После ТРЕЋЕГ покушаја резолуција о усташком геноциду није усвојена, и даље је у скупштинској процедури

Ни после трећег покушаја у парламенту који се зове српским, у дневни ред скупштинског заседања није могао да уђе Предлог Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима,

Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. зато што за њега није гласало довољно посланика.

Србима се, очигледно, историја понавља јер ништа од ње нису научили. У историјском незнању, по свему судећи, предњаче такозвани народни посланици актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, и многи пре њих који образ и част уместо савести заложише партијској дисциплини зарад позамашних плата и привилегија, па заборавом „оверавају“ страдање свога рода и остављају отвореном могућност да им се оно понавља.

Требало је да после 80 година од геноцида над својим сународницима, пошто им суверена држава Србија избија из руку немушта оправдања у име братства и јединства, једногласно усвоје Предлог и спасу своје и душе свих који нису осудили усташки геноцид, а жртвама предака одају дужно поштовање.

Тим и таквим народним посланицима најстарија колегиница и преживело дете заточеник најзлогласнијег логора Јасеновац, госпођа Смиља Тишма обратила се други пут 28. децембра говором за памћење који преносимо у целини.

Антисрпски споразум

Бивши министар спољних послова Србије Живадин Јовановић наглашава да би доношење Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима била својеврсна брана и од војних споразума какав је недавно потписан између Хрвата и Албанаца а који је закључен пре свега на антисрпским основама.

Овај споразум мора да брине свакога ко је заинтересован за мир и стабилност на Балкану, јер он је основан на непријатељским плановима према Србији који имају своју предисторију у претходним временима, карактеристичну по заједничком интересу бивших република СФРЈ да се територија Србије смањи.

У овом часу није могуће проценити колико је овај споразум реално опасан и какви су његови крајњи домети, јер то зависи од свеукупних геополитичких кретања на југоистоку Европе, између Истока и Запада, али с обзиром на то да је и то урађено у договору с моћним силама Запада, сигурно је да иза споразума не стоји ништа добро.

У конкретном случају ради се о слању поруке о блискости политика Хрватске и Косова, јер Хрвати имају велико искуство у прогону Срба којих на Косову има још око сто хиљада и Албанци желе да их се „ослободе“. Нас, свакако, забрињава упадљиво одсуство одговарајуће политике Београда на етничко чишћење Срба с њихових вековних огњишта, и посебно са КиМ, а у вези с чињеницом да на крајњем северу немамо дефинисану границу с Хрватском, а на крајњем југу имамо отворену границу с Албанијом.

То је геноцид

Ја сам Смиља Тишма,

преживело дете логораш Јасеновца, оснивач Удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије.

Молим председника за допуну дневног реда тачком коју смо чекали 80 година, а то је Предлог Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945.

Имам морално право да кажем да је доношењем Декларације о злочину у Сребреници 2011. године српски народ указао поштовање према свим другим жртвама осим према својим, јер 80 година ниједно српско руководство није успело да осуди геноцид НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

Колико пута треба да се донесе Декларација о Сребреници да би се донела прва Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Јадовну, Лобограду, Копривници, Даници у Сиску и широм НДХ?

У НДХ брутално је убијено 74.000 деце. То је геноцид!

Само у Јасеновцу је заклано и брутално уморено цијанидом и изморено глађу 20.000 деце. То је геноцид!

Дозволите да будем адвокат 74.000 деце која су свирепо убијена у НДХ. Колеге посланици, то је геноцид! Када хоћеш да убијеш један народ – убиј им мајке и децу. Фетус из утроби мајки су вадиле усташе!

Све можемо да опростимо, али децу не можемо, и не смемо да заборавимо геноцид! На то немамо право. Запамтите да се Јасеновац простирао на 240 квадратних километара, што је простор 150 фудбалских терена и био је шест пута већи од Аушвица, а 700.000 људи, жена и деце је убијано на 57 зверских начина. То је геноцид!

Запамтите овај историјски дан. Морамо да будемо глас јасеновачких мученика. Па, зар треба да вас молим да донесете резолуцију коју чекамо већ 80 година… Ми који смо још живи и преживели геноцид над геноцидима 20. века, да бисмо донели мир и помирење, да се геноцид никада више не понови.

Резолуција о геноциду НДХ није антихрватска, она је антиусташка.

Резолуција треба да буде громобран пред ревизијом историје и неком новом „Олујом“. Патријарх српски Порфирије рече за усташе да нису Хрвати јер се исписаше из људског рода као нељуди. А како се зову они који протераше 250.000 Срба из Хрватске? А како се зову ови што 17. децембра потписаше војни пакт Загреб–Приштина?

Ја сам била само дете и била сам већ логораш, само зато што сам Српкиња. И ја и цела моја фамилија. То је геноцид!

Па, логораши су били и у пеленама! Фетусе из утроби мајки вадиле су усташе! То је геноцид!

Од 1941. до 1945. страдало је у НДХ око милион људи, жена и деце, само зато што су били Срби. То је геноцид!

Резолуција је државно питање од највећег значаја за српски народ и његову будућност и суживот са суседима.

Зар Африканка, судија из Замбије Нијамба у Хагу није рекла да у једној општини, Сребреници, тај један дан, када није убијено ни једно дете, ни жена ни старац, није био геноцид?

