Монашење и Света Архијерејска Литургија у манастиру Преподобног Антонија Великог

Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски у егзилу Ксенофонт био је у канонској посети манастиру Светог Антонија Великог, 4. и 5. новембра поводом имендана протосинђела Јакова, настојатеља овог манастира. Уочи празника Светог апостола Јакова, епископ Ксенофонт служио је велико вечерње уз саслужење протосинђела Агапита, Дамјана и Софронија и јерођакона Георгија. У наставку вечерњег богослужења епископ Ксенофонт је замонашио у чин мале схиме протосинђела Јакова. Монашењу је присусвовало бројно монаштво наше епархије као и верници који гравитирају овом и околним манастирима на југоистоку Србије. Вечерња служба и монашење су вршени под светлошћу свећа јер у овом манастиру нема струје.

Отац Јаков је свој монашки живот почео у манастиру Витовница, код старца Тадеја, где је и замонашен како расофорни монах на Митровдан 1984. године. Проходећи свој монашки пут и имајући свагда тежњу за повученим животом после манастира Витовнице и манастира Томић, отац Јаков прелази у манастир Планиницу у нишкој епархији. Ревност за спасење душе и чистоту православља доводи га у епархију рашко-призренску у егзилу 2011. године. Изабравши село Рагодеш за место свога подвига, заједно са својим сабратом, јерођаконом Натанаилом, уз много труда оснива манастир Светог Антонија Великог. Примање мале схиме за оца Јакова представља усхођење на нови степен монашког подвига и као што у својој надахнутој беседи рече епископ Ксенофонт:

„…да до краја проведе живот свој у смирењу, трпљењу, у послушању, исповедању вјере православне, у творењу сваке врлине. А није лако, чули сте, јер мора човек у монашком животу хљеб са седам кора да једе. Мора човек у монашком животу многу и грдњу, и увреду, и страдање да поднесе а све благодаћу Божјом потпомаган да би усличио себе Христу. Да би крст свој, на леђа своја, на плећа своја, на рамена своја узео, да би презрео све што је у свијету па чак и сами живот свој, да би себе Христу предао, да би руке своје и он на крсту раширио, да би са Христом васкрснуо, као што и пјевамо у оним пјесмама за Васкрс да се јуче „погребох са Тобом Христе а данас саваскрсавам са Тобом“. То је смисао хришћанскога живота, сваког хришћанина, то је смисао и монашког живота, јер монашки живот је управо покушај да најсавршеније спроведемо у дјело оно што Господ заповеда и што нам говори: „будите савршени као што је савршен Отац ваш небески“.

На дан Светог апостола Јакова епископ Ксенофонт је служио Свету архијерејску литургију уз саслужење више свештенослужитеља наше епархије. По завршетку литургије владика је пресекао колач који је принесен у част Светог апостола Јакова. Честитајући имендан оцу Јакову епископ Ксенофонт је све присутне подсетио на житије и речи Светог апостола Јакова из његове посланице, опомињући нас да по речима светог апостола „не будемо само слушаоци рјечи него да будемо и творци добрих дјела“.

Трудом братије манастира Светог Антонија Великог као и верника који воле ову светињу приређена је трпеза љубави за све присутне. Телесно укрепљење пратило је и духовно укрепљење предивним поукама запретеним у песмама из Духовне лире Светог владике Николаја.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