ДЕМОНКРАТИЈА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Откад је света и века, било је нападача и нападаних, пљачкаша и опљачканих, убица и убијених. Било је увек и силоватеља и силованих, поробљивача и поробљених, клеветника и оклеветаних, превараната и преварених.

Међутим, још од доба када се Господ вратио свом и нашем Оцу, у мукама испраћен са овог света као наводни злочинац и хуља (а означен као такав од стране самих злочинаца и хуља!), није било сатанске обмане ових размера, какву сведочимо ми данас живи телом и духом.

Нас таквих, несумњиво има на свим просторима и у свим народима – али вероватно нигде више него у страдалничком српском народу, народу који је кроз историју (са једним несрећним изузетком у доба цара Душана) увек ступао путем којим је и сам Господ прошао, нас ради и нашег спасења.

Од једне до друге своје Голготе, ишао је српски народ за својим Господом у Царство Будућег Века – и сам носећи трнов венац на глави, а о врату натпис који поручује да је он: примитиван, глуп, ретардиран, агресиван, дивљи, параноидан или луд, опак и наопак, зао и геноцидан!

Побише нас кроз историју на милионе, порушише нам градове, села, мостове, гробља. Потурчише нас масовно и покатоличише, попалише нам цркве и манастире, отеше нам територије, протераше нас на стотине хиљада. Озрачише нас и потроваше, излагаше и изобмањиваше, преварише на све могуће начине, опљачкаше до голе коже. Чак и вађење органа живим и здравим киднапованим Србима, учинише послом – и то врло уносним!

И за све то време, они нас оптуживаху за дивљаштво, крволоштво, разбојништво, подмуклост, похлепу; за примитивизам, варваризам, експанзионизам, хегемонизам, шовинизам, реваншизам, клерикализам, фашизам, нацизам, тероризам и сатанизам!

Укратко, нема тог зла и “изма“ који је њихов, а кога нису приписали нама, и којим нису направили разлику између себе и нас – ти бивши и будући настањивачи пакла, на заједничком нам пропутовању кроз овај пропадљиви материјални свет.

Наведене етикете, у савремено доба нам пре свих прилепљују високо ишколовани, богато титулисани и наизглед добро васпитани европски дивљаци – и то у пуном сагласју са себи сличним сподобама, иначе самопроглашеним “вођама човечанства“ (који нам овде истовремено лицемерно тепају “Ви сте свет!“).

Ови потоњи, као што знамо, живе на другој страни света, на територији отетој од Индијанаца.

Демонстрирајући кроз векове своју надалеко извикану цивилизованост и хуманост, ови самозвани добри момци затечену популацију староседелаца од око 16 милиона душа, већ до краја деветнаестог века свели су на њих мање од двеста педесет хиљада!

Поменуто значи, да су на бази “вредности“ којих су им пуна њихова лажљива уста, ови врсни хуманисти у наведеном периоду (директно или индиректно) уклонили, односно побили преко 98 % затечене популације наводних лоших момака (што укључује и њихове ваљда такође “лоше“ жене и децу).

Колико су тек црнопутих људи поробили, колико њих су осакатали, опљачкали, побили!

Каква су зла починили у Кореји, Вијетнаму, Панами, Ираку, Либији … И у бившој нам Југославији!

Шта су ови “хуманисти“ урадили и са Сиријом, шта и данас раде са Србијом, са нашим Косовом и Метохијом – и то док већ меркају и демонизују и друге, још непоробљене државе и народе, да би се у неко доба и на њих острвили и похарали их под маском врлих хришћана и великих демократа.

Поменута дружина и са једне и са друге стране океана, дакле, кроз историју се добро испраксовала у бесомучном убијању и поробљавању припадника других народа, као и у отимању њихових територија – са све природним и другим богатствима, наравно.

Ми Срби смо, на жалост, вечити “трн у оку“ тим (не)људима који се декларишу као хришћани – а чије понашање, кроз читаву историју хришћанства, сведочи да су и били, и остали антихристи!

Уредбом и декретом од антихриста произведени у хришћане – некада су убијали, поробљавали и пљачкали у име хришћанства, док данас своја злодела чине у име демо(н)кратије и људских права!

Милански едикт је дотичнима омогућио да простим претрчавањем на другу страну, у сопственом доживљају промене и свој идентитет, присвајајући онај по опису и по обећањима пожељнији – да би крајем четвртог века, хришћанство постало и државна религија Римског царства.

Међутим, невоља је у томе што се нељуди не могу претворити у људе уредбама и декретима (колико год се у том смислу исти самообмањивали, или обмањивали друге).

Џаба потомцима поменутих “уста пуна великих речи, којима ће хулити на Бога“ – која су уста прозорљиви свети апостоли виђали у својим визијама, а чему сведочимо ми који смо ових других духовни потомци.

Зато не слушајмо шта причају, већ гледајмо шта раде ови савремени “синови таме“ – ти слаткоречиви продавци европејско-холивудске светлуцаве и заводљиве магле, а у својој мутној и подмуклој работи потпомогнути огољеном бруталном силом њихове униформисане сатанске сабраће!

