Истина од које је многима позлило: Две деценије представе „Велика драма“

„Представу `Велика драма` је гледао један младић и први пут се срео с истинама за које није знао. Потом је замолио свог оца, који је био официр, да погледа представу, а онда и деду којем је, током извођења, позлило“, сећа се Танасије Узуновић реакције публике на представу која открива каква се трагедија догоди када се историја оглуши о истину.

„Стицајем околности, имао сам прилику да се сретнем с тим младићем који је био шокиран истином о којој се у његовој кући ћутало“, открива Узуновић за Спутњик, уочи обележавања јубилеја: две деценије извођења „Велике драме“. Он додаје да је у животу наше земље било много сличних политичких присила, много неприкладних, мучних момената на које је дуго било срамота осврнути се.

Док је историја говорила једно, истина је била другачија

Представа „Велика драма“ по тексту и у режији Синише Ковачевића, која вечерашњим извођењем обележaва две деценије од премијере, поетично је реалистични комад, који успех према Узуновићеном мишљењу дугује теми, односно истини коју је наша историја заборавила.

Ова потресна сага чија је радња смештена у другу половину 20. века преиспитује како историјски догађаји утичу на појединца, на који начин идеологија и политика трагично одређују људске судбине. Прича, на којој је Ковачевић радио чак тринаест година, прати црногорску породицу Вучић која учествује у колонизацији Војводине. Вековима устројено патријархално друштво суочава се са идеолошким заблудама новог времена за који су спремни да жртвују праве вредности – своју породицу.

Танасије Узуновић који тумачи један од најважнијих ликова, оца породице Зарију Вучића, за Спутњик каже да је за успешност ове представе крив писац Синиша Ковачевић.

Тема о којој се дуго ћутало

„Све Ковачевићеве представе, а нарочито ‘Велика драма’ су тачне и дирљиве; оне вијају по људској души. С друге стране, овај комад обрађује теме о којима се дуго ћутало“.

Узуновић истиче да је историја говорила једно, док је истина била другачија. Управо је на тој истини Ковачевић саградио своју сагу.

„Мислим да ми као народ нисмо ‘пречешљали’ историју на прави начин, и даље живимо у заблудама, и даље одбијамо да се суочимо с грешкама“, сматра прослављени глумац.

Да је „Велика драма“ постала својеврстан феномен сведочи не само више од 250 извођења, већ и чињеница да и после две деценије овај комад пуни велику салу Народног позоришта. Овом представом је 1. јуна 2002. године отворено 47. Стеријино позорје, а у претходних двадесет година, на матичној сцени и гостовањима видело ју је више од 160.000 гледалаца.

Плејади искусних глумаца које предводе Танасије Узуновић, Љиљана Благојевић, Рада Ђуричин на сцени Народног позоришта придружили су се млади, сад већ потврђени таленти попут Вука Костића, Соње Колачарић, Хаџи Ненада Маричића, Љубомира Бандовића…

„’Велика драма’ заузима веома високу позицију у мојој каријери, не само због теме коју обрађује, већ због тога што она захтева потпуно предавање од сваког члана ансамбла. Она не може да се игра вештачки, ту је емоција права јер само тако може да допре до гледаоца“, наводи Узуновић.

„Велика драма” је доживела огроман успех не само код публике, већ и код критике. Три значајна признања, Стеријина награда за глуму коју је освојио Вук Костић, годишње признање Народног позоришта Љиљани Благојевић и награда за текст „Драгиша Кашиковић” потврђују изузетан домет овог сценског дела.

Извор:
СПУТЊИК