По сребреничком моделу атомска бомба бачена на Нагасаки и Хирошиму, тај један дан у рату издвојен ван свих околности од 1941. до 1945. у Другом светском рату био би проглашен за нуклеарни геноцид.

Рузвелт и Черчил би били ухапшени, а Хитлер, Мусолини и Јозеф Менгеле би били ослобођени за Аушвиц, Дахау и друге легоре, као што Насер Орић шета слободан за геноцид који је починио над Србима у читавој Сребреничкој регији.

Једине и апсолутне жртве у Другом светском рату били би Јапанци, као што су у Сребреници апсолутне жртве само једне етничке припадности, а у Сребреничкој регији је 1992. до 1995. беснео рат и жртава је било на свим странама па су и Срби били жртве.

После говора госпође Тишме и пребројаних гласова потпредседник Народне скупштине Владимир Орлић констатовао је да „Предлог Резолуције остаје у процедури“. И заиста, Предлог је још у процедури, на изјашњавању у Влади Републике Србије која је у међувремену на иницијативу „Групе 10 посланика“ затражила мишљење Министарства спољних послова и надлежних ресора правде и законодавства.

Гласали по савести

У трећем покушају да Предлог Резолуције буде увршћен у дневни ред Народне скупштине „За“ су гласала 44 посланика. Међу њима и Владан Глишић, који каже да је усвајање ове резолуције нека врста његовог политичког „вјерују“ и да је то питање изнад страначких и идејних подела, питање поштовања свог народа, наших предака и самог себе. Глишић пита зашто Србија оклева, ако се мала Јерменија изборила да свет осуди за геноцид моћну Турску и подсећа да потписивањем војног споразума с Приштином Хрвати показују да су увек спремни да Србију ударе с леђа.

Примадона Народног позоришта Јадранка Јовановић каже да је гласање „За“ Резолуцију за њу била и дужност и историјски и морални чин, јер се с преживелим логорашима Јасеновца срела 2017, а 2018. постала почасни члан њиховог удружења, а свој уметнички допринос њиховим напорима дала је снимањем нумере емитоване на изложби „Јасеновац, право на незаборав“ приказаној у Њујорку 2019. године.

Братислав Југовић, посланик СНС, наглашава да је Чачанин и да нико његов није страдао у Јасеновцу, али као Србин и отац има свету обавезу да гласа за Резолуцију јер наша деца не заслужују да носе крст геноцидног народа. Југовић сматра да је после три извршена геноцида над Србима у 20. веку јасеновачки завет за сваког часног Србина исто што и косовски завет.

Да ли је скупштина Србије постала сабор Хрватске?

Преносимо отворено писмо Гојка Рончевића Мраовића, преживелог из дечјег усташког логора Јастребарско, поводом дешавања у Скупштини Србије:

Господо, је ли ово хрватски Сабор?

Као преживели страдалник дечјег усташког логора Јастребарско, чији су отац, мајка, два брата и сестра зверски убијени у збегу на Петровој гори са још 52.000 углавном српског живља, мислим да префикс ,,народни“ треба брисати испред речи „посланик“, пошто њих народ не бира нити они народу полажу рачуне. Бирају их шефови партија и њима одговарају. Зато се и дешава да српски Парламент усваја Декларацију о Сребреници (2011), а не и Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

Од 2016. године Удружење преживелих логораша Јасеновац, СУБНОР Србије и Удружење жртава рата, са више од 200.000 чланова, у четири наврата покушавају да Парламент донесе Резолуцију о осуди геноцида усташке НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Скупштина громогласно ћути или одбија предлоге. Скупштина одбија и Предлог о изградњи Меморијалног центра у Београду. Зато уз помоћ пријатеља Јевреја доносимо Јерусалимску декларацију о осуди геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима (2019). Република Српска исто тако доноси Декларацију о осуди геноцида НДХ над Србима.

У ситуацији када нам сви у окружењу прете тужбама за геноцид: Хрвати, муслимани (Бошњаци), Шиптари, ми немамо одговор.

Зато се питам: Да ли је ово српска Скупштина или хрватски Сабор?
Ко нас то тужи за геноцид?

Туже нас вековни непријатељи српског народа. Нажалост, то су најчешће конвертити српског народа, који су „променивши веру за вечеру“ постали крвни непријатељи сопственог народа. Они су учествовали у „удруженом злочиначком подухвату“ против српског народа. Они представљају успешан и уједињен корпус слугерања свих окупатора родне груде. У њихово име, чинили су незапамћене злочине над својим народом, уз благослов и свесрдну помоћ владајућих империјалних сила тога времена, а то и данас чине. Тако су наша ,,браћа“ Хрвати, под вођством усташе Фрање Туђмана, а који су уз подршку Срба, после 1.000 година добили државу, а од Вука и Даничића украли језик, у последњих 100 година, уз помоћ аустроугарских и немачких савезника, починили најмање три геноцида над српским народом. То се исто односи и на екстремног исламисту Алију Изетбеговића и његове претходнике и следбенике, с тим што су они имали знатно дужи временски период владавине, па су извршили знатно већи број геноцида над Србима.

Зато мојим сународницима поручујем – Запамтите!
Народ који нема историјско памћење осуђен је на одумирање!

Извор:
СРПСКИ МАГАЗИН