Нас Србе, убијали су ти озверени створови и онда када су наводно били наши пријатељи и ратни савезници, и онда када су се отворено декларисали као наши непријатељи.

Додуше, у новије доба, од стране нато ПАТКА … Пардон, НАТО пакта – темељно смо избомбардовани, али не баш тако темељно поубијани.

Не, није ствар у томе да су они постали мало мањи нељуди, него што су то раније били.

Просто, већи део “посла“ који је раније био обављан проливањем крви или у гасним коморама, сада је препуштен времену и осиромашеном уранијуму!

То је и разумљиво! Савремено доба има своје “вредности“, своје обичаје и своја правила – па зато данас и нељуди морају да мисле на свој имиџ!

А то им бар није тешко ! Па нису сада џаба и високо технолошки развијени – поред тога што су увек били, а и даље јесу (бар по сопственом мишљењу) и високо цивилизовани … И ти који су убијали на милионе недужних људи у гасним коморама, и они који су тада били на другој страни.

Данас су у односу на нас (и не само нас) Србе, сви заједно на истом “послу“. (Увек су и били, додуше, чак и онда када су ратовали међусобно!).

Међутим, сада су и формално на истој страни – доказујући још једном да таквима није битна страна, нити су им битни принципи. Овим угланцаним и самоизрекламираним човеколиким створењима, чак и елементарна људскост је тотална непознаница – па је зато голи интерес (додуше, неретко уз видљиво присуство зависти и пакости) оно једино што управља њиховим размишљањем и понашањем!

Проистекла из тих (као и разних њихових пиона) ничим контролисаних психопатских, сатанских природа, њихова размишљања и не могу бити другачија него што јесу: плитка, себељубива, себична, сурова, изопачена, нељудска, фингирана тако да формирају тзв. своју истину!

При томе, неки од психопата се не само објективно, већ и са осећањем задовољства и надмоћи суочавају са истином о својој озвереној природи. Такви лажу, обмањују, клевећу, силују, пљачкају, отимају, убијају … веома свесно, плански и наменски – знајући добро и шта и зашто раде, и уживајући у истом … А по правилу и добро наплаћујући (на овај или онај начин) своја злодела.

Код психопата које би да себе виде као нормалне људе, несвесни одбрамбени механизми преобликују стварност до те мере, да такви заиста верују да нису оно што јесу ! Несклони да се суоче са истином о себи (или о заједници којој припадају), све своје изопачености несвесно приписују онима који им најмање личе на њих саме, и чију суштину препознају као супротност својој сопственој.

Нама Србима је изгледа допала та част, да је наш колективни дух (још увек!) супротност ономе психопатском!

Истовремено, то је и наша несрећа – јер нас управо наше најбоље карактеристике (нека се не осећају прозваним они, на жалост све бројнији Срби који исте немају) чине сталном метом пројекција туђег зла, као и сталним објектом (!?) насртаја тих људских изрода на њихову сопствену, а на нас испројектовану слику!

Нама Србима је, дакле (хтели ми то или не!) запао лавовски удео у борби против овог упреподобљеног, нашминканог, намирисаног и самоизрекламираног зла сатанске природе, а глобалног карактера!

Ударне песнице тог зла јесу две (посебно у односу на нас Србе) доказиво злочиначке организације, познате као Европска Унија и НАТО пакт ! У остваривању заједничких им циљева, први се користе подлошћу, а други бомбама.

Пошто су кроз историју увидели да су Срби колико храбри, толико и лаковерни (а многи и поткупљиве савести), и да се са нама “посао“ може много ефикасније и потпуније завршити поткупљивањем и подмуклошћу, него бомбама – у неко доба, засели су да са нашим вођама преговарају.

За преговарачким столом најпре хијене и лисице, наспрам оваца и магараца!

Временом се испостави да су и од оних почетних неки, а од потоњих сви наши “преговарачи“ само лукаве лије, и да у тим “преговорима“ сви заправо раде за само једну страну … И то њихову!

Међутим, треба народу продавати неку причу, док се за то време муља “испод жита“ …

Тако својевремено слушасмо да је и само започињање “бриселских преговора“ неизвесно, те да би истим био постигнут велики успех  …

Па нас онда у неко доба обавестише и о том “великоуспешном“ почетку, и о некаквом битном помаку у “преговарању“. После нам се  дуго смешило (или церило?) давање предлога за добијање датума за добијање датума … Или тако некако!

У сваком случају, најзад добисмо и то “тако некако“. А цијена – права ситница, такозвана багатела!

Јер, наши врли преговарачи инсистирају на “преговорима“ у којима се од нас тражи да (засад !) дамо једино оно што већ ионако није наше. Један паметан чо’ек запита се у име свих нас овдашњих нормалних људи: “Ако није наше, зашто нам га траже?“

Колико круцијално, толико и тешко питање ! Тако тешко, да за сада ни наш водећи кваквадемик није у стању да на исто одговори. Њему се само јавља (да и тај глас можда не стиже баш из Брисела ?) да “Косово“ није наше – а што га онда окупатори (наводно у име својих локалних пиона) баш од нас траже, и зашто га уопште траже ако је већ њихово, нека други контају и објашњавају. Па не може ни он све сам, иако је врховни кваквадемик!

