Др Питер МекКала: Не примењује се успешан начин лечења, а форсира се вакцинација која не даје очекиван резултат
Пацијенти које смо највише желели да заштитимо најчешће су умирали од вакцина
- Не постоји заражавање други пут нити може да се пренесе болест једном када сте је прележали
- Један лек не може да излечи Ковид-19. Морамо да користимо комбинацију лекова током дужег временског периода
- Важна студија показује да нова моноклонска антитела Глаксо Смит Клајна, сотровимаб, смањују хоспитализацију и смрт за 85%
- Већину људи лечимо код куће и болнички капацитети у САД нису препуњени.
- Италијанска група лекара „Terapia domiciliare C-19” која користи хидроксихлорокин у лечењу, број хоспитализација свела је на нулу
Извор: Лекари и родитељи за науку и етику и Стање ствари
Транскрипт предавања др Питера МекКала, уз подршку проф. др Јована Антовића и у организацији УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“
У Београду је 26. новембра 2021. године одржана трибина са видео предавањем др Питера МекКала из САД, уз подршку проф. др Јована Антовића из Шведске и у организацији УГ „Лекари и родитељи за науку и етику“. Овом приликом доносимо детаљан транскрипт и титловани видео трибине.
Проф. др Јован Антовић: Даме и господо, драги пријатељи, имамо велику част и привилегију да је са нама вечерас др Питер МекКала, веома познати амерички интерниста, кардиолог и епидемиолог из Даласа, Тексаса. Он је чувен по свом раду из области кардиологије. Један је од најпубликованијих и најцитиранијих америчких интерниста, са више од хиљаду публикација и 650 цитирања у Националној медицинској библиотеци. Бави се везом између бубрежних и кардиоваскуларних болести. Објављивани су му радови у публикацијама попут: „New England Journal of Medicine”, „American Medical Association Journal”, „The Lancet”, „British Medical Journal”. Био је члан уређивачких одбора многих познатих медицинских публикација, као и члан одбора за надзор клиничких испитивања.
Наравно, познати је кардиолог. Но, Питер МекКала је вечерас са нама зато што је протеклих 18 месеци свог научног, академског и практичног рада посветио лечењу Ковида-19, проблему са којим смо суочени већ скоро две године.
Објавио је патофизиолошку основу за рано амбулантно лечење. То је највише преузиман рад из ове области и спасао је многе животе широм света. Има 50 рецензираних публикација о инфекцији. Учествује у расправама на ову тему и појављује се у различитим емисијама. Веома је важно да је био позван да, испред америчког Сената и сената различитих држава у оквиру САД-а, говори о раном лечењу. То је научни и медицински разлог зашто је удружење „Лекари и родитељи за науку и етику“ позвало Питера МекКалу да буде са нама. Други веома важан разлог су његови етички ставови и стручно мишљење које се усудио да изнесе у јавност и да говори истину о ситуацији у којој се сви налазимо без обзира на могуће проблеме и последице по каријеру.
Дакле, да поновим. Велика нам је част што сте са нама др МекКала.
Молим Вас Питере, говорница је Ваша, одржите нам предавање.
Др Питер МекКала: Др Антовићу, даме и господо, велико вам хвала што сте ми дали могућност да вашем Удружењу представим патофизиолошку основу и клиничку оправданост раног амбулантног лечења Ковида-19. Говорићу и о новостима везаним за безбедност и ефикасност вакцина, али ће највеће тежиште бити на лечењу. Битно је рећи да, било да је особа вакцинисана или не, уколико добије симптоматски Ковид-19, а спада у ризичну групу, потребно је да затражи лечење одмах како би се спречила хоспитализација и смрт.
Описаћу вам окосницу рада и прокоментарисати сваку од тема. Прва је инфекција. Сви би већ требало да знају да је у питању корона вирус. Сферни облик је нуклеокапсид. Унутра је такозвани протеински омотач, ланац РНК и протеазе. Црвене избочине на површини су протеини шиљка. Спајк – шиљак протеин чини вирус патогеним. То га чини опасним. Спајк протеин оштећује ткива, крвне судове, изазива згрушавање крви. Он се, заправо, везује за х2 рецептор и омогућава вирусу продор у тело. То се не дешава са другим корона вирусима. Три су фазе приликом инфекције. Прва је продор вируса у фарингеалну шупљину. Затим, вирус обично опстаје у телу око 14 дана. Изазива запаљење тј. цитокинску повреду. Основни цитокин је интерлеукин-6. Ова фаза се преклапа са тромбозом тј. згрушавањем крви у облику хемоглобинације и на крају доводи до стварања великих тромбова. У тренутку када почне да опада сатурација кисеоником, значи да је дошло до тромбозе. То је, у ствари, узрок пада, не репликација вируса.
