Духовна хајдучија: Бели „Црвени Кмери“

Ако један лекар себи дозвољава да као превентиву цитира пропагандне билборде фармацеутске компаније, онда и пацијент има право да мућне својом главом, тим пре што се о његовој и ради

У Француској је пре неки дан на високом нивоу одржана трибина под насловом „Да ли се пацијенти који су одбили вакцинацију аутоматски одричу и права на реанимацију?“ Питање је, заправо, реторичко и еуфемистичко, јер практично подразумева одговор који звучи сурово: „Ако нећете вакцину, онда значи нећете ни реанимацију!“ Лицемерни лекари – учесници поменуте трибине дрско прозивају невакцинисане и позивају их „да буду доследни“ и логични („ако ово, у том случају и оно“). Овакво резоновање медицинске струке је један од последњих смртних удараца који Запад задаје хуманости. А др Андре Грималди, који је на срамној трибини водио главну реч је – које ли ироније! – још 2011. објавио манифест под насловом, ни мање ни више него: „За једно егалитарно и солидарно здравство“! Од свеопште једнакости до принципијелне дискриминације и апартхејда за десет година – где је ту доследност, докторе? Само, њега нема ко то јавно да пита.

Шта остаје од Хипократове заклетве када се описана логика систематски примени и у медицини институционализује тврдња „Ви сте одговорни за ваше здравствено стање(!)“ са наставком „…те стога друштво/држава није дужна да вам пружа здравствену заштиту“? Данас се на столу пред водећим медицинским стручњацима Француске, земље која од пре неки дан председава ЕУ, налази предлог да се невакцинисанима ускрати реанимација. И то ће проћи, не само зато што сви медији преносе садржај поменуте трибине а ниједно супротно гледиште, већ и због тога што ОНИ тако кључне „расправе“ јавно ни не започињу ако већ нису унапред одлучили како ће се оне завршити. И онда ће сви остали морати да се саобразе „стандардима европске породице“, иначе следи критика бриселског ЦК и одговарајуће глобе. А шта ће по истој овој логици бити сутра? „Пушите? Онда немате права на лечење од рака плућа, или било које болести коју је ваш порок могао изазвати.“ А прекосутра – „Дебели сте, па се још жалите на притисак, шећер и срчане проблеме? Па ко вам је крив што се нисте здраво хранили, нећете ваљда да вас ми лечимо?“ Логика „Сами сте криви!“ може да се одвија у недоглед („Зашто сте пили алкохол? Зашто се нисте бавили спортом?“ итд), све до правих чудовишности: „Аха! Ви бисте да лечимо ваше дете од ретке и тешке болести? Па што се нисте обавестили и абортирали? Сад се то може и у деветом месецу трудноће.“

Све је ово у великој мери последица похлепе и издаје. Заправо се спровођењем описане логике принцип државне здравствене заштите замењује механизмима по којима функционишу приватна осигуравајућа друштва. А друштво у коме живите и држава којој плаћате порез пере руке од вас, неодговорних према себи, али и према другима. „Сами сте криви, а очекујете да заузимате болнички кревет неком ко га заслужује? Е шипак!“ (узгред, у Француској је само у 2020. број болничких лежајева смањен за више од 5.000) Али, то чак и није најгоре у свему. Најстрашније је учешће лекара у тој бездушној дехуманизацији, која Хипократову заклетву буквално претвара у „хипокритову“. Но, посебно је перверзно што међу медицинским стручњацима и особљем има, заправо, релативно мало монструма и проданих душа. Лекари су у овом злочиначком подухвату у огромној већини углавном несвесни саучесници. Како је до тога могло доћи?

Дакле, када се похлепа и издаја оставе по страни, разлог за описану пропаст је незнање. Узрок незнања је, пак, оно што се назива „специјализацијом“, а што је у ствари најчешће обична „фах-идиотија“. Специјалиста за једну област добро ће пазити да се „не меша колеги у његов домен“ (јер не воли да се неко петља у његов). Тако ће, на пример, неки изврсни пулмолог или кардиолог својеврсном аутоцензуром себи укинути право да размишља о оправданости вакцинације: „Ако мој колега вирусолог / епидемиолог тврди да су оне делотворне, онда је то тако!“ А тај колега је најчешће неки „ауторитет“ којем се даје простор у медијима. У крајњој инстанци, многи лекари својим пацијентима не дају друго до савет који се може прочитати на рекламним паноима у возилима градског саобраћаја. Лепа стручност, нема шта! Но, у томе има и нешто добро: ако један лекар себи дозвољава да као превентиву цитира пропагандне билборде (које је поставила фармацеутска компанија), онда и пацијент има не само право, него и посредни благослов „струке“ да мућне својом главом, тим пре што се о његовој и ради. Остављен на цедилу, обични човек је истовремено и подстакнут да сам истражује и у том процесу дође не само до другог („second opinion“), него до свог личног мишљења по датом питању. Умрети се кад-тад мора, али је, како то наш народ каже, увек боље „да не умрем глуп“.

* Уместо краћег и ефектнијег наслова „БЕЛИ КМЕРИ“, аутори су се определили за овај како не би оклеветали и увредили знаменити историјски народ Кмера (који чини већину становништва данашње Камбоџе) и њихово наслеђе оличено у Ангкор Вату и другим ремек-делима уметности и културе. Али, сматрамо да је алузија на истребитељски комунистички покрет „Црвених Кмера“, о коме се више него довољно зна, сасвим на месту.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