Годишњи помен блаженопочившем Епископу Артемију

У манастиру Нова Никеја у Лелићу 20. новембра 2021. године, служена је Заупокојена Архијерејска Литургија и годишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију. Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужењепротосинђела Бенедикта (Прерадовића), протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Романа (Панића), протојереја Жељка Марића и јерођакона Георгија (Радојичића). Многи верници су се на Литургији сјединили са Господом кроз Свето Причешће. Након Литургије, у својој емотивној беседи, сећајући се Епископа Артемија, присутнима се обратио Владика Ксенофонт:

„…Слушајући ове рјечи које су упућене свима нама, браћо и сестре, које нас упућују и говоре какви треба да будемо и шта треба хришћанин у овој Земљи да буде, какве врлине да твори, присјећамо се светога старца нашег чији спомен управо данас прослављамо, годишњицу његовог упокојења, његове смрти, њега се присјећамо у молитвама својим, а сјећамо се да свако од ових блаженстава није ли наш свети старац у животу своме извршио, није ли себе сматрао нишчим духом и показивао према свима нама, па чак и према нама непослушној дјеци својој смирење своје, није ли био жедан и гладан правде на земљи овој, старац наш, није ли био милостив према свакој руци која се њему пружила, није ли био чистога срца, јер заиста да смо у његово срце могли да погледамо, као што је сигурно Господ гледао, видео би само Христа у том срцу и ништа више. И сва остала ова блаженства испунио је свети старац наш још за живота свога. И нису ове сузе знак његовог нестанка са Земље међу нама, него само знак туге што га нема овдје, што га не гледамо што се његовим поукама не поучавамо, што његову свету десницу не цјеливамо и данас, али радује се срце моје да види све нас овдје данас овако окупљене у спомен ове годишњице његовог упокојења светога старца који ево дан уочи Светог архангела Михаила прослављамо овај дан, сјећамо се њега, помињемо га у својим молитвама у дан када се на дан Светог архангела Михаила упокојио живећи читав живот под окриљем Светог архангела Михаила.
Нека би дао Бог да се присјећамо спомена светог старца нашега, да проводимо оно што нас је у животу учио, прије свега да чувамо мир, јединство међусобно, љубав међусобну и да неодступно стојимо и одстојавамо свједочећи и бранећи вјеру православну јер томе нас је свети старац наш учио, томе је њега његов старац учио и сви они остали светитељи прије њих јер једина је та врлина која је била заједничка свим светитељима, да љубоморно чувамо вјеру православну, да је чувамо као бесцјен бисер, да је чувамо као драгоцени бисер, да је никада не предајемо, да је никада не остављамо а нашем светом старцу нека би Господ дао вјечан помен у молитвама нашим, али не само у молитвама нашим него да се и ми њему томе дивном старцу обраћамо молитвама својим да нас не оставља, да нас и даље руководи на овом тешком путу.“

После Свете Литургије освештан је надгробни споменик блаженопочившем Владики и одслужен је парастос. Началствовао је Епископ Ксенофонт уз саслужење Хорепископа Николаја, Хорепископа Максима и бројних свештеника и свештеномонаха. Парастосу је присуствовало монаштво епархије и око 700 светосаваца из свих крајева Србије.

На парастосу се присутнима пригодном беседом обратио Владика Николај. У својој беседи Владика је поред осталог говорио о лепоти душе свог духовног оца и епископа:

„Блажена је душа нашег духовника Епископа Артемија, оца нашега драгога, блажена је и блажен је он јер га је Господ изабрао. Како га је Господ изабрао, зашто га је Господ изабрао, зашто је он блажен, зашто ми сведочимо да је он блажен? Много се трудио слуга Божији, Епископ Артемије. И ко год хоће побожно да живи у Господу Исусу Христу биће гоњен. Све су то докази његове величине. Био је гоњен и прогоњен као и свети Божији људи кроз историју Цркве, био је гоњен и прогоњен као Свети апостол Павле, био је гоњен и прогоњен као Свети владика Николај наш, охридски и жички, био је гоњен и прогоњен као духовник његов Свети Божији угодник Преподобни ава Јустин Ћелијски. Зато је блажена душа нашега духовника, зато што се уподобио Светим оцима и Господу Исусу Христу, јер каже се да сви они који су у подвигу вере, сви они који бране веру православну и страдају за њу, уподобљавају се Господу Исусу Христу који је распет на Крсту и раширио руке своје свете да нас све обухвати, да нас све загрли. Такав је подвиг њихов раван подвигу подвигоположника Господа Исуса Христа, то је био наш Ава, хришћанин, монах, подвижник, Епископ Цркве Божије, сав је горео љубављу и ревношћу за Господа свога. Ђаво није могао гледати ни трпети слугу Божијега, завист је била велика, али се нажалост уселила и у људе и у оне који су били блиски њему, и у браћу његову и то је оно најболније. Није био гоњен од безбожника од незнабожаца него највише је био гоњен од најближих својих, од браће своје Епископа, а он је све то мирно подносио, трпео је овај слуга Божији, велико трпљење, и трпљењем својим уподобио се Св. праведном Јову, уподобио се он и Светим оцима и Светим мученицима и свима светима својим животом.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је приредило манастирско братство.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