На слајду су карактеристике, симптоми и тестови крви које радимо, као и наш терапеутски приступ за смањење вирусне репликације, лечење цитокинске повреде и тромбозе. Један лек не може да излечи Ковид-19. Морамо да користимо комбинацију лекова током дужег временског периода. Болест траје око 30 дана. Сада већ имамо 128 студија које показују да се након прележаног Ковида-19 ствара јак, целовит и дуготрајан имунитет. Стварамо антитела на 27 протеина. Имамо одговоре Т ћелија и НК ћелија што чини имунитет дуготрајним. То значи да једном када се особа опорави од Ковида-19, што признаје и наш Центар за контролу болести, не може поново да се зарази. Не постоји заражавање други пут нити може да се пренесе болест једном када сте је прележали. Постоје само лажно позитивни резултати тестова, али не и поновно заражавање. Инфекција се добија једанпут. То значи да када особа прележи болест, нема потребе за маскама, закључавањем и вакцинама. Заправо, може без икаквог ризика да се брине о оболелима. Управо то ја радим у својој пракси одлазећи у куће оболелих и могу вам рећи да не можете поново да добијете Ковид-19. Чак и ако сте прележали Алфа или дивљи сој, не можете се заразити Делта сојем. О дуготрајном имунитету се сазнало од Центра за заразне болести, а путем приступа информацијама од јавног значаја. Дакле, ово је правна изјава.
У САД се предлажу закони да се призна природни имунитет и оконча пандемија. Могуће је да од 330 милиона Американаца, 200 милиона већ има природни имунитет. Објавили смо 4 стуба одбране од пандемије. О томе сам говорио 2020. године у историјском сведочењу у америчком Сенату. Први је да се заустави ширење вируса. Други је рано лечење инфекције у кућним условима како би се смањио ризик од хоспитализације и смрти. Трећи је адекватно болничко лечење, а на крају је вакцинација или колективни имунитет. Приступ мора да буде уравнотежен. Не треба се превише ослањати на вакцине посебно ако се испостави да су недовољно делотворне и сигурне. Најважнији стуб је рано лечење пошто желимо да смањимо хоспитализацију и смрт. Морамо да лечимо болест како би се носили са пандемијом. Ово је слика странице „America out loud” ако желите да је посетите и да пратите „МекКала извештај“.
Важна је улога раног лечења, те желим да прођем кроз неке податке. Не могу да вам прикажем све студије јер их има на хиљаде, али ћу вам показати оне кључне из САД-а. Имамо веома ефикасна моноклонска антитела – Регенеронова комбинација, касиривимаб и имдевимаб, и нови Лилијев производ који спаја бамланивимаб и етесевимаб. Овде можете да видите податке који показују да, иако се временом губи ефективност, ипак се смањује стопа хоспитализације. Ако се рано примени, стопа хоспитализације се смањује за 50%.
Важна студија објављена у „New England Journal of Medicine“ показује да нова моноклонска антитела Глаксо Смит Клајна, сотровимаб, смањују хоспитализацију и смрт за 85%. Дакле, моноклонска антитела су спасоносна за ризичне групе. Треба их давати свим особама од 65 година или особама старијим од 50 са придруженим болестима пре него што наступе тешки симптоми.
Хидроксихлорокин је највише коришћен лек. Уколико не можемо да користимо моноклонска антитела, морамо да применимо нешто друго против вируса. Хидрокслихлорокин зауставља репликацију вируса мењајући ендозомску и лизозомску pH вредност. Мења рецепторе на површини ћелије и потпомаже продор цинка у једро. Блокира РНК-зависну полимеразу. Хидроксихлорокин има три механизма деловања. 298 клиничких истраживања је показало да је скромно ефикасан. Показује побољшање, али не лечи болест и нема ефекта у касном лечењу тако да се користи само амбулантно. Највећа студија из Ирана, објављена раније ове године, проучавала је 28000 испитаника. Високоризичним, одраслим људима је дата кратка терапија хидроксихлорокином и показала је смањење смртности у болницама. Ово није идеално, но хидроксихлорокин, свакако, има своју улогу. Мета-анализа студија раног амбулантног лечења показује релативно смањење ризика од скромних 24%. Један сам од аутора овог рада. Нажалост касна рандомизована истаживања су неутрална. Показују да хидроксихлорокин нити штети нити помаже. То је разлог зашто се не користи у болницама. Хидроксихлорокин може да буде умерено ефикасан пре излагања вирусу или одмах после, али при лечењу мора да се користи у комбинацији са другим лековима.
Следећи лек је ивермектин. Он, такође, има три механизма деловања. Зауставља ефекте спајк протеина у плазми и везу између вируса и х2 рецептора. Онемогућава продор вируса у једро и, на крају, мења посреднике запаљења у цитосолу укључујући ПАК 1 и Стат 3 кроз директну инхибицију. Са три механизма деловања, 60 клиничких испитивања, 31 рандомизованим истраживањем, ивермектин показује много веће побољшање у раној фази од хидроксихлорокина.
Показује побољшање и у каснијим фазама, али je оно умањено. Ово је мета-анализа. Елгазаров рад је повучен, али величина учинка ивермектина је остала иста. То је разлог зашто се користи као прва линија одбране у Мексику, Јужној Америци, широм Индије и Јапану. Дакле, јасно је да се ивермектин користи у многим земљама широм света. У САД је Америчко медицинско удружење водило борбу за укидање примене ивермектина, али му се супротставило Удружење америчких лекара и хирурга. Дакле, имамо два удружења која се боре међу собом. Но, морали бисмо да обезбедимо ивермектин нашим пацијентима.
