Нова.рс: Канадска компанија Данди отвара рудник злата на Хомољским планинама, у производном процесу користиће и цијанид; Због јаловишта угрожени су врело Млаве, Бељаница, животињске врсте и археолошка налазишта

Поједине еколошке организације у Србији уплашене су од „новог Рио Тинта“ – канадске компаније Данди (Dundee Precious Metals) из Торонта, која планира да отвори рудник злата Потај Чука – Тисница у југоисточном делу општине Жагубица на Хомољским планинама, крају који је највећи произвођач меда у Србији.

Лежиште злата пронашла је фирма коју је купио Данди, Авала ресоурцес, у брдима око села Лазнице. Тада је компанија навела да је у једној од места где се радило истраживање пронађено присуство злата од 4,3 грама по тони руде. Појас где је пронађено злато дуг је више десетина километра и протеже се од Црног Врха. Како је првобитно било најављено, почетна вредност инвестиције у овај рудник износила би 136 милиона америчких долара, а планира се да се запосли више стотина људи.

Планирана производња канадске компаније је прерада 2,5 мегатона годишње. Међутим, поједине еколошке организације страхују да ће због овог рудника бити угрожено врело Млаве, Бељаница, али и Хомољска потајница, као и животињске врсте и археолошка налазишта.

У септембру ове године Министарство грађевинарства је објавило јавни увид Просторног плана посебне намене за експлоатацију злата за ово подручје, највећи део будућег рудника заузимају шуме и шумско земљиште, више од половине односно 54 одсто, пољопривредно и остало земљиште 35 посто, сама зона рударске активности 3,6 одсто и грађевинска подручја насеља 1,3 посто. Просторни план обувата укупну површину око 292 квадратна километара.

Планирано је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада ће се вршити методом лужења. Након седам година експлоатације, планирано је да затварање рудника и рекултивација земљишта траје годину дана. Сам комплекс рудник имаће поред копова и постројења и одлагалиште јаловине. Постројење за лужење на гомили ће захтевати површину од 36 хектара за прераду оксидног и прелазног типа руде, а поред овог планира се и систем за дробљење руде.

Користиће цијанид у производном процесу

Оно што највише брине људе је АДР постројење у којој ће се налазити главна процесна опрема, а у самом процесу користиће се, како наводи Просторни план, цијанид.

Управљање, транспорт, складиштење и употреба цијанида биће у складу са „Међународним кодексом за управљање цијанидом“ како би се осигурала потпуна безбедност и заштита животне средине, тврде у Просторном плану.

„Према ЕУРОМИНЕС (Европска асоцијација за рударство), у глобалној перспективи, већина злата се добија помоћу цијанидизације. Такви процеси се користе више од 100 година да би се побољшали резултати прераде и елиминисала потреба за амалгамизацијом (спајањем) живе. Цијанид је супстанца која има способност да извлачи злато и сребро из руде у врло ниским концентрацијама. Процес лужења (испирања) укључује стварање комплекса злата и цијанида и употребу активног угљеника за везивање комплекса злата“, наводе у овом документу.

Тврде и да је употреба цијанида у екстракцији злата и његовој преради код издвајања из руде „најчешће примењиван метод у рудницима Европе“.

„На глобалном нивоу, употреба цијанида у индустрији племенитих метала примењује се у 400 постројења за прераду у свету, од којих је већина рудника са применом високе технологије и налазе се већим делом ‘напредним’ земљама као што су САД, Шведска, Финска, Аустралија и Канада. Савремена технологија користи цијанид за производњу племенитих метала искључиво у затвореном систему и читав процес екстракције се континуирано и у потпуности прати дигитално. ЕУ овакав производни процес сматра најбољом доступном техником, са врло строгим стандардима за производни круг и постројења за лужење“, истичу у Просторном плану.

Када се говори о јаловишту, наводи се у Просторном плану да је депонију неопходно обложити како би се подземне воде заштитиле од испирања метала и киселине из процеса лужења.

„Текући радови на испитивању киселости јаловине показују да за мање од 10 одсто узоркованог материјала постоји вероватноћа за стварање киселине. За јаловину која ствара киселину неопходна је обложена подлога, а отицање воде захтева хемијску обраду пре испуштања у околину“, додаје се у документу.

На одлагалишту за јаловину на Брду Бигар биће могуће сместити до седам мегатона јаловине која ствара киселину. Постројење се може проширити како би евентуално у будућности могло да опслужује и постројење за прераду сулфидног типа руде, које није актуелно у овој фази развоја рудника.

Еколошки ризици, на удару рак камењар

Најважнији ризици развоја рудника по животну средину су исти они који се појављују и код других рудника злата и обухватају заштиту водотока, подземних вода и биодиверзитета, затим смањење трајних последица рударења, као и ризика везаних за откуп земљишта и других непокретности, утицај рудника на суседна насеља и друго, наводи се у Просторном плану посебне намене.

„У Стратешкој процени утицаја биће елаборирани значајни утицаји Просторног плана на животну средину како би приликом израде Просторног плана били интегрисани принципи заштите животне средине и одрживог развоја… Отварање рудника ће имати утицај на стање река и потока на локалитету“, наводи се у Просторном плану и додаје:

„С обзиром да транспорт и употреба хемијских реагенаса у процесу лужења руде на депонији (гомили) представљају потенцијалне ризике за квалитет површинских и подземних вода, у примени ће бити обавезе из домаћих и међународних пропозиција, које прописују стандардне праксе за заштиту заједница и животне средине током транспорта и специфичне захтеве у вези са руковањем, складиштењем, коришћењем за рад, одлагањем и повлачењем реагенса из употребе.“

Отварање рудника ће довести до губитка станишта, укључујући и неколико километара речног станишта, што ће утицати на биодиверзитет, наводи се у документу.

„На локалитету живи поточни рак (рак камењар) који је осетљив на низак водостај, брзину водотока и погоршање квалитета воде. Потребно је предузети одговарајуће мере заштите од утицаја пројекта на ову и друге заштићене врсте“, додаје се.

У оквиру процеса затварања рудника, рударска постројења ће бити затворена и размонтирана, а рељефни облици уклопљени у природни амбијентм, наводи се у документу и додаје да ће вегетација бити обновљена коришћењем компатибилних (претежно аутохтоних) врста.

Иначе, бивши председник Општине Жагубица Драги Дамјновић раније је рекао како би отварање рудника значио просперитет за овај крај.

„Наша општина је неразвијена. Од привреде ништа не ради. Села су опустела, јер је много људи отишло у иностранство. Отварање рудника значило би и нова радна места“, рекао је раније Дамњановић.

Извор:
НСПМ