ПЕСМА НА КОЈУ ПЛАЧУ И СРБИ И РУСИ: КАДА ЧУЈЕТЕ О ЧЕМУ ЗАПРАВО ГОВОРИ “КАЋУША” ЈОШ ЋЕТЕ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕТИ

Много руских песама има завидан број обожавалаца и у Србији. Једна од најпупуларнијих свакако је „Каћуша“. Ипак, иако сви знају њене речи или макар мелодију, многима је непознато о чему заправо песма говори.

Иако се најчешће повезује са истоименим оружјем, “Каћуша” није песма о убијању већ о љубави!

Каћуша је деминутив надимка имена Јекатарина (на руском Екатарина). У руском језику, поред надимка, многа имена имају и своје деминутиве – Наталија је Наташа, Сергеј је Серјожа… У случају Јекатерине, Каћа је надимак док је Каћуша деминутив.

Каћуша име девојке која чезне за својим вољеним који је у војсци. Она излази на обалу реке и чезне за својим драгим који брани отаџбину. Песма ће стићи до њега на фронт, он ће се вратити као победник, а девојка ће га до тада чекати.

И данас је велика дилема да ли је Каћуша заиста постојала. Већина мисли да је реч била о великој љубави аутора песме, иако је наравно могуће и да је име изабрано сасвим случано.

Музику ове песме је 1938. године компоновао Матвеи Влантер док је речи написао Михаил Исаковски. Сматра се да су “Каћушу” прво певале студенткиње руске индустријске школе у Москви на испраћају војника на фронт током Другог светског рата.

Званично, први пут ју је извела тада популарна певачица Лидија Русланова и песма је постала један од симбола отпора нацистима и борбе за слободу у Другом светском рату.

По записима историчара руски војници су се током крвавих борби често храбрили певањем ове песме у којој се садржала суштина њихове борбе.

Управо због тога је по песми име добио совјетски вишецевни лансер ракета, прво ракетно артиљеријско оружје на свету и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању Црвене армије током Другог светског рата.

Ова, смртоноснија “Каћуша” развијена је током 30-их година и држана у тајности све до немачког напада на СССР 1941. године.

ВИДЕО

ВИДЕО
Каћуша

Процветале јабуке и крушке,
развила се магла над реком.
Излазила на обалу Каћуша,
На високу обалу, на стрмину.

Излазила, песму запевала
о степском, сињем орлу,
о оном, кога је волела,
о оном, чија писма је чувала.

О, ти песмо, девојачка песмо,
ти лети за јасним сунцем,
и војнику на далекој граници,
од Каћуше пренеси поздрав.

Нек’ се сети девојке обичне,
Нек’ послуша, како она пева,
нек’ земљу чува родну,
а љубав ће Каћуша сачувати.

Извор:
ИСТОРИЈСКИ ЗАБАВНИК