Фавипиравир је орални инхибитор РНК-зависне полимеразе који се користи у Јапану, Русији, Саудијској Арабији, на Тајланду и у Кенији. То је, може се рећи, орални облик ремдесивира. Умерено је ефикасан, а дејство му је споро. Мерков нови лек, молнупиравир, ради по истом принципу, па могу да предвидим да ће и његов учинак да буде скроман. Рандомизовано истраживање показује релативно смањење ризика од 30%.
Кортикостероиди су веома важни. То не мора да буде дексаметазон, већ било који кортикостероид. У САД се користе преднизон и преднизолон који показују смањење смртности од 30%. Обично их не дајемо првог дана лечења, већ између трећег и петог дана и код високоризичних пацијената.
Користимо их и амбулантно, а дајемо и инхалационе кортикостероиде током читаве болести. То се заснива на „STOIC” истраживању, а поткрепљено је другим истраживањима која показују смањење примарне крајње тачке од 87% зато што стероиди заустављају запаљенске факторе у назофаринксу и респираторном стаблу.
Колхицин је још један антиинфламаторни лек. Користимо га у нашем протоколу због велике клиничке студије, „COLDCORONA“. То је највећа и најквалитетнија студија од свих са 4000 испитаника. Двоструко слепа, плацебо контролисана, мултицентрична, рандомизована студија доказала је смањење хоспитализација и смрти од 25 %. Коришћење колхицина је имало додатни ефекат. Ниједан од ових лекова не доводи до излечења, али има своје место у комбинованој терапији.
На крају имамо антикоагулансе. Опсервацијски подаци нам говоре да аспирин и антикоагуланси смањују ризик од смрти за 25%. Скорашња рандомизована, амбулантна студија није укључила високоризичне пацијенте, рано је прекинута, те није могла да утврди предности ових лекова. Ово је била неуспела студија. Коришћење антикоагуланаса има своје место што и има смисла због микротромбоза.
Ово што сам вам представио је комбинована терапија за високоризичне пацијенте са Ковидом-19. То је најсавременији приступ и основа је водича за лечење у САД-у, телемедицинских мрежа, протокола лечења у Јужној Америци, Индији, Азији и широм света. Ово је протокол којег треба да се држе, при кућном лечењу, сви који се заразе Ковидом-19. Потребан је свеж ваздух, испирање носа повидон јодом – што ћу накнадно објаснити, праћење контаката. За људе млађе од 50 година поред адекватне исхране, могу да буду од помоћи цинк, витамин Д, витамин Ц и кверцетин. Пре повратка на посао или школу треба бити у карантину око 10 дана, под условом да су последња два без температуре. У САД користимо стратегију давања инфузије моноклонским антителима у току једног сата. Уколико то није могуће користимо хидроксихлорокин, ивермектин или фавипиравир. Додајемо азитромицин и доксициклин да избегнемо ризик од преклапања са другим инфекцијама. Све време примењујемо инхалацију будесонидом, орални колхицин, оралне стероиде – дексаметазон или преднизон, петог дана или по појави плућних симптома. Укључујемо аспирин код свих пацијената. Италијани користе 700 милиграма дневно и хепарин, орални антикоагуланс.
За особе високог ризика од преко 50 година, најкраће време лечења је 5 дана. Но, за особе од око 65 година лечење траје 10 дана. Веома стари пацијенти са коморбидитетима лече се 30 дана. Највећа је грешка људи када се прекратко лече пошто до тромбозе може да дође и 90 дана од почетка болести. Ми дајемо аспирин 90 дана и користимо терапију кисеоником у кућним условима. Концентрација кисеоника је веома важна. Успевамо да се носимо са сатурацијом од 80 и 70 у кућним условима под условом да пацијенти имају одржане менталне функције и да могу да издрже кратак дах и диспнеју. Све то лечимо код куће јер не постоји предност у одласку на болничко лечење нити у раној интубацији. Већину људи лечимо код куће и болнички капацитети у САД нису препуњени. То је веома задовољавајуће. Једно од највећих открића које можемо да користимо у свим земљама је испирање грла и носа. Чаудријева клиничка студија је показала изузетну учинковитост испирања грла једнопроцентним повидон јодом. Сони раствор се прави користећи чашу стерилне воде у коју се додаје кафена кашичица повидон јода и мало соли. Раствор се убризгава пипетом у нос, испирају се и уста, а затим се све испљуне. Превентивно се испирање ради два пута дневно, а у току лечења на свака четири сата. Чаудри је то применио у својој студији на 303 пацијента са почетним Ковидом-19. Као што можете да видите, они који су користили повидон јод су врло брзо били негативни на PCR тесту. Оно што је још битније је да се на овај начин зауставља репликација вируса. Чаудри је доказао да обичан физиолошки раствор не мења репликацију вируса док је његов раствор постигао значајан пад у броју хоспитализација и смрти и смањио потребу за кисеоничком потпором. Могу да вам кажем да ова метода смањује вирусно оптерећење. То је важно за Делта сој који има много веће вирусно оптерећење, а посебно за нови Му сој. Дакле, испирањем носа и уста у првих 3 до 5 дана имамо могућност да смањимо репликацију вируса и учинимо болест слабијом.
Компаративне анализе комбинованих протокола о којима смо говорили показују пад од 85% у броју хоспитализација и смрти. Радови Проктера, Зеленка и Дидије Раула сви показују исту ствар. Секвенцијална терапија са више лекова смањује ризик од болничког лечења и смрти. Када се примени у старачким домовима или центрима за старе, постиже смањење хоспитализација и смрти од 60%. То је приказано у раду Пола Александра.
Данас сам овде да говорим о чињеницама, а не да износим сопствено мишљење. Желим да вам покажем објављене податке.
У САД постоји водич за кућно лечење који је слободан за преузимање широм света. Налази се на страници Удружења америчких лекара и хирурга које га препоручује. Ово Удружење постоји од 1943. у свим државама САД.
Италијанска група лекара „Terapia domiciliare C-19” која користи хидроксихлорокин у лечењу, изјавила је да је са раном, комбинованом терапијом број хоспитализација свела на нулу. Они су се са Делта сојем много боље носили него у САД. Одајем велико признање Ерику Грималдију и докторима-херојима из Италије.
Окренимо се сигурности и ефикасности вакцина и чињеници да постоји избор између више врста. У августу 2020, пре пуштања вакцина у промет, објавио сам чланак где истичем бојазан везану за вакцинацију. Због начина њиховог деловања, чинило се да су пребрзо направљене. Бојао сам се да неће бити делотворне и сигурне. Оно што сада знамо је да аденовиралне вакцине, Астра Зенека и Џонсон и Џонсон, као и Фајзер и Модерна, користе генетске механизме да преваре тело да производи спајк протеин. Спајк протеин изазива аутоимуни напад на наше ћелије и циркулише у крви оштећујући тело. Дакле, користити вакцину која се својим деловањем заснива на спајк протеину је опасно. Непознато је колико траје и у којој количини се производи спајк протеин. Објавио сам рад са Ентонијем Карагокуласом у коме показујемо да се информациона РНК не разлаже брзо у телу, већ да опстаје месецима. Поновљена убризгавања синтетичке мРНК забрињавају због онкогености, имунолошке дисрегулације, повреда органа и болести везаних за кардиолошки, неуролошки и хематолошки систем. Рад Огате са Харварда јасно показује да се након првог убризгавања спајк протеин производи у крви у просеку око 15 дана, најдуже 29. Знамо да је то много дужа изложеност спајк протеину него код респираторне инфекције. Ово је много горе зато што је одговор антитела на спајк знатно већи него код респираторне инфекције, а све што знамо о спајку је да је штетан. Рад Бруса Патерсона показује да, након респираторне инфекције, С1 сегмент спајк протеина опстаје у телу до 15 месеци. У недавном интервјуу ми је указао да, након вакцинације, С1 и С2 сегменти опстају месецима у моноцитима. Ово оптерећивање тела спајк протеином је веома забрињавајуће, посебно од када су почели да се дају бустери.
Извештај о сигурности вакцине није достављен. Ниједна влада није пружила народу податке о сигурности производа. Индијска влада је тужена, америчка такође. Људи протестују, огорчени због мањка бриге и транспарентности.
Овај рад је написан у марту када су почели да буду видљиви лоши безбедносни подаци. Објављен је у мају. 57 аутора из 17 земаља је рекло светским владама да је механизам деловања ових вакцина опасан. Нисмо имали довољно студија о биодистрибуцији, утицају на фертилитет и могућим повредама јајника.
Није било безбедносних комисија. Програми вакцинације, за разлику од клиничких испитивања, нису изузели труднице, жене у репродуктивним годинама, опорављене од ковида и оне за које постоји могућност да су прележали болест. Није постојао ниједан покушај да се програм учини сигурнијим. „VAERS” је амерички систем раног упозорења за пријаву нежељених ефеката вакцина. Рад др Роуз и колега показује да овај систем до 2021. добро радио. Сада има толико пријава нежељених ефеката и смрти од Ковид-19 вакцина, да је јасно да нешто није у реду. Закључно са 12. новембром имамо 18.853 смрти од којих је половина из САД, а остатак је пријављен кроз наш систем. Више од четврт милиона људи је било или повређено или хоспитализовано или имало тешке последице. Имамо 13.230 случајева миокардитиса, запаљења средњег слоја срца. Наша Агенција за лекове упозорава родитеље да ово може младима да се догоди.
У 2021. имамо велики пораст нежељених ефеката у прва три дана од примања вакцине и то више код друге него код прве дозе.
Са десне стране су синдроми повреда органа који су до сада описани. Срце, плућа, имуни систем… Смрти од вакцина су веома забрињавајуће. Две анализе показују да 50% смрти настане у првих 48 часова, а 80% у року од једне недеље. Веома су блиско временски повезане. Када је било тек 1200 смртних исхода, спроведена је Меклахланова анализа на слепом узорку од 250 смрти. Имала је независне рецензенте, а показала је да у 86% случајева осим вакцине не постоји друго објашњење смртног исхода. Нажалост, умирали су старији грађани који вероватно не могу да се носе са производњом опасног спајк протеина. Дакле, пацијенти које смо највише желели да заштитимо су они који су најчешће умирали од вакцина.
