Три деценије од великог егзодуса Срба из западне Славоније

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора „Рибарска колиба“ у Марином селу

Прошле су три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније, који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила, подсетио је документациони информативни центар „Веритас“.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу.

„Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у води, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за телима петорице још увек трага“, рекао је председник „Веритаса“ Саво Штрбац.

Он наводи да је ово био део првог великог егзодуса Срба из западне Славоније. Са подручја општина Дарувара, Грубишног пола, Подравска Слатина, Пакрац, Новска, Ораховица и Вировитица, етнички је очишћено 193 насеља, десет градских и 183 сеоских.

„Већина кућа и имовине Срба тада је уништена, као што је уништено или оштећено 27 православних цркава. Због хрватског терора и притисака, отишло је 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања“, наводи Штрбац.

За ликвидацију цивила у “Рибарској колиби”, Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ, осудио двојицу, а тројицу је ослободио због недостатка доказа. Ту пресуду је децембра исте године потврдио и Врховни суд Хрватске.

„У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима ‘Рибарска колиба’ у Марином селу и ‘Стара циглана’ у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намене МУП-а РХ под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано је, према Веритасовим подацима, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности. Већина ликвидираних потиче из западнославонских насела са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.

Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насилу хрватских оружаних формација.

Штрбац каже да је Жупанијски суд у Загребу току 2005, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске на казне затвора од три до 12 година, а 2016. првостепено је осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП на пет и по година затвора зато што “није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злоставлања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.

„Из пресуде је изостављено 20 жртава зато што није могло да се утврди ко их је ухапсио или убио. Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду Мерчепу на седам година, али уместо у затворској ћелији, он је већи део времена провео у елитној бањи Крапинске топлице. Марта прошле године Мерчеп је пуштен на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне, а у образложењу те одлуке Врховни суд је навео да то чини зато што му је “знатно погоршано здравствено стање, раније није кривично осуђиван, придржавао се кућног реда у затвору“, али и зато што је “у целости остварена сврха кажњавања“. Мерчеп је преминуо прошле године“, навео је Штрбац у тексту објављеном на порталу „Веритаса“.

У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички је очишћено 193 насеља (10 градских и 183 сеоска), у којима је уништена већина кућа и имовине, а уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.

Према попису становништва из 1991. у Кипу је живио 271 житељ, од тога 195 (72 одсто) Срба и 15 (шест одсто) Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 (59 одсто) Срба, док је по попису становништва из 2011. у Кипу живело 148, а у Клиси 73 житеља, без ознаке о њиховој националној припадности.

Извор:
СТАНДАРД