ДАНИЦА ЖУПАНСКИ, доктор био-техничких наука: СРАМНА ПРОДАЈА или ИЗДАЈА Института за водопривреду Јарослав Черни после 70 година успешног рада

У Институту Јарослав Черни сам радила 10 година у Бироу за одбрану од бујица и заштиту од ерозије земљишта.

Зато је мој став о продаји Института личан и емотиван.

У мислима ми је питање: шта ће бити са мојим колегама, колико ће их пута још препродавати ова власт или нека друга, ђутуре са столовима, компјутерима, лабораторијом за хидраулику, анализу земљишта и квалитета вода, са архивом урађених студија и пројеката, на берзанским пијацама Србије, за мале или никакве паре. Ту се налазе и студије и пројекти које сам ја радила и на које сам увек била поносна. Да ли ће се моје колеге као и сви запослени у бившим, сада продатим и уништеним предузећима у Србији, питати, где су погрешили? Зашто се срамно продају предузећа у која су уградили најбољи део себе, јер су веровали да чине добро и да ће им добро бити узвраћено. Ко је створио Черни? Свакако није држава нити садашња власт која га продаје. Тај Институт су градили сви запослени током протеклих деценија на основу личних залагања као и друштвених и привредних потреба Србије. Због тога треба рећи НЕ, Институт Черни није роба за продају.

Није роба за продају

Чињеница је да је Министарство привреде 1.10.2021.год., расписало јавни позив за продају Института Јарослав Черни, домаћим или страним инвеститорима. Услов за пријаву заинтересованих фирми је да су у протекле 3 године пословале са више од 30 милиона евра/годишње. Почетна цена Института је 2,5 милиона евра. Удео државе износи 92%. Истовремено је познато да је Институт од 1947. године до данас, пословао одлично, да је имао сопствени приход, да представља важну спону између науке, струке и политике у Србији, да по својим референцама представља јединствену и незаменљиву институцију за водопривреду, па је зато шокантно примљена вест да Влада Србије продаје Институт. У медијима се нагађа да ће га откупити фирма Миленијум Тим. То је фирма која има монопол над градњом најскупљих објеката у Србији као што је комплекс Београд на води и блиске везе са владајућом партијом (СНС) и Владом Србије.

Зашто је важно за грађане Србије да Институт Јарослав Черни не буде приватизован?

Институт Јарослав Черни може да утиче на мишљење јавности у Србији, јер има водећу улогу, знање и искуство у управљању водним ресурсима и изналажењу непристрасних и најповољнијих решења за водопривредне проблема у Србији који су унешени у планска документа као што су: Водопривредна основа Србије (1992.год.), Стратегија о управљању водама до 2034.год., Закон о водама (2018.год.). Обзиром да Институт послује више од 70 година, има вишегодишње податке о стању свих параметара површинских и подземних вода, изворишта за водоснабдевање, о мониторингу хидротехничких објеката, итд. У Институту је запослено 239 високообразваних стручњака и научника који су специјализовани за хидротехничке објекте и радове. У Институту је више стотина студената и дипломаца са десетак факултета, обавило свој први практични рад на терену и написало стручни извештај. За рад у земљи, Институт добија послове од домаћих инвеститора (Србијаводе, Воде Војводине, Електропривреда Србије, општине) као и страних инвеститора (Светска Банка, Банка ЕУ) који финансирају објекте и радове од републичког значаја.

Институт Черни треба у следећем периоду да да мишљење на три важна пројекта у Србији. То су: изградња Метро станице на Макишу (изворишту за водоснабдевање Београда), истраживање могућности водоснабдевања Београда на локацији Велико Ратно Острво, утицај рудника и постројења за прераду литијума Рио Тинто на животну средину. Сва три пројекта су наишла на велики отпор грађана и бројне протесте, због кршења законских прописа и наметање штетних, политичких решења од стране Владе Србије и појединих министарки. Грађани Србије имају поверења у Институт Јарослав Черни и његову непристрастност у погледу давања стручног мишљења и најбољег решења, на које власти у Србији до сада нису битно утицале.

Коме треба продаја Института за водопривреду Јарослав Черни? И зашто?

Ситуација са продајом ресурса, односно природних добра је постала тешка и драматична у Србији, нарочито после продаје ПКБ Београда. То предузеће је представљало гаранцију да неће бити глади у Србији. И стварно, пропашћу ПКБ-а, појавила се глад која траје и данас јер увозимо скупу храну без укуса и мириса.  Тако и Институт Јарослав Черни представља гаранцију за народ, да ће увек бити чисте воде за пиће, поготову што знамо да су изворишта већ продата странцима. Да ли то значи да ћемо са продајом “Чернија” бити жедни, без чисте воде за пиће?

Ако пратимо ток новца, ситуација је следећа. Обзиром да је вредност Института процењена на цену два стана у Београду, држава ту нема добит. Највећу добит може имати само Рио Тинто (или нека слична инострана компанија) којој не треба паметан и поштен, Институт Черни већ лажљив и преварантски Институт који ће да пише лажне извештаје и даје позитивно мишљење за уништење бројних река, потока и алувијона са чистом водом за прераду руде на око 10 локација будућих рудника: Лозница, Ваљево, Мионица, Љиг, Јагодина, Горњи Милановац, Пожега, Пријепоље, Врање, Клиновац. Черни је већ ангажован за анализе квалитета вода у реци Јадар и подземних вода до 700м дубине из пијезометара на локацији Јадар, Лозница.

Знамо да се стручна Мишљења дају на основу анализа узорака воде, земљишта и ваздуха. Уколико се “Черни” прода, газда (Миленијум Тим) може да тражи да се уради две врсте анализа за Рио Тинто:

–   једну врсту анализа које ће Рио Тинто користити за даљи рад и

–  другу врсту лажираних анализа за потребе Студије утицаја и обмањивање српске јавности да се спречи истина о загађењу воде и земљишта.

Уколико се то деси, Институт Черни ће изневерити своје запослене али и народ Србије. Коме онда можемо да верујемо?

 Шта може да се очекује од пословања Института Јарослав Черни после приватизације?

Делатности Института Черни су прилагођене потребама Србије и српске водопривреде. Уколико се Институт Черни прода, постоји могућност да будући власник, затвори нека одељења и лабораторије јер њему не треба научноистраживачки рад у Србији, може да отпусти половину људи или да затвори цео Институт и отпусти све запослене. Све је то лоше за запослене у Институту као и за грађане Србије. То су урадили са приватизацијом мађарског Института за водпривреду Витуки из Будимпеште, са којим је иначе Черни интензивно сарађивао више од 20 година. Међутим, недавно је Мађарска откупила тај Институт, јер су схватили његов значај.

Наша Влада Србије ће поред новца од продаје Института, вероватно добити и мито, награду од Рио Тинта за продају Института и отварање “пута брзог привредног развоја “ у Србији. После икс година, нека нова влада може опет да откупи Институт, па да њих неколико има “и јаре и паре“ а нас шест милиона да остане без воде или са загађеном водом која није за пиће, да купујемо флаширану воду од странаца који су већ покуповали сва изворишта воде у Србији. Треба схватити да су све владе у Србији заменљиве, а здравље српског народа и грађана Србије, није. Зато морамо да научимо да кажемо НЕ, овој Влади и свему што није у интересу грађана Србије.

Даница Жупански, доктор био-техничких наука

Извор:
ГЛАС ЈАВНОСТИ