Вакцине су сада у фази када се не могу сматрати безбедним за људску употребу са обе стране Атлантика. Консултантска група из Уједињеног Краљевства је у својој анализи система „Yellow Card“ врло јасно ставила до знања да програм вакцинације мора да буде обустављен док се не уради потпуна процена безбедности. Прошло је неколико месеци од када је речено да се програм заустави.
Рон Костов је у свом раду поставио питање о вакцинацији деце. Иако је однос старости и смрти иста са вакцинацијом и респираторном инфекцијом, Костов је ипак израчунао да је невезано за узраст, пример су људи од 65 година, већа вероватноћа да смрт наступи од вакцине него од Ковида-19. Ризик од вакцинације је већи од вирусне инфекције, те је прележавање и одлагање вакцине можда боље.
Има много синдрома повезаних са вакцинама. Ево једног објављеног у „New England Journal of Medicine” и „Annals of Hepatology“, тромбоцитопенична пурпура изазвана вакцином. Истовремено згрушавање крви и крварење две недеље након аденовиралне вакцине. Ту је и тешка хипертензија изазвана повредом крвних судова, као и интракранијално крварење и дисекција аорте. Ови поремећаји су почели да се појављују у нашој литератури, а најстрашнији је миокардитис код деце.
Сви стручњаци се слажу да деци није потребна вакцина. Многа су већ прележала Ковид-19 и то је блага и безопасна болест код деце. Процене су да је већ 80% деце у САД-у имало Ковид-19 и то је разлог зашто немамо епидемију у школама. Наше школе имају редовну наставу, учионице су препуне, али нема заразе зато што су деца имуна на Ковид-19. Рад са Универзитета Дејвис у Калифорнији је анализирао старосну групу од 12 до 17 година. Око 86% деце је морало да буде хоспитализовано. Дечаци имају већи ризик да буду хоспитализовани због миокардитиса него због респираторне инфекције. Боље је одложити вакцинацију и изложити се вирусу, посебно имајући у виду да је болест код деце блага. Хог је у свом раду изнела експлозивне податке. Друга доза је много опаснија за дечаке него за девојчице, а прогнозе су много горе него што је Центар за контролу болести иницијално наговестио.
Сад имамо радове од којих је неколико из Кореје. Показаћу вам Чоијев рад. Ово је човек од 22 године који због своје младости није имао потребу за вакцином. Вакцинисао се, након 5 дана добио бол у грудима и преминуо од миокардитиса. Имао је јаку упалу свих комора, посебно проводног система, и могуће је да је умро од потпуног отказивања срчане пумпе.
Постављало се питање да ли вакцине било шта раде и да ли пружају икакву заштиту. Одговор је, да. Чинило се да је током неколико месеци смртност опала. Др Кон је са колегама спровео највећу студију. Они који су примили вакцину, а нису оболели од Ковида, имали су мању смртност од других узрочника вероватно због пристрасности при избору учесника. Но, и код оних који су развили Ковид се види смањење апсолутног ризика од 1,5%. То је скроман пад. Сада погледајте леву страну. У септембру је драстично опала ефективност Модерне, Фајзера и Џонсон и Џонсона у САД. Модерна је најбоља вакцина са 100 микрограма мРНК. Боље штити од Фајзера, Џонсон и Џонсона и Астра Зенеке према свим анализама. Дакле, Модерна је победник, али јој је учинковитост драматично опала. У септембру су се догодиле две ствари. Прва је да је већ прошло 6 месеци од када су људи примили вакцину, а друга је појава Делта соја. Делта је махом отпорна на вакцине. Вакцине су временом изгубиле ефективност, а вирус је мутирао.
Шведска студија, Нордстрома и колега, показује веома високу ефикасност против симптоматског Ковида како Фајзера тако и Модерне у првих 15 до 30 дана. После 6 месеци проценат за Фајзер пада на само 23%, а за Модерну на 69%. Вакцине и даље нешто раде, али им учинковитост драматично опада.
Сада имамо 22 студије које показују да ефективност свих вакцина против свих сојева опада у периоду од 3 до 6 месеци. Владе су инсистирањем на масовној вакцинацији створиле еволутивни притисак који видимо са појавом Делта соја. Према подацима Секретаријата за јавно здравље у Висконсину, вирусно оптерећење у носу вакцинисаних је подједнако велико као и код невакцинисаних и подједнако су заразни. Наиме, вакцинисани нису заштићени од вируса и одлазећи на јавна места могу да шире вирус исто као и невакцинисани уколико имају симптоме болести. Субраманиан је објавио рад анализирајући земље са највишом стопом вакцинације. Чини се да имају проблем. Што више вакцинишемо то вирус више мутира, те Субраманиан закључује да искључиво ослањање на вакцинацију мора да се преиспита. Вакцинама не побеђујемо рат против Ковида-19 зато што нису довољно ефективне и трајне.
За крај морам да кажем да је пандемија Ковида-19 глобална катастрофа. Патофизиологија му је сложена и не лечи се једним леком. С обзиром да се мало људи заражава треба да се, у терапијском смислу, усредсредимо на фазу пре хоспитализације, а не на здраве људе.
