Ко је крив?

Видимо неког рођеног са инвалидитетом и питамо се „Ко је крив за ово Господе?“ Христос одговора – Нико!!! Ово је учињено да би се открила слава Божија“. Једном сам у Солуну упознао две слепе девојке. Никад нисам видео сјајнија лица, пуна светлости и радости. Једна од њих се нагнула преко мог уха и рекла: „Не жалости се оче мој… Од дана када сам изгубила светлост, ја видим Христа… Слепило је био највећи благослов у мом животу… Бог никада не греши…“

У свакој животној тешкоћи и искушењу тражимо кривца. Увек је неко крив за оно што нам је тешко у животу. Да ли je то зато што, када све иде добро, не питамо шта је узрок доброг у нашем животу?

Ово питање се никада не поставља. У тешкоћама, међутим, тражимо кривца. Обично су други криви – Бог, ђаво, моји родитељи, моји пријатељи, мој муж, моја деца, моје комшије, моје колеге и мој шеф. Наравно, иза ове кривице за све, за сва зла у нашим животима, у ствари стојимо ми сами. Ми само правимо огледала од других да бисмо сами себи рекли шта заправо осећамо. На друге избацујемо бес који имамо у себи.

Христос је пред човеком који је од рођења слеп. Људи са чуђењем гледају овог напаћеног човека и постављају питање – Ко је крив Господе? Ко је крив што се овај човек родио слеп? Христос одговора – Нико!!! Ово је учињено да би се открила слава Божија.

Престаните да тражите кривце. Постоје тумачења и објашњења која превазилазе ваше поимање ствари. Није све у вашој етици и логици. Зашто то не прихватите? Ваш ум не може све да објасни. Може много, али не све. То су неке ствари које су део дубљег Божијег плана које не можете протумачити. И нема добрих и лоших, кривих и невиних, лопова и полицајаца. Не постоји лош дечак који треба да буде кажњен.

Постоји нешто много дубље и док делује несхватљиво, апсолутно је хармонично и пуно смисла. Веруј Богу, чекај са стрпљењем и молитвом и осетићеш, веруј и видећеш срцем оно што твој ум не може да схвати.

Једном сам у Солуну упознао две слепе девојке. Дошле су на моје предавање. На крају су сачекале да ме поздраве. Никад нисам видео сјајнија лица, пуна светлости и радости. Изгубио сам се, нисам знао шта да кажем. Једна од њих се нагнула преко мог уха и рекла: „Не жалости се оче мој… Од дана када сам изгубила светлост, ја видим Христа… Слепило је био највећи благослов у мом животу… Бог никада не греши, оче мој…“.

Нисам ништа рекао. Плакао сам и величао Господа, преплавило ме живо присуство Духа Светога. Ноћу у молитви, завапио сам – Ко зна или може да објасни Твоје планове Господе? Ти си један парадоксалан Бог, Бог изненађења, Бог пун преокрета. Ти си сав чудо Господе, слава Теби.

Отац Хараламбос Ливиос Пападопулос

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