На данашњи дан пре 105 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице.

Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи.

Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић.

Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с Бугарима у рововима и jурише преко гомила људских тела. Животе jе дало 39 официра и 747 воjника, а било jе два пута више рањених. Посебна пажња овоj хероjскоj бици поклоњена jе на страницама тек обjављене књиге „Ђенерал Крста Смиљанић – хроника jедног витешког живота“, у издању Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чаjетини.

Сабрана историjска грађа о чувеном ђенералу Крсти Смиљанићу. Животни пут официра из Љубиша описан је у књизи.

Аутор књиге Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке, иначе писац више монографиjа и књига о Златибору и његовим људима, прати живот Смиљанића (1868-1944) од сељанчета из Љубиша, школовања, напредовања у воjсци, преко ратова са Турцима, Швабама и Бугарима, до службовања после Великог рата и постављања старог ратника за бана Зетске бановине.

Трагаjући по архивама и сабираjући међу корице књиге историjску грађу, аутор истиче да jе Крста Смиљанић био човек народног духа, уман и непоколебљив у одлукама, доследан у испуњавању захтева своjе отаџбине и веран положеноj заклетви.

– Крста Смиљанић ниjе био династички официр, ничиjи миљеник, као што ниjе припадао ниjедноj официрскоj завереничкоj групи – истиче Снежана Ђенић. – Службовао jе код четири српска краља, а непосредне старешине и наjближи сарадници, и у рату и у миру, били су му великани тог времена, четворица српских воjвода.

Подсећаjући да jе Смиљанић, као начелник Штаба Шумадиjске дивизиjе у Крагуjевцу, прихватио основни постулат свога команданта воjводе Степе Степановића – да без воjне дисциплине нема ни воjске, а да му jе у српском Ђенералштабу воjвода Радомир Путник додељивао значаjне и поверљиве задатке, посебно током балканских ратова, аутор књиге истиче:

– У тешком и трагичном одступању српске воjске од Обреновца до Крфа, са воjводом Живоjином Мишићем и Првом армиjом прошао jе кроз албанску голготу носећи крст мучеништва коjи му jе усуд доделио, док jе са воjводом Петром Боjовићем прешао пут, са високо уздигнутом тробоjком, од Солунског фронта до Београда и донео Србиjи слободу, остављаjући траjни белег jедног скоро митског предања о хероизму српског народа.

ПРОДАТО ОРДЕЊЕ?!

Име и дело ђенерала Смиљанића су, како наглашава аутор књиге, после смрти неоправдано, али смишљено запостављани. Ђенерал ниjе имао потомака, а од заоставштине jедино се карабин, сабља и гусле чуваjу у спомен-збирци чаjетинске библиотеке, док су сва одликовања (20 домаћих и 15 страних) – продата?! Смиљанићу jе, краj jезера на Златибору, 2008. године подигнут споменик, рад ваjара Бранка Тиjанића.

Извор:
ЈАДОВНО