ПРОКЛЕТСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

ЛЕТОПИС РИО ТИНТА СА МАДАГАСКАРА

Рударство рутински и системски нарушава и уништава живот људи и по неписаном правилу приморава их да се селе са своје земље и уништава природно окружење од којег зависе. Често проширење рударства и извлачење ресурса од стране великих корпорација доноси са собом насиље и застрашивање. Рио Тинтов рудник КММ на Мадагаскару требало је да представља пример „друштвене одговорности предузећа“ и најбоље праксе у области заштите животне средине. Међутим, овај пројекат Британско-Аустралијске компаније код локалног становништва врло брзо изазива незадовољство и забринутост због кршења законских заштићених зона и изложености зрачењу…

Да ли се Србија неслутећи нашла на путу Британског новог колонијализма? Наиме, последњи извештаји говоре да чак 101 компанија која се котира на Лондонској берзи LSE (већина њих британских), имају рударске операције у Африци. У питању је 6,6 милијарди барела нафте, 3,6 милијарди тона угља, 80 милиона унци злата, платине, дијаманата, гаса и много тога… У коначници, ове компаније контролишу плен вредан више од 1 трилион долара. Са друге стране, Британска Влада тесно сарађује са режимима у Африци који су либерализовали трговинске и инвестиционе услове, они се такође доследно супротстављају афричким земљама које постављају регулаторне или заштитне препреке по питању експлоатације природних ресурса, док су главни заговорници политика промовисања ниских пореза и такси на експлоатацију. Данас се афрички континент суочава са колонијалном инвазијом која је готово једнако разорна по утицају као и она коју је претрпела током деветнаестог века. Да ли Србију чека сличан сценарио?

Предео између Дворске и Ступнице – локација јаловишта компаније Рио Тинто

Четврто по величини острво на свету и једна од најсиромашнијих земаља – Мадагаскар, познат је по свом јединственом биодиверзитету. Ипак, пројекат KIT-а Madagaskar Minerals (KMM) (80% у власништву компаније Рио Тинто, 20% Владе Мадагаскара) уништава тај јединствен биодиверзитет, животе локалног становништва и чини, према свим доступним извештајима, непоправљиву штету богатој и јединственој животној средини овог подручја. Рудник КММ екстрактује илменит, који се користи у титану и као пигмент у пастама за зубе, бојама и заштитној креми од сунца. Рудник је већ нанео штету хиљадама домицилног становништва, једнима који су се присилно раселили, и другима који обољевају услед негативног утицаја рудника. Узимајући илменит са 6.000 хектара минералом богатих песковитих и јединствених обалских шума, Рио Тинто тврди да је рехабилитовано преко 1000 хектара уз нето позитиван утицај биодиверзитета (NPI) у региону. На основу ових тврдњи, 2009. године Рио Тинто је уз добро промовисани програм рекултивације животне средине добио и зелено признање!!!

Међутим, ова прича донекле је дисонантна са позиција локалних заједница и међународних активиста који су оспорили тврдње и обавезе компаније о социјалним и еколошким унапређењима и одрживом развоју. У септембру 2015. Године Common and the World Rainforest Movement (WRM) обавили су заједничку теренску посету како би истражили пројекат компензације биодиверзитета Рио Тинта КММ у региону Аноси на југоистоку Мадагаскара.

Теренска истрага открила је да се стварност око локације која је посећена веома разликује од слике представљене у сјајним брошурама које је компанија Рио Тинто дистрибуирала у иностранству. Компензација биодиверзитета повезана са рудником илменита Рио Тинто КММ на Мадагаскару широко је рекламирана као пример модела компензације биодиверзитета који је коришћен за оправдање уништавања јединствене шуме у приморском појасу – шуме са изузетно високим ендемизмом врста. Оно што је истрага пронашла на офсет локацији за биодиверзитет Bemangidi-Ivohibe било је све само не примерно на много начина. WRM истрага је утврдила да је иницијатива Рио Тинта за рехабилитацију биодиверзитета који ће допринети „нето позитивном утицају“ на биодиверзитет у региону погођеним рудником илменита КММ је у најмању руку обмањујућа.

Рудник на Мадагаскару

Бело да беље не може бити…

Илменит је минерал екстрахован за стварање титанијум диоксида (TiO₂), индустријског белитера који се користи у свему од боја до пасте. У истраживању земалја INSTN-а (Национални институт за нуклеарне науке и технологију), извештава се да 23 милиона тона тешког метала концентрат (HMC) обрађује КММ како би испоручио цца. 750.000 тона илменита годишње, током пројектоване 40-годишње операције.

Присуство природних радиоактивних материја (NORM) као што су уранијум и торијум, природно се јавља у минералном песку на Мадагаскару. У богатој илменитској депонији коју КММ чисти, Циркон и Моназит су присутни као нуспроизводи у процесу екстракције. И Циркон и Моназит садрже радионуклеиде и заједно концентришу садржај уранијум-238 и торијум-232, чиме повећавају НОРМ. На пример, када је Моназит одвојен од илменита, он садржи између 5-7% торијума (Th232) и између 0.1-0.3% Уранијума (U238).

