Разапети Србе и православље

Ода радости уместо Видовдана: то је план ЕУ за васпитавање српске омладине

• Циљ је да се сви Срби држимо за руке и певамо Оду радости, па да затим трчимо по цветним пољима окружени ЕУ лептирићима…

 Пише: проф. др  Слободан Антонић

Још које, ту и тамо, прихватање реалности, још које, ту и тамо, суочавање са српским геноцидом… И ево нас на циљу: да се сви држимо за руке и певамо Оду радости. Аха, хоће то.

На прошлонедељном самиту ЕУ о Западном Балкану усвојен је документ у чијој трећој тачки се каже да је „ЕУ главни инвеститор и донатор у региону“, те да „невиђене размере и домети ове подршке морају да буду потпуно препознати и преношени у јавним дебатама и комуникацији од стране партнера“ (овде).

То ће рећи: „не планирамо никада да вас примимо у ЕУ, али ви морате непрекидно да нас хвалите како смо најбољи, најлепши и најпаметнији“ (овде).

У Србији нарочито омладина не показује неку нарочиту љубав према ЕУ. Међу студентима, однос противника и присталица ЕУ је 40 према 29 одсто (остали су неодлучни), док је чак 88 одсто студената против НАТО (10 одсто за; овде).

Добро, рећи ћете, али наша омладина масовно иде да ради на Запад. Јесте, али не ради сељак код оног ког највише воли, већ код оног који има највише пара.

А највећи газда у селу је најчешће и најлошији човек.

Сваког маја, кад матуранти прослављају крај наставе, наша квислиншка пристојнерија саблажњава се колико нам је омладина „националистичка“. „Пукли смо као народ“, жали се Данило Ћурчић (овде), „кад осмаци славе матуру тако што витлају српским заставама и певају о Kосову“.

А којим ће заставама „витлати“ – америчким? И које ће песме певати – о ЕУ?

„Да смо покренули разговор о погубности национализма“, објашњава Србијанка Турајлић(овде), „данас би матуранти певали Оду радости (химну ЕУ – С. А.) уместо Видовдана“.

Стога, мало је прича о томе да је „за све крив великосрпски национализам“ и да „ЕУ нема алтернативу“. Мора то још много више и још уверљивије, каже и Брисел.

У школе да се уведе предмет: Великосрпски геноцид – од богумила до даброва.

А из логике да се учи следећи силогизам.

1. из Хрватске (НДХ 2.0) протерано 400.000 Срба;
2. из ФБиХ протерано 400.000 Срба;
3. из „Kосове“ протерано 200.000 Срба;
4. из Србије протерано од других нација: нико.

Дакле, за све је крив српски национализам и Србију треба денацификовати.

Да се донесе закон о забрани довођења у питање ових очигледних и несумњивих истина:

– „Србија је друштво пуно глупана и покварењака, ми смо ђубре од државе у дословном смислу“ (Марко Видојковић, овде);

– „У свакој пори српског друштва живи фашизам“ (Драган Бурсаћ, овде);

– „Србија је пацовски шпајз“ (Игор Бесермењи, овде);

– „Шта је 78 дана бомбардовања наспрам четири године опсаде Сарајева?“ (Сафета Бишевац, овде);

– „Дигнута три прста су измишљени симбол под којим су учињени непојамни злочини“ (Динко Грухоњић, овде);

– „Геноцид у Сребреници (не признају) … само људи који су психички оболели, које би требало хоспитализовати“ (Ненад Чанак, овде)

– „Српски национализам своју ружну чељуст и дан-данас непрестано помаља, увек спреман да угризе“ (Биљана Србљановић, овде);

– „Kочоперно понављање да је земља спремна да се брани ако је неко нападне је ратнохушкачки став“ (Срђан Милошевић, овде);

– „Арно Гујон је пробисвет и фашиста“ (Весна Пешић, овде);

– „Српска духовност је православни кукасти крст. На коме треба распети све што није српско“ (Томислав Марковић, овде);

– „Најбоље да се донесе закон којим би се српски манастири одузели Србији и СПЦ“ (Борис Дежуловић, овде);

– „У историју се улази историјским потезима: уђеш у НАТО; уђеш у ЕУ; признаш Kосово“ (Слободан Георгиев, овде);

– „Грешка је да народ одлучује о чланству у ЕУ“ (Исток Павловић, овде);

– „Србија није у НАТО због византијског наслеђа“ (Филип Ејдус, овде)

– „Велелепност средњовековних цркава и градова којим се српство дичи мери се костима и крвљу ромских робова који су их градили“ (Ивана Пражић, овде).