Рано амбулантно лечење секвенцијалном комбинованом терапијом је засновано на доказима и корисно је. Тако смањујемо ризик од хоспитализација и смрти и добијамо на времену како би што пре превазишли кризу и постигли колективни имунитет. Не можемо да чекамо велике рандомизоване студије које још нису ни планиране нити препоруке које, такође, зависе од великих истраживања. Морамо да се водимо принципом опрезности као у ванредним ситуацијама и тражимо све могуће доступне податке.
Генетске Ковид-19 вакцине имају лош безбедносни профил. Не штите довољно добро нити довољно дуго.
Цензура и репресија уништавају слободу говора, научни дискурс и медицински напредак. Као што је др Антовић напоменуо, лекари попут мене су цензурисани и угњетавани само зато што покушавамо да дођемо до сазнања о научним и клиничким подацима о Ковиду-19. То треба све да нас забрине.
Подигли смо свој глас у медијима. Сарађивао сам са Белом кућом, Сенатом и Заступничким домом. Појављивао сам се у свим великим светским медијима када су ме звали да анализирам ситуацију. Људи желе да чују моје мишљење као и ставове др Александра, Стива Смита, Џеја Батачарије, Скота Атласа. Сви смо ми напорно радили да америчком народу и влади пружимо искрену процену ситуације како бисмо пребродили кризу. Ако сте заинтересовани, узмите књигу Питера Брегина „Ковид-19 и глобални предатори: Ми смо плен“. Ја сам писао увод, а ово је тренутно водећа медицинска књига о Ковиду-19 на Амазону у Канади. Ту је и књига Роберта Ф. Кенедија „Прави Фаучи“ у којој сам ја најпомињанији лекар. Штампају се многе књиге које свету говоре о односима оних који гурају вакцине и заташкавају терапије.
Важно је схватити да је свет тренутно у масовној психози и да су људи веома збуњени када је ова тема у питању. Видимо докторе који не лече Ковид-19. Видимо људе који промовишу и приморавају на неделотворне и недовољно безбедне вакцине.
Боље би било да нешто брзо урадимо јер народ постаје нестрпљив.
Ово је Мелбурн, Аустралија. Пре неки дан су тамо одржани масовни протести. Људи знају да вакцине нису сигурне, да не штите довољно, да болест може да се лечи. Захтевају да буду лечени.
Најбоља порука владама, у овом тренутку, је да промене смер на основу клиничких података које сам овде представио.
Као што је др Антовић истакао, ја сам веома искусан лекар. У овом тренутку у каријери сам објавио више радова и анализирао више података од било које особе коју можете да видите на ТВ-у. Позивам да се одмах укине обавезна вакцинација у свету, да се забране било који видови принуде, претњи и дискриминације. Не желим више да слушам о томе колико је вакцинисаних или невакцинисаних на болничком лечењу. Паузирајте примену генетских производа, Фајзер, Модерну, Џонсон и Џонсон и Астра Зенеку. Ове вакцине морају да прођу темељне безбедносне провере. Нису довољно добре да би се било коме убризгавале. Треба отварати одељке за лечење повреда од вакцина при великим медицинским центрима. Потребна су нам рандомизована истраживања како бисмо лечили неуролошке синдроме које видимо у пракси – трансверзални мијелитис, Гилен-Бареов синдром, Белова парализа. Како да лечимо тромбоцитне поремећаје? Који антитромботици и антикоагуланси су нам потребни за лечење великог низа тромботичких синдрома. Јасно је да су нам потребне студије за лечење миокардитиса. На хиљаде је случајева. Видимо младе спортисте који су највероватније вакцинисани како са супклиничким миокардитисом умиру на теренима у Европи. И на крају је потребно да, на државном нивоу, учинимо рану терапију саставним делом лечења на нивоу заједнице и при академским, медицинским центрима.
То је, др Антовићу, срж моје данашње поруке. Отворен сам за Ваша питања. Знам да је Ваша публика већ поставила много питања и срећан сам да на њих одговорим.
***
Проф. др Јован Антовић: Пуно Вам хвала, Питере. Ово је заиста невероватно. Уживао сам у говору који сте одржали у Удружењу америчких лекара и хирурга. То је, вероватно, најбољи говор који сам чуо у својој каријери, а нисам их мало одслушао. Верујте ми! Но, и овај је веома добар и важан за људе. Надам се да је са снимком све у реду. Имам привилегију да могу да Вам поставим пар питања. Остаћемо у контакту, а можда Вас и спојим са неким колегама пошто ни ситуација у Шведској није више бајна као пре. Но, о томе ћемо причати неки други пут. Ово је, првенствено, предавање за српску публику. Подвукао сам црвеном бојом питања која сам хтео да Вам поставим, али сте на Вашем слајду већ одговорили. Реците нам: „Које бисте мере Ви увели да се налазите на челу неке мање или веће државе?“ Мислим да сте већ, донекле, одговорили на то питање на последњем слајду.
