Беседа на Други дан Педесетнице

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа на Други дан Педесетнице

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Зашто је Дух Свети сишао у овај свет? Да нам да силе да Господа Христа оваплотимо у себи, у души својој, у животу свом. Да нам да силе да Господа Христа примимо онаквог какав Он јесте, да Га примимо као Бога и Човека. Зато је Дух Свети сишао у овај свет, Он треће Лице Свете Тројице, Божанска Сила, Божанска Свесила. На данашњи Дан сишао је у виду огњених језика на Свете Апостоле, на Цркву Христову, коју је Он основао у овоме свету, еда би Црква Христова остала и занавек – шта? Спаситељица света, помоћу Спаситеља света Господа Христа! И Дух Свети, та Божанска сила, постао је сила наше вере.

Ви знате ради чега је дошао Господ Христос у овај свет. Родио се као мало Детенце, мало Детенце које су почели да гоне. Ирод је хтео да Га погуби, Његова Света Мајка бежи у Египат са Њим. А онда живот у овоме свету, па страдања, па оговарања, па клевете, говорили су: „у њему је ђаво“, а Он је дошао да спасе свет од ђавола; па Голгота, па страдање, па бегунци Његови ученици, гле, беже од Њега, крију се, плаше се смрти, плаше служавки, плаше фарисеја, плаше садукеја… Све је то било пре педесет и неколико дана. А данас – данас ти плашљивци, ти бегунци постају неустрашиви проповедници тог истог Исуса. Ко им је дао ту силу? Дух Свети Који је данас на њих сишао. Испунила се реч Спаситељева: да ће на њих сићи Сила с висине, и они ће се обући у ту Силу, и онда, онда ће победнички ући у овај свет и неустрашиво проповедати – кога? Васкрслог Господа Христа, Јединог Победитеља смрти и греха и зла и ђавола! И од тада, тај се пожар више не гаси.

Та Божанска Сила је запалила, ето, и данас запаљује душе, и данас претвара душе у буктиње неугасиве, и данас чини људе неустрашивим борцима и победиоцима кроз Господа Христа. Ту силу даје Дух Свети! „И наша је вера у сили Божцјој“, како вели Свети Апостол у својој посланици; у сили Божијој и Духу Светоме, и наша је вера у доказивању Духа и силе, у доказивању и показивању Духа и силе. „Шта ће нам учинити људи? Ко ће нас раставити од љубави Христове“, пита Свети Апостол. Да ли смрт, да ли мрак, ноћ, пријатељ, непријатељ? – Нико! Никакве силе ни овога ни онога света не могу нас одвојити од љубави Христове, јер Он, Он нам даје оно што нам нико дати не може. Он нам даје Вечни Живот, Он нам даје Царство Небеско. Ми, ми смо Његови – шта нам могу људи? Не само људи, шта нам може смрт, све смрти? Шта нам може ђаво, сви ђаволи? Ништа! Моћнији смо од њих, неустрашивији од њих. Да, такви су хришћани, такви треба да буду хришћани. Ко је Христов? Онај који је Духом Христовим испуњен, онај који је Светим Крштењем, Светим Причешћем унео у себе Духа Светога, и умножава Његове силе у себи, вером и љубављу и држањем светих заповести Христових. Јер, ко нема Духа Христовог, није Христов, није хришћанин!

По чему се човек познаје у овоме свету, познаје да је хришћанин? – По Духу Светом, по роду Духа Светога. Чули сте из данашње посланице Светог Апостола Павла, где он вели: „Ми хришћани познајемо се по роду Духа Светога“. А шта је род Духа Светога? Род је Духа Светога у свакој доброти и правди и истини. Сва Доброта Божанска је ту у земаљском свету код Господа Христа; сва Божанска Правда је ту на земљи; сва Божанска Истина је међу нама, а ми – ми смо постали слуге те Правде, те Доброте, те Истине. Он Господ хоће да нам каже шта треба да учинимо да бисмо имали што више Духа Светога у себи, Који нас брани од свакога греха и од сваке смрти. Шта треба да чинимо? Ми треба да рађамо плодове покајања, родове Духа Светога, пише Апостол Павле у својој посланици хришћанима, и вели: „А род је Духа Светога љубав, радост, мир, доброта, вера, кротост, уздржање и све остале врлине“, јер те врлине умножавају у нама Духа Светога и Његове Божанске силе. Значи: човече! покрени све те врлине ако хоћеш Духа Светога.

„Устани ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос“, то сте чули у данашњој посланици Апостоловој! Устани ти који спаваш! У чему спава, у греху! О, он спава, много пута спава, непробудљиво спава – у чему? У лености, у лености да вршимо заповести Христове, у лености да кроз веру трчимо ка Царству Небеском, у лености која неће молитву, у лености која неће пост, у лености која неће милосрђе, у лености која неће Истину Христову, Живот Христов, Правду Христову. Ти спаваш у беспосличењу, а чули сте данас посланицу Светог Апостола Павла: „Искупљујте време, пазите на време!“. Сваки тренутак у животу ти је дат – ради чега? Да сакупиш што више вечнога злата својој души, да откупиш себе од греха, од смрти, од ђавола, да обогатиш себе богатствима Христовим, богатствима Духа Светога. А ми, ми у нераду, у еванђелском нераду! А време нам је дато да њиме имамо Живот Вечни, да њиме стекнемо Истину Вечну, Правду Вечну. А ми, ми мртвујемо! Сваки грех јесте смрт, сваки грех и грешење јесте постепено умирање. Када грешиш ти умиреш, али Дух Свети буди те, ствара узбуну, кличе: „Васкрсни ти који спаваш, васкрсни из мртвих“!