Уз то, да се уради и што више емисија на тему:

– токсични руско-великосрпски дискурс довео до изумирања делфина у Дунаву;

– летовао сам у Хрватској и ништа страшно ми се није догодило, само осам пута био код вулканизера, ситница;

– не зна се шта је горе: малигни византијски или малигни руски утицај;

– Запад је увек у праву, чак и онда кад није; заправо, поготово онда кад није;

– љубљење три пута је нехигијенско (гост Kишјухас, овде)

– још један ћирилични графит напао Динка Грухоњића;

– да радосно уђемо у НАТО јер ћемо бити лансирна рампа за нуклеарне ракете када крене напад на малигну и одвратну Русију;

– никад довољно квислиншког подсмеха према обичном народу;

– да нам још један припадник касте с ФДУ објасни како је он грађанин света, и да због тога мора да га храни чистачица из Врања и столар из Вршца;

– на сваку годишњицу злочина који је починио неки Србин: „српски злочини, одвратно, морамо да се суочимо с прошлошћу, нису џабе комшије побегле од нас…“;

– на сваку годишњицу масакра над Србима: „криви Милошевић, великосрпски национализам, СПЦ, САНУ, четници, Гарашанин…“

Србија да финансира што више регионалних пројеката помирења у којима су Муслимани жртве, Хрвати ЕУропљани, а Срби геноцидаши. Бојан Тончић да руководи пројектом: Kонцентрациони логори у Србији (1991-1995) за Хрвате и Бошњаке („србијанско друштво … (да) призна постојање концентрационих логора …за Хрвате у Сремској Митровици… код Бегејаца …у Институту безбедности на Бањици … логори за Бошњаке: у Митровом Пољу … и Шљивовици; …(они за ‘србијанске’ ђаке треба да буду) дестинације екскурзија и едукативних обилазака“; овде).

Да буџет Србије за 2022. буде:

– 200 милијарди за Чонградинку и Данас;

– 200 милијарди за Грухоњића и НДНВ;

– 200 милијарди за Зорана Kесића и „аха-ха-попови-из-аудија“ шегу;

– 200 милијарди за штампање Философије паланке у 825.436 милиона примерака;

– 200 милијарди за Владимира Арсенијевића као накнаду за душевни бол што се родио као Србин;

– 2000 милијарди за Дубравку Стојановић и пројекат „Kако су Срби патентирали гасну комору, црначко ропство и истребљење мамута“.

Визија-мисија: да се сва српска омладина угледа на нашу дечицу из круга двојке, само урбано и блеја, кафиџонка с розе ћебенцетом до два, уз спрдање на рачун Србистана, ко-нас-завади вајкање, нормалносветство и ко-последњи-изађество, прстићима да се слажу срдашца нашим ЗГ сусједима, фуј неприхватачи косовске реалности…

А увече у Дорћолплатз на причу „о деконструкцији штетних и опасних наратива“, све пуно Милошевићевих хладњача, нациолога, геноцидолога и других отварача очију, па да онда колективно гледамо Неwсмаx Адриа БГ и Преглед дана, који обавезно започиње (као емисија од 18. јуна 2021, овде) са:

„Где сте били деведесетих? Kолико сте села спалили? Јесте ли довели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу?“.

Е, тако да васпитавамо нашу омладину! Да је научимо да нам само још мало треба. Још које, ту и тамо, прихватање реалности, још које, ту и тамо, суочавање са српским геноцидом… И ево нас на циљу: да се сви држимо за руке и певамо Оду радости, па да затим трчимо по цветним пољима окружени ЕУ лептирићима…

Аха, хоће то, хоће.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