Др Питер МекКала: Најважније је да се људи преко 50 година који се тешко разбољевају одмах лече. Сви центри који врше тестирање би требало одмах да нуде и терапију моноклонским антителима или оралним лековима. У неким земљама се деле пакети са лековима. То је случај у Индији и Централној Америци. То је много ефикасније него да се људи тестирају и одлазе кућама без лекова. Морамо да лечимо болест.
Проф. др Јован Антовић: Ја сам сада у Шведској која је богата и има на располагању моноклонска антитела за разлику од Србије где нису тако приступачна. Које су индикације за моноклонска антитела у комбинованој терапији? Када и коме их дајете? Није лако да се каже свима који су млађи од 80 или старији или нешто попут тога. Но, ако имате ограничена средства шта би требало да се ради у том случају.
Др Питер МекКала: Било би фантастично када би сви преко 65 година могли да их приме. Но, ако то није могуће, онда треба дати најризичнијој групи од 65 са срчаним и плућним проблемима, дијабетесом и гојазношћу. Ми смо давали и млађима од око 50 година уколико имају много медицинских проблема. Веома ретко су их добијали млађи од 50 година зато што њих лечимо другим лековима. Морам да Вам кажем, др Антовићу, да када би у Шведској сви од 80 година који се разболе првог дана примили моноклонска антитела, не би било потребе за осталим лековима осим можда кортикостероида и аспирина. Лечење је веома лако када се брзо приме моноклонска антитела као у случају бившег председника Трампа.
Проф. др Јован Антовић: Поменули сте да када бисте морали да бирате, изабрали бисте Модерну. Имам у ствари два питања. Модерна се због миокардитиса више не препоручује млађима од 30 година у Шведској. То је прво, а друго веома добро питање је од колеге или некога другог. Када би вакцина била обавезна у свету или у појединачним земљама коју бисте Ви изабрали.
Др Питер МекКала: Ону са најмање ризика ако говоримо о млађим људима. Свака досадашња упоредна анализа је показала да је Модерна ефективнија и дуготрајнија од осталих вакцина. Модерна има 100 микрограма мРНК док Фајзер има само 30 микрограма. Астра Зенека и Џонсон и Џонсон су рађене на аденовиралним ДНК платформама које су увек мање ефикасне од мРНК платформи. Разлог зашто је Модерна забрањена за млађе од 30 година је миокардитис. Он је директно изазван РНК генерисаним спајк протеином. Дакле, логично је да је код Модерне ризик од миокардитиса већи. Добра је вест да људима испод 30 година вакцина уопште није потребна. Ковид-19 је толико благ код њих. Месецима говорим Американцима да нико испод 30 година не треба да се вакцинише. Вакцина им није потребна. Нити је клинички оправдана нити је неопходна.
Проф. др Јован Антовић: Ви одмах одговорите на сва моја питања. Ко би требало да буде вакцинисан, цело становништво или само ризичне групе?
Др Питер МекКала: Само ризичне групе. Знате, ова вакцина није другачија од оних против пнеумокока или инфлуенце. Требало би да је примају само групе са високим ризиком, запослени у старачким домовима и корисници истих. Но, вакцине нису довољно сигурне. Показао сам Вам Меклахланову анализу из које се види да стари људи највише умиру од вакцине. Мислим да би требало да сачекамо неке сигурније вакцине. Управо на тржиште излази Новавакс са само 5 микрограма спајк протеина. Чини се много сигурнијом од осталих. Фајзер, Модерна, Џонсон и Џонсон и Астра Зенека би требало да се повуку са тржишта. Стари људи нису заштићени, а није паметно давати застареле вакцине за које се зна да не раде. Треба да се окренемо новим вакцинама.
Проф. др Јован Антовић: То је још једно питање. Које је разлика у односу на стандардну инфлуенцу? Какав је дугорочни имунитет када знамо да сваке године имамо другачији генотип, а и другачије вакцине. Чини се да вакцина није дугорочна. Ова студија из Шведске је стара само неколико месеци.
Др Питер МекКала: Задивљен сам Нордстромовим истраживањем са невероватних 1.6 милиона испитаника. Тачно је проценио категорије ризика за оне који су одабрали да се вакцинишу и оне који нису. Но, знате и сами Швеђане. Они раде одлична истраживања, а и поуздани су. Дакле, у праву сте. После отприлике шест месеци Модерна и даље пружа неку заштиту док је код Фајзера она безначајна. Због посла сам примио вакцину против грипа. Ове године је доња граница интервала поверења за заштиту 17 тако да вакцина мало утиче на грип. Инфлуенца има различите антигене. Има неурамидазу и хемаглутинин тако да пролази кроз антигенски дрифт. То је спора промена. Оно што се дешава са САРС-КоВ 2 су веома брзе мутације. Најновија има од 50 до 70 промена у спајк протеину и другим протеинима. Промене су драматичне. Могао би, заправо, да прерасте у САРС-КоВ 3. У том случају све би морало да се рекалибрира. Мислим да ће ове вакцине бити бескорисне. Оне су неделотворне против Делта соја и требало би их укинути.
Проф. др Јован Антовић: Још једно интересантно питање. Да ли постоје различите концентрације у односу на расу, узраст, тежину? Да ли постоје докази да деца могу да премину од вакцине против Ковида?
