САНУ И СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК

категорија Вести из Србије / дана 08/10/2021 у 8:20 часова /

udruzenje

У вези  скупа одржаног у САНУ, поводом промовисања 21. тома „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“ објављене су непотпуне информације које прикривају основне податке и разлоге незаконитог понашања САНУ и „Института за српски језик САНУ“ од 20.12.2005. године па до данас:

  1. На основу Новосадског договора Хрватске и Србије 1954. године, у Србији је 1959. године САНУ почео да издаје  „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“.
  2. Године 1967. Хрватска је иступила из заједничких пројеката и уместо „српскохрватског“ језика увела је само „хрватски“ језик, што је утврђено и у њиховом Уставу из 1972. године.
  3. Чак и након распада СФРЈ и настанка Републике Србије, САНУ је наставила са издавањем „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“.
  4. Године 2005. Србија је, у циљу очувања, заштите и остваривања свога идентитета, усвојила „Закон о Речнику Српске академије наука и уметности“ (у прилогу). Овим Законом, који је ступио на снагу 20.12.2005. године, САНУ је одређена као издавач тог Речника, а Институт за српски језик САНУ одређен је за носиоца израде тог речника. Закон је донет, како стоји у чл. 1.: „Ради обезбеђења сталне бриге о српском језику, као трајном и општенационалном добру, овим законом уређује се израда и издавање Речника Српске академије наука и уметности, као подухвата од изузетног значаја за националну културу и светску и домаћу“. Средства за израду овог Речника, како је предвиђено Законом, обезбеђују се у буџету Републике Србије, као строго наменска.
  5. Следеће 2006. године у Србији је усвојен Устав Републике Србије, који у чл. 10.  утврђује: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“.
  6. Од тада па до данас усвојени су бројни закони, који утврђују обавезну примену српског језика и ћириличког писма, као нпр.: Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о јавном информисању и медијима, Закон о медијским средствима, Закон о председнику, Закон о Влади, Закон о народној скупштини, Закон о Министарствима, Закон о Народној банци Србије, Закон о судовима, Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о управном поступку, Закон о Уставном суду, Закон о адвокатури, Закон о матичним књигама, Закон о личној карти, Закон о војсци, Закон о високом образовању, Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о основном образовању, Закон о државном премеру и катастру, Закон о упису у катастар непокретности и водова, Закон о пензијском осигурању, Закон о осигурању, Одлука о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада… 
  7. Дана 15.9.2021. године у Републици Србији и Републици Српској усвојени су закони о употреби српског језика и мере заштите и очувања ћириличног писма, као матичног писма. Том приликом Србија није могла предати Републици Српској Речнике српског језика јер их нема, а вероватно их неће ни имати, тако да ће се ти закони, у сарадњи са САНУ и Институтом за српски језик САНУ,  вероватно односити на заштиту „српскохрватског језика“ у Србији и Републици Српској.
  8. И поред бројних указивања на незаконито понашање и ненаменско и незаконито трошење буџетских средстава за израду и издавање Речника српскохрватског језика…, САНУ је 27.сеп. 2021. организовала скуп најутицајнијих чланова и већински став био је да се задржи назив „Речник српскохрватског језика..“  и да се не издаје Речник српског језика. Против таквог става, незванично, сада је био и др Неђо Јошић – Руководилац 35 стручних сарадника Института за српски језик САНУ http://www.isj.sanu.ac.rs/projekti/rsanu/  ангажованих на изради Речника српскохрватског језика.
  9. На јучерашњем скупу, који је преко медија довео у заблуду јавност, ништа није речено о томе: Зашто САНУ од 20.12.2005. године издаје Речник српскохрватског језика, коме је намењен тај Речник, када ће бити завршен тај Речник и зашто САНУ не испуњава законску обавезу и издаје Речник српског језика, а за тих 16 година троши ненеманески и незаконито буџетска средства? Чак, постоји могућност да сва ангажована лица добијају и допунски додатак од 30% због рада на Речнику?
  10. Зашто Председник САНУ Владимир Костић, др Софија Милорадовић директор Института за српски језик САНУ и др Неђо Јошић нису на јучерашњем скупу обавестили ТАНЈУГ, односно јавност у вези наведених питања?
  11. Почев од 1959. године па до данас, након  62 године, САНУ и Институт за српски језик САНУ издали су 21 том Речника српскохрватског језика, дошавши до слова „п“ и очекује се да ће бити укупно око 500.000 одредница у око 40 томова. Дакле, за наредних око 60 година САНУ и Институт за српски језик САНУ окончаће издавање Речника српскохрватског језика буџетским средствима намењеним за издавање Речника српског језика. За то време, уместо обавезе коришћења српског језика, како предвиђа мноштво наведених закона, у Србији и Републици Српској користиће се непотпуни Речник српскохрватског језика.
  12. Иначе, од 1959. па до краја 2005. године САНУ и Институт за српски језик САНУ издали су укупно 16 томова Речника српскохрватског језика, а од тада па до данас још 5 томова – а да за то време нису издали ниједан Речник српског језика.