Висока количина минералног песка који се експлоатише у КММ операцији додатно повећавају брзину дозирања НОРМ и гама зрака у близини рударских операција. Повишени нивои НОРМ-а могу стога повећавати емисију зрачења. Што је још важније, торијум је алфа емитер, тако да прашина која се удише може представљати значајану радиолошку опасност! Опасност по локално становништво прети и од Торијума који је главна радиоактивна компонента Моназита и може истећи из јаловине у локалне реке и пољопривредно земљиште. Овакав НОРМ-допринос изливања може се неприметно пренети на рибу, чинећи је радиоактивно загађеном и која може остварити утицај и на локално становништво које купује и једе рибу са локалног тржишта. Присуство тормијума у јаловини може штетно утицати на становништво хиљадама година….

Као по неписаном правилу локалне институције немају капацитета који су потребни за праћење и регулисање пројеката страних компанија. Слабо цивилно друштво и недовољне консултације о закону о рударству у земљи остављају локално становништво на милост и немилост страних корпорација. Недавна оставка Одбора за биодиверзитет, само три године након распуштања Независног саветодавног одбора (КММ), продубила је забринутост због недостатка надзора над рударским операцијама Рио Тинта на Мадагаскару. У писму који су потписали: Rob Brett, Jorg Ganzhorn, Porter P. Lovri II i Paul P. Smith, каже се да је њихова оставка уследила након одлуке Рио Тинта да промени приступ „нето позитивном утицају“ (NPI) на животну средину и замени га поштовањем локалних правних и регулаторних одредби, што је према оцени чланова недопустиво јер се Рио Тинто тиме значајно разрешио одговорности и обавезе у погледу очувања биодиверзитета.

Међутим, англо-аустралиска компанија није се прославила ни у дијалогу са локалним становништвом. Наиме, како тврде локални становници компанија Рио Тинто нудила је домицилном становништву откуп земљишта по цени од 0,04 до 0,03 евра по хектару и од ове „непристојне понуде“ није одступала. Након тога локално становништво одлучило је да блокира комплетан рудник, па су се у заробљеништву изненада нашли комплетно руководство рудника и око 200 рудара. Блокада је трајала четири дана, када су комбиноване снаге полиције и војске, потпомогнуте падобранским јединицама растерале демонстранте и ослободиле руководство и рударе. Према тврдњама надлежних био је употребљен само сузавац.

Али није се на томе завршило, исти ти заробљени рудари су у марту 2018. године ступили у генерални штрајк протестујући против руководства компаније. Радници на операцијама Рио Тинто KIT Madagaskar Minerals (КММ) су у року од пет дана уништили рударске алате два пута након што је руководство прекршило њихов колективни уговор о повећању плата. Синдикат је тврдио да овакав приступ компаније утиче на раднике на нижим ранг листама плата и да ти радници у постојећим условима не могу да остваре намеравану паритетну куповну моћ договорену по колективном уговору, другим речима, не зарађују за минималну потрошачку корпу. Уместо тога, супервизори и менаџери имају користи од оваквог приступа руководства, што крши колективни уговор. Према синдикату, радници у КММ-у примају врло ниске зараде, у просеку око 45 долара месечно, а према информацијама са лица места, застрашивање и принуда и даље се спроводе над члановима синдиката рудника. Да ли овакав сценарио чека и раднике у Србији?

Извештач Уједињених Нација за људска права на Мадагаскару апеловао је на владу Мадагаскара да реши пропусте везане за поступак ревизије Рударског кодекса који испуњава стандарде о људским правима. Он позива Владу Мадагаскара да постане члан EITA и у потпуности усагласи „грађански приступ судовима како би се осигурало да се спроводе закони о заштити животе средине“ и захтева да грађани не буду инкриминисани или на други начин спречени „у остваривању“ њихових права на слободу изражавања и удруживања.

Посебно позива привреднике и друге организације које раде на Мадагаскару да „поштују права заједница на информисање, учешће и правни лек“.

Иако су на подручју Србије, односно Лознице и Горњег Јадра присутни већ више од 15 година, из компаније Рио Тинто се не могу добити информације о томе како ће изгледати флотација литијума и бора, и који ће бити састав погача које ће бити одлагане на јаловиште. Без ових одговора, нема ни дискусије у Просторном плану посебне намене за рудник литијума, кога су незадовољни грађани и цивилно друштво прогласили за неважећи. Подрињски анти корупцијски тим је дошао до извештаја Завода за јавно здравље Шабац из маја месеца 2013. године у којем се компаније Рио Тинто препоручује да затвори једну од бушотина на Брезјаку са које је узоркована подземна вода због повишене концетрације амонијум јона, гвожђа, бора и фенола. У извештају се наводи и да је утврђена значајна количина литијума и силицијума у води за које не постоји норма у важећим прописима Републике Србије.

Извештај у целости можете погледати ОВДЕ.

Припремио: Мирослав Мијатовић

Извор:
ПАКТ