Др Питер МекКала: У САД је за децу од 12 до 17 година одобрена Фајзер вакцина, а доза је иста као и за одрасле, 30 микрограма мРНК. Даје се у две дозе у размаку од три до четири недеље. За децу од 5 до 11 година су предвиђене дозе од 10 микрограма које се дају у размаку од три недеље. То је трећина у односу на дозу за одрасле. Поменуо сам да деца не би требало да се вакцинишу. То није нити клинички индиковано нити медицински неопходно. Рађене су две студије, Франкова за децу од 12 до 17 година и Валтерова за децу од 5 до 11. Оне су показале, на узорку од 4000 деце која су примила или вакцину или плацебо, да је вакцинација спречила око 24 случаја кијавице и шмрцања.
Није било тешких облика болести, хоспитализација нити заражавања. Клинички гледано, вакцине нису имале неког учинка зато што је болест веома блага. Амерички колеџ педијатара скупља податке од почетка пандемије. Мислим да је умрло 499 деце. Други извори говоре да је број око 600. У САД-у сваке године умре између 600 и 700 деце од инфлуенце. Та деца махом болују од цистичне фиброзе, плућних болести, рака. Родитељи здраве деце не треба да буду забринути јер ће са њиховом децом све бити у реду. Знам да су у многим земљама обуставили давање Модерне и других вакцина зато што је ризик од оштећења срца превелики. Не желимо да нарушавамо срца деце. Њима ионако вакцина није потребна.
Проф. др Јован Антовић: Хвала Вам. Имам још једно питање. Да ли вакцинисани људи могу да пренесу болест и у којим размерама? Да ли су мутације опасније за вакцинисане или невакцинисане људе?
Др Питер МекКала: Знамо да, тренутно, Делта сој чини 99% случајева. Чао је у свом раду издатом у „The Lancet” обрадио заражавање медицинских радника у Хо Ши Мину. Кенерова студија објављена у „New England Journal of Medicine”, студија Универзитета Сан Дијего у Калифорнији и Хематакијева из Финске су све показале да се Делта сој лако преноси међу здравственим радницима и на пацијенте. Они су сви потпуно вакцинисани тако да вакцине не спречавају трансмисију. Директор Центра за заразне болести је признао да вакцине не спречавају преношење вируса. Рад Венката Кришне показује јасан пробој имунитета код Делта варијанте и пробој антитела на спајк протеин. Сада већ знамо да су ови случајеви добро документовани. Фаренхолт је забележио случај заражавања Делта сојем на једном венчању где су сви били вакцинисани. У округу Барнстабл у Масачусетсу, где је две трећине становништва потпуно вакцинисано, дошло је до заражавања Ковидом-19. Дакле, у овом тренутку вакцине не заустављају пренос болести. На основу постојећих података, можемо да закључимо да имају мали учинак у смањењу ризика од хоспитализација и смрти. То је веома мали учинак. Апсолутно смањење ризика је 1 или 2 %. Људи су се разочарали у вакцине. Преузели су на себе ризик, примили вакцину и добили Ковид.
Проф. др Јован Антовић: И још само једно питање за крај. Медији нас обасипају насловима о томе како ћемо сви умрети и бити заражени новим сојем из Јужне Африке. Шта би требало да радимо? Искрено да Вам кажем, све ми је ово постало смешно. Можда ће овај сој бити мало заразнији, али после две године, човек мора да почне да се смеје свему овоме. Деца ме питају шта да раде пошто сви медији у Шведској, Србији и свету само о томе говоре. Ово иде против принципа епидемиологије. Нисам епидемиолог, али са студија памтим да вируси временом слабе. Могу да постану заразнији, али слабе. Да ли је сада нешто другачије?
Др Питер МекКала: Оно што помињете је Милерова чегртаљка. То је епидемиолошки принцип по коме вирус, када наиђе на препреку, драстично мутира како би заразио што више људи. Изгледа да је то случај са новим јужноафричким сојем. Надајмо се да је блажи пошто је толико мутирао. Сећате се да је спајк протеин у свом оригиналном облику био јако штетан. Усмртио је много људи у Милану и Њујорку. Био је веома заразан. Надајмо се да ће, како буде мутирао, постати мање заразан и сличнији грипу. Посматраћемо број смртних случајева и да ли они који су већ прележали болест могу да се заразе. Уколико се то догоди, онда имамо разлога за бригу. Тренутно је дошло до пада на берзи због ове вести. Видећемо шта ће се дешавати. Др Антовићу, можемо само да стиснемо палчеве и да анализирамо заједно податке. То помаже људима да разумеју ситуацију и да се смире.
Проф. др Јован Антовић: Велико Вам хвала, др МекКала. Била ми је велика част и привилегија. Да будем искрен, слушати неког попут Вас је заиста фантастично. Надам се да ће и нашим колегама у Србији бити драго. Дајем себи слободу да Вас контактирам уколико имам нека питања везана за рано лечење. Заиста мислим да је то људима преко потребно и да спасава животе. Желим Вам срећу у даљем раду и чувајте се. Понекад се забринем за Вас, али се онда сетим да сте толико јаки да нико не може да Вам науди. Још једном хвала на свему и пуно среће! Поздрав.
Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