Гле, сваки грех то је твоја смрт, мртав си када остајеш у греху, умртвљен си и остаћеш у њему мртав за Бога. А мртвац, шта је? Распада се. Кад си горд, кад се величаш, кад сматраш себе да си нешто више него други, мртав си! Ти мртвујеш, далеко си од Бога, васкрсни из мртвих, васкрсни! Васкрсни те твоје мртваце што су у теби. Или много трошиш себе, гњевиш се стално и више него што људска природа може да поднесе. Шта ти радиш? Умртвљујеш себе, ти убијаш себе, сахрањујеш себе. Васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос! Крени, ти сам најпре крени, неће Господ на силу да те спасава. Имаш слободну вољу, знаш шта је смрт, знаш шта је ђаво, то нам је Господ казао, Дух Свети нам то вечито казује, а ти и даље спаваш у гресима. Устани! Васкрсни из мртвих! Све зависи од тебе.

А ко је твој Васкрситељ? – Покајање и савест. Размисли ко си, шта си… Послан си у овај свет као човек, дао ти је Бог душу, небеску душу са ликом Божијим у њој. Погледај себе, види ко си. А греси? Погледај њих, шта они значе? То су твоји гробови, то су твоји црви, то су твоје змије… Васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос! Он ће те васкрснути! И твоја вера, којом си почео да живиш са Христом, увећава се Духом Светим, постаје храм Духа Светога, постаје безгранична, бескрајна. Онда твоја вера све може, онда с Апостолом можеш рећи: „Све могу у Христу Исусу Који ми моћи даје“. Да, Дух Свети зато је сишао у овај свет, да да те силе, да свету да силе, да себе васкрсавамо из свих смрти, да победимо све страсти, да победимо све грехе. А побеђујући све грехе и све смрти ми побеђујемо све ђаволе, све, и разарамо паклове. И онда, онда души својој осигуравамо Небеско Царство Божијим Духом Светим.

Зато Свети Апостол у данашњој посланици наређује нама: „Испуњавајте се Духом Светим“. Испуњавајте се Духом Светим и бежите од греха, бежите као од пожара страшног, био то блуд, била то мржња, била то гордост; сваки грех изгони све те Божанске силе, а ми, раскинимо вером, раскинимо своје окове. Сваки грех потискује из тебе оно што је Божанско, и ако останеш у неком греху, тај грех постаје сила ђавоља у теби, сила која неће Бога и неће ништа што је Божије, и потиснуће из тебе све што је Христово, и ви не ходите више у Царство Небеско, него у царство свезла, царство пакла, царство ђавола. И сви знамо, браћо, како се стичу свете врлине: и вера, и молитва, и пост, и љубав, и кротост, све то низводи у твоју и моју душу Божанске силе Духа Светога. И ми – и ми постајемо христоносци и духоносци у овоме свету, и свепобедни победници у овоме свету. Побеђујемо највећи грех човеков – смрт, и још већег и од смрти – ђавола! Гле, побеђујемо Господом Христом Који нам даје силе за то, даје нам Духа Светога.

Тако, почев оваплоћењем тела на земљи, Господ Христос узео тело на Себе и завршио са чиме? Ето, Силаском Духа Светога с Неба. Ради подвига Господа Христа, ради Његове велике жртве, ради тога што је Он постао човек, узео на Себе све наше муке и невоље, примио на Себе све наше грехе, наше бескрајне смрти, све грехе примио што је род људски имао, и сатро, и победио, васкрсао из мртвих, и осигурао Живот Вечни – послан бива од Њега Дух Свети да сву Његову Истину, сав Живот Вечни, Царство Небеско, постане наше! А ко се не роди водом и Духом, не може ући у Царство Небеско! А Он, Господ послао нам Духа Светога да се Њиме крстимо, и воду нам је дао у Крштењу Светом, Свету Водицу, да тиме себе преведемо из земаљског царства у Небеско, бескрајно Вечно Царство.

Како је лако стећи Небеско Царство када кроз веру постанеш син Божији, кроз веру у Господа Христа, кроз љубав према Њему постајеш не само син Божији, него и брат Христов и сунаследник Његов, наслеђујеш Небеско Царство и сва блага Божија. Какво богатство! То ми даје Сила Божија. Такво богатство за које је Свети Апостол Павле био узнесен, као што знате, до трећег неба и изнад свих небеса, и сагледао сва богатства Божанства Свете Тројице. Пише у Светоме Писму за нас хришћане да је тако обогатио нас Господ и дао нам такво богатство Неба, какво не може нико на земљи замислити: „Што око људско не види, и ухо људско не чу, и срце људско не наслути, то припреми Господ онима који Га љубе“, мени и теби и свакоме људском бићу.

Ето, и ти – ти постајеш богат као Бог, обогаћујеш се Богом и богат си Богом. И твоје богатство нико узети не може, никад не можеш постати сиромашак. Не! највећи си и вечни и бесмртни богаташ. Ето, сва та блага дао нам је Господ Христос и послао нам Духа Светога да ми Њиме усвојимо сва та блага. Зато Пресветој Тројици бескрајна и бесконачна слава, јер нас је Она и спасила, Њој дугујемо све и сва у свима световима, ми људи бедни, док нисмо Христови, а свепобедни кад постанемо Христови! Амин.