном јаду!

Но залуд слави злуради, клети враг,
Грабећи туђе брегове и долове.
Срце си Србије, српски ти си стег!
Одавно си већ крај Христовог Престола!

…………………………………………………

Србијо! Душа је моја сад готова
Скупа са браћом слободу да тврди:
Ко да нас растане Љубави Христове,
Кад нас и убијају Христа ради?

Препев: Мирјана Маринковић, проф.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