Две ствари баш збуњују: Ко је погрешно послагао листове Мирослављевог јеванђеља?

У току конзервације Мирослављевог јеванђеља 1989-1999, приликом преповезивања књиге, направљене су недопустиве грешке. Две ствари збуњују – прва, да ли је најстарија српска реликвија случајно или намерно оштећена, и друга, зашто о томе сви ћуте, каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља.

Књига коју су Срби чували од 12. века, пренели је преко Албаније у Првом светском рату, а у Другом скривали испод олтара манастира Рача и у Народној банци, грешком начињеном приликом рестаурације на крају 20. века, не само да је оштећена, већ су немаром погрешно преслагане и странице.

Како је дошло до овакве грешке, колико је цена немара и зашто је требало да прође 23 година да би се сазнала истина о документу који је УНЕСКО прогласио једним од највреднијих сачуваних докумената целокупног човечанства разговарамо са Вељком Топаловићем, приређивачем факсимила над којим је и председник Вучић 2017. положио заклетву.

Ликовни украси оштећени, а листови помешани

Мирослављево јеванђеље, подсећа Топаловић, претрајало је векове и драматичне историјске догађаје да би највећа оштећења претрпело у последњих 70 година, најпре због излагања у непримереним условима, а затим и нестручног приступа конзервацији. Јеванђеље је оштећено а да све буде скандалозније, листови у књизи су погрешно и насумично послагани.

„Пре десетак дана сазнали смо да је Аудиовизуелни архив САНУ завршио снимање Мирослављевог јеванђеља које није рашивено, није раскоричено. Они су то урадили одлично, али тек по завршетку снимања сазнали су да су странице у оригиналу Мирослављевог јеванђеља једноставно помешане и да не иду редоследом каквим би требало да иду. До те грешке је дошло насумичним слагањем листова приликом преповезивања књиге које се одиграло током 1998-1999. године. Наиме, држава је урадила конзервацију Мирослављевог јеванђеља, књига је била рашивена и приликом поновног повезивања књиге, помешани су листови“.

Грешка коју нико није уочио 23 године

Књига је затим, подсећа, послата у Народни музеј да би током његовог реновирања била пребачена у Народну библиотеку, а затим након 18 година поново враћена у Народни музеј. Интересантно, указује наш саговорник, све то време грешку нико није приметио, а када је уочена надлежне државне институције попут Министарства културе, Народног музеја Србије и Народне библиотеке „заветовале“ су се на ћутање.

На питање ко је аутор овог недопустивог пропуста, Топаловић подсећа да је држава имала своје стручњаке којима је поверавала послове конзервације. Током 1998. и 1999. конзервацију је радила др Вера Радосављевић.

„Тада су нанета оштећена ликовним украсима Мирослављевог јеванђеља што је делимично последица тога што се сматрало да је пергамент захватио рак коже те да је неопходно скинути веће делове пергамента, што има логично објашњење. Међутим, на појединим иницијалима недостаје злато које се види на нашим снимцима урађеним пре конзервације“.

Немар или намера?

Како тадашње Министарство културе није дало налог да се књига сними пре конзервације, држава, каже, није имала увид у стање како је књига изгледала пре него што је оштећена. Снимци су урађени после конзервације али се успоставило да су и они лоши.

„Углавном, током 23 године нико од државних стручњака није приметио оваква оштећења. Нисам сигуран да ли је у питању грешка или намера. Како год, сматрам да Јеванђеље није безбедно у Народном музеју и да треба да се премести у зграду Српске патријаршије где се налази библиотека и Музеј СПЦ и где је у време Првог и Другог светског рата, сачувано 1000 српских средњовековних рукописа, док Народна библиотека у истом периоду није успела да сачува ни један. Сви су или украдени или уништени“.

Комисија ће утврдити размере штете

Наш саговорник указује да је неопходно формирати међународну комисију која би утврдила које су размере штете и шта се може поправити.

„Ми немамо увид у садашње стање већ стање пре конзервације. Да би књига могла поново да се рашије, а да се не направе нова оштећења треба развејати пуно непознаница. Ми не знамо који су лепкови коришћени приликом повезивања Мирослављевог јеванђеља крајем 20. века, самој конзервацији је приступљено, а да нисмо знали од којих је материјала направљен документ, од које животиње је коришћена кожа за израду пергамента, од ког дрвета је даска од које је направљена корица, из ког доба је даска. Претпостављам да би неке ствари рестауратори могли да ураде на основу наших снимака“.

Архив САНУ је снимао али не и бројао стране

На питање да ли ће се овим поводом огласити САНУ у чијем Аудиовизуелном архиву је снимљено Јеванђеље, Топаловић каже да постоји начелни договор да се о томе ћути.

„Када сам питао да ли ће у извештају који подносе Министарству културе написати и то да су странице помешане, у Архиву САНУ су ми рекли да ће се задржати на опису како су снимали књигу, под каквим светлом, на који начин“.

С друге стране, академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног Архива и Центра за дигитализацију САНУ у разговору за Спутњик каже да су они само снимали Јеванђеље у онаквом стању каквим су га затекли у музеју, да је Министарство културе било наручилац посла и да је оно то које одговара за све евентуалне неправилности у коричењу.

„Приликом снимања ми нисмо бројали стране. Ми смо као сарадника имали управника рестаураторског и конзерваторског одељења Народне библиотеке и он је једини био овлашћен да рукује Мирослављевим јеванђељем. Ми га практично нисмо ни додиривали ни бројали стране“.

Факсимил- једина забрањена књига деведесетих

Вељко Топаловић је подсетимо поред Душана Мрђеновића и Бранислава Бркића један од приређивача факсимила Мирослављевог јеванђеља 1998. који је урађен у сарадњи са Службеним листом и САНУ. Та књига је била једина забрањена књига деведесетих година. Пред последње изборе, Слободан Милошевић је дозволио њену дистрибуцију и тада је откупљују највеће светске библиотеке и универзитети.

Поводом оштећења оригиналног Мирослављевог јеванђеља у среду ће бити одржана конференција у Медија центру на којој ће се новинарима поред Вељка Топаловића обратити и Бошко Савковић, аутор серијала о историјату рукописа.

Извор:
СПУТЊИК