Ђорђе Вукадиновић: Пошто и власт и опозиција сада спроводе политику запада, мања потреба за људско-правашким НВО

ПРИБЛИЖАВАЊЕ Србије Европској унији добило је, изгледа, и прву колатералну штету. Цивилни сектор, нарочито онај део који се бави људским правима, према неким мишљењима, убрзано губи на значају. Разлог: Европска унија сама, директно „притиска“ државне институције да „кроје“ по њеној мери, што је некада био омиљени задатак овог сектора. Тиме је престала и потреба Запада да упумпава новац у домаћи цивилни сектор, па је он запао у финансијску кризу.

Да ли је „златно доба“ НВО из деведесетих година неповратно прошло, каква је његова судбина и улога у Србији данас?

– Цивилни сектор тек треба да се покаже у правом светлу када Србија добије датум за преговоре са ЕУ – каже за „Новости“ Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права.

Тачно је, сматра она, да ЕУ врши притисак на наше државне институције због проблема са Косовом и бриселског споразума.

– Ми то подржавамо – наглашава Бисеркова. – Али није тачно да наша улога постаје безначајна, ми ћемо тек имати посла када почну преговори са ЕУ.

И Наташа Кандић, оснивач Фонда за хуманитарно право и координатор РЕКОМ-а, сматра да ће НВО које се баве људским правима имати још посла, а као један од најважнијих задатака истиче суочавање са прошлошћу:

– Јесте се изменио садржај политичког, јавног и друштвеног живота у Србији због опште воље за придруживањем Европској унији. Али НВО су значајан коректор у друштву и постоје и у најразвијенијим земљама. Европска унија се не бави питањем суочавања са прошлошћу, а без тога државе бивше СФРЈ немају изгледа за европску будућност.

Да се златно доба људско-правашких организација завршило, сматра политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић. Он каже да је њихова улога била значајна деведестих година када је Запад рушио Слободана Милошевића, али и двехиљадитих када су вршиле притисак на власт и јавно мњење ради беспоговорне, неупитне сарадње са судом у Хагу, косовске независности и безусловности пута ка ЕУ.

– То су била три главна правца њиховог деловања. Пошто је то одрађено за време две последње владе, цивилни сектор има све мање посла – каже Вукадиновић за „Новости“.

Невладине организације, бар неке, и то није тајна, издашно су финансијски помагане од страних донатора. Сада, међутим, новца понестаје…

– Тачно је да у цивилном сектору постоји финансијска криза и да је дошло до застоја у финансирању – каже Бисерко. – Донатори су напустили регион и преселили се у друга кризна подручја. Али у сваком случају подршка постоји. Наша главна адреса убудуће ће бити Европска унија.

Наташа Кандић каже да нема проблема са новцем, јер РЕКОМ финансира Европска комисија.

Невладине организације имају могућност да се финансирају и из буџета Србије. Држава преко буџетске линије 481 издваја средства за невладин сектор, али она се, осим на НВО, расподељују и на спортске савезе, верске заједнице, политичке странке, националне савете мањина… Према подацима Центра за развој непрофитног сектора, годишње се за ово издвоји око 90 милиона евра, од чега 30 одсто иде за НВО. Што значи да грађани Србије годишње финансирају невладине организације са – 27 милиона евра. Соња Бисерко и Наташа Кандић тврде да преко ове „линије“ не добијају новац.

Зоран Марковић, координатор програма у Центру за развој непрофитног сектора, каже да НВО и данас имају новца колико су га и раније имале.

– Стереотип је да су НВО богате. Много више новца из, на пример, Европске комисије иде држави него нама. Скоро половина НВО није добијала новац из иностранства – каже Марковић.

Он сматра да се значај невладиног сектора који се бави хуманитарним активностима није умањио у односу на раније период.

– Само се мањају програми – наводи Марковић. – Деведестих година бавили смо се програмима за помоћ избеглицама. Данас, на пример, вршимо мониторниг буџета, што је раније било немогуће. У последњих годину дана имамо програме заштите животне средине, заштите жена и деце, инклузије рањивих друштвених слојева, приближавања ЕУ…

Ђорђе Вукадиновић сматра да би улога цивилног сектора поново оживела уколико би влада променила курс када су у питању Косово и Метохија или пут ка ЕУ.

– Међутим, ако и власт и опозиција спроводе оно што траже финансијери цивилног сектора са Запада, зашто би га онда они финансирали!?- наглашава Вукадиновић.

БЕОГРАД ДАО НА КОРИШЋЕЊЕ 512 КВАДРАТА

ГРАД Београд је, пре две године, доделио простор величине 512 квадрата, у самом центру престонице, невладином сектору. Ту је основана „Кућа људских права и демократије“, а у њој се налазе: Грађанска иницијатива, Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права, Хелсиншки одбор за људска права и Центар за практичну политику.

Како стоји на сајту ове организације, њен рад је организован око три области: људска права, транзициона правда и владавина права.

Соња Бисерко каже да је град пуно помогао додељивањем овог простора, чију је адаптацију подржала влада Норвешке.

ПОЛИТИКА, ТАЧКА РАЗДОРАКА

О један од проблема у невладином сектору помиње се и међусобна неслога, јер се његов највећи део бави хуманитарним делатностима, али је тај рад мање примећен и слабо финансиран – налазе се у сенци организација која се баве људским правима, а њихови лидери и политиком.

– Нас има 20.000, а свега неколико организација се изјашњава политички. Проблем је што се они изједначавају са целим НВО сектором – каже Зоран Марковић. – Догађало се да се највећи део НВО не слаже са политичким изјавама. То је врло непријатно, али се не може спречити.

Наташа Кандић, међутим, сматра да НВО морају да посматрају друштвени и политички живот, јер су то области у којима се поштују или крше људска права.

КАКО ЈЕ ТО У РУСИЈИ

У РУСИЈИ је крајем 2012. донет закон којим се све организације у Русији које се мешају у унутрашњу политику земље и примају новац из иностранства обавезују да се представљају као „страни агенти“ – као организације којима стране државе плаћају политичко деловање у Русији. Према подацима које је једном изнео Владимир Путин, за само четири месеца од усвајања тог закона на рачуне НВО стигла је из иностранства скоро милијарда долара (28,3 милијарде рубљи). У Русији делује 654 организације које добијају новац споља. С друге стране, у свету постоје само две организације које се финансирају из Русије – једна у Паризу, а друга у Северној Америци.

Вечерње новости