Одговор на ова наведена питања, за сада нема чак ни наш (Пре)Велики Вођа, Александар Први, Једини и Непоновљиви! Уникатни апсурд који хода, и вишеструки оксиморон који дише! Србин који мрзи све што је српско! Екстремиста који не подноси ништа што је екстремно! Правник који живи за безакоње и неправду! Патриота који кује у звезде своју велеиздају! Истинољубац који презире сваку истину! Најискренији лажов и најпоштенији преварант у историји човечанства! Најскромнији егоманијак! Најсмиренији хистерик! Највећи вођа који је најмањи човек! Громада од манипулатора и чудо од детета …

И најбоља илустрација оног духовитог, и на жалост тачног запажања, да Србин када хоће да буде објективан (или, као у овом случају, само глуми да је објективан, као што глумата и у свему осталом), он пређе на страну непријатеља …

Што не би било ништа лоше, да смо заиста ми Срби тај “реметилачки и злочиначки фактор“ на Балкану, каквима нас увек и свуда представљају и наш Аца, и сви његови домаћи и страни “пријатељи и партнери“ …

Сви они који су из Ацине својевремено дате изјаве да нисмо увек одушевљени свиме што нам Запад “добронамерно сугерише“, схватили да познати принцип кувања живе жабе у сарадњи са истом (док је још у животу) ипак беспрекорно функционише … Једино, испоставило се да тајмер није био најбоље наштелован … Само, за кога? Да ли је то наш Жабександар морао бити враћен на докувавање, јер се и даље буса у јуначка прса да не испуњава ничије налоге? Или … Ако знамо да су Жаца и његови англосаксонски пријатељи у ствари истомишљеници, вероватније је да је само желео додатно време да он лично што успешније збари нас Србе – да нас све преведе жедне преко воде, и да му још будемо захвални на томе!

Јер, кажу Жаца и његова свита да ће својом креативном велеиздајом учинити услугу не само нама, својим савременицима, него и свим нашим будућим генерацијама..

Овим савременим (квази)Баба Вангама јавља се (ваљда на основу гледања у увозни пасуљ) да ће и нашим потомцима више одговарати инвалидна Србија, са ампутираним Косовом и Метохијом.

Мада на речима недефинисани, јасно је да ће и наши актуелни властодршци (баш као што су и они бивши, колико су стигли за свог боравка на власти), бар на дуже стазе, одрадити све што је потребно … Наравно, не нама, већ нашим непријатељима!

А како су се на муци показивали не плиткоумни, похлепни и властољубиви кукавци, него мудраци и јунаци – можемо видети и на примеру Светог Петра Цетињског, који је на “непристојну понуду“ ондашњих педигрираних европских варвара, овако одговорио:

“Ни саме ледене стијене не дам ни за какво благо овога свијета, јер су и оне прекупане у јуначкој крви … И самим златом ово голо камење да залијете, нећете дочекати да мене вашијем новцем придобијете! Нећу блага ни богатства, али хоћу поштење, под којим с мојим народом живим, и умријети желим !“

Тако је Французима одговорио човек који је тада био црногорски владар, али истовремено и будући српски светитељ.

Уместо уласка у уносан “дил“ са Наполеоном, тадашњи Црногорци српскога духа, духовну и територијалну окупацију избегли су победивши у бици у Бококоторском заливу.

Нас данашње Србе, многи би да истерају из наше прошлости, и да нас успавају у нашој садашњости … А све то, у име наше најновије светле будућности !

Страшна је конкуренција међу нашим актуелним усрећитељима … Али, један је Жаца, наш Превелики Вођа!

Дотични нам толико соли памет и замазује очи, да ће нас можда једино тај малтретман натерати да се (и као појединци, и као народ) опаметимо, и да освестимо могућност и потребу да се боримо …

Против сваке поробљености и сваког загађења, а не само оног еколошког …  И какве год да су околности!

Чак и свезани у ланце, и лишени могућности да их се ослободимо – можемо да се боримо за себе и за своју душу, или за право да се пред собом и пред другима називамо људима.

Попут утамниченог Светог апостола Павла, и под најгорим околностима можемо да очувамо своју унутрашњу слободу, ишчекујући време када ћемо моћи да се изборимо и за ону спољашњу.

И можемо, када нам за то куцне час, да са овог света одлазимо у духу поруке коју је (пред крај  свог живота у телу), Црногорцима српскога духа и свим другим Србима упутио Свети Петар Цетињски, кроз обраћање тада брањеној и одбрањеној Црној Гори:

“Збогом, слободне горе, и не увенула ви слава, докле траје свијета и вијека! Благодат Божја по сриједи вас, и свега рода српскога!“

Др Каролина Бубања