РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

категорија Друштво / дана 25/10/2021 у 21:17 часова /

godfri kg

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до 2015. године, а од тада је колумниста РТ-а.

У жељи да ода почаст ђацима и другим српским цивилима које су у масовном погубљењу побили Немци 1941. године, амерички амбасадор у Београду говорио је о напретку ка мирној, уједињеној Европи, баш као што су то тада чинили нацисти.

Амбасадор Ентони Годфри је у четвртак посетио споменик у Крагујевцу, посвећен за око 2.800 цивила које су нацистички окупатори погубили 21. октобра 1941. године. Поклонивши се „трагичним жртвама“, па чак и цитирајући песму посвећену масакру целих оделења ђака, Годфри се затим окренуо ка томе да догађај искористи у политичке сврхе.

„Немачка данас стоји уз Србију као њен велики пријатељ, што говори о снази помирења и потреби заједничког корачања напред ка целовитој Европи у којој влада мир и јединство“, написао је он на Твитеру.


Пре свега, то једноставно није тачно. Друго, превише је временски близу да би се ублажила реторика коју су сами нацисти користили 1940-их, док су масакрирали у својим путевима по Србији и другде.

„Србија“ је овде помало погрешан назив, јер су силе Осовине тај назив дале немачкој окупационој зони након што је Адолф Хитлер лично наредио да се Југославија „збрише са мапе“ у априлу 1941. године. Обновљена 1945. Југославија је поново била збрисана 1991. године уз жељно учешће поново уједињене „демократске“ Немачке. Ваздушни рат 1999. године који је НАТО водио против последњег ентитета под тим именом у којем је оштећен споменик у Крагујевцу, био је прва борбена мисија Луфтвафеа од Другог светског рата. После окупације Косова и сецесије Црне Горе, остала је само „Србија“ која се скоро поклопила са границама Хитлерове окупационе зоне.

Ових дана Немачка воли да доноси своја „улагања“ у Србију. Исто је чинио и Рајх некада, са плакатима на којима је писало „Немачка има посла за свакога“ са насмејаним мушкарцима и женама, за разлику од мрачне стварности фабрика робовског рада за словенске „подљуде“.


Тај плакат сам први пут видео у монографији о нацистичкој ратној пропаганди, коју сам купио приликом посете Београду 2004. године. Сада је доступна на интернету, мада много помаже ако умете да читате ћирилицу. На страну, иронично је да су нацисти поштовали писмо Срба чак и када су их масовно убијали и подржавали геноцид над њима у „Независној Држави Хрватској“, док НАТО ових дана користи хрватско писмо, о чему сведочи Годфријев твит.

Други плакат у колекцији садржи нацистичку реторику о „европском јединству“ која ме толико подсећа на Годфријеву. Један је посвећен 22. јуну – дан када је започела Хитлерова инвазија на СССР и проглашава се „европским националним празником“ и „даном ослобођења од бољшевичке агресије“.

Други плакат описује „шта ће се догодити када национал-социјализам победи“.

„Српски народ ће постати члан велике европске породице“, пише на једном.

„Неће бити страха од будућих ратова, а људи ће се посветити побољшању сопственог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе.”  Звучи познато? Али има још тога: „Почеће нови, бољи живот. У крви најбољих синова Европе, и за Србију ће сванути нова ера – ера мира и просперитета за народ.”

ЕУ, НАТО и САД у „порукама“ Србији ових дана говоре о истим стварима: просперитет, јединство, мир… само када би могли. Невероватно, зар не?

Па Срби су још 1941. одбили да се покоре. Један број ројалистичких официра повукао се у шуме и планине, дижући побуну кроз саботирање путева и железница и вршећи нападе на немачке гарнизоне. У јуну, након инвазије Осовине на СССР, комунисти су покренули сопствену побуну. Две фракције су у почетку деловале заједно, пре него што су се сукобиле у борби за послератну превласт.
Западни савезници би на крају одиграли срамну улогу у том грађанском рату, издајући ројалисте ставши на страну комуниста,  и бомбардујући „тепихом“ српске градове 1944. године у њихово име, убијајући многе невине цивиле, чак и док су ројалисти организовали највеће у историји спасавање пилота, познато као операција „Халијард“.
Прошлог месеца, амбасадор Годфри и генерал Дејвид Табор, командант Команде за специјалне операције у Европи, присуствовали су церемонији у знак сећања на спасавање пилота. Осим што су се захвалили „српским сељацима“, потпуно су избрисали ројалистичке трупе које су то учиниле.


У октобру 1941. комунисти и ројалисти су још деловали заједно. Напали су гарнизон у Горњем Милановцу, убивши 10 и ранивши 26 Немаца. Окупациона команда је одговорила одмаздом – за сваког погинулог војника Вермахта биће стрељано 100 српских цивила, а за сваког рањеног 50. Скоро 3.000 стрељаних у Крагујевцу је било око десетине становништва града – буквално десетковање.

Међу погубљенима је било 144 ђака, убијених заједно са својим учитељима, од којих је један узвикнуо: „Пуцајте, ја и даље држим час.“

То је оно што амбасадор Годфри жели да Срби опросте и забораве, зарад „заједничког корачања ка уједињеној Европи, у којој владају мир и јединство“? Шта о томе мисли Стејт департмент? Ох, нема везе.

Извор: