ГМО храна (1): Америчко зло се зове Монсанто!

Да ли је генетски модификована храна заправо оружје којим САД желе да покоре свет? Судећи по искуству Корин Лпаж, бивше француске министарке екологије, а сада посланице у Европском парламенту, Европска унија већ је деценијама у правом рововском рату са гигантима који производе генетски модификовану храну (ГМО).

На челу те индустрије „отрова у тањиру“ налази се злогласна фирма Монсанто за коју ради чак и америчка дипломатија. Корин Лпаж каже да је као министарка екологије 1997. године успела да одбије сагласност владе за мораторијум узгајања ГМО у Француској захваљујући између осталог чињеници да су Французи крајње осетљиви на све што се тиче хране.

– Знала сам да је реч о крхком мораторијуму јер смо се нашли под јаким притиском Монсантоа који је тада предвиђао да ће 2000. године половина европског кукуруза бити генетски модификована – каже Лпаж у разговору за „Вести“.

Ствари ипак нису ишле тако лако како је Монсанто смислио и сан о освајању Европе није се остварио. По завршетку министарског мандата Корин Лпаж оснива асоцијацију Криижен у коју улази и Жан – Лик Сералини, професор биологије на универзитету у Каену.

Током протекле деценије испоставиће се да су све експерименталне студије на основу којих је ЕУ давала зелено светло извесним сортама ГМО кукуруза трајале најдуже три месеца и да иза свих тих студија стоји Монсанто или неки њему сличан произвођач ГМО. Пре три године Криижен у тајности организује експерименталну студију на пацовима храњеним ГМО и природним кукурузом. Сензационални резултати и фотографије пацова оболелих од огромних тумора обишли су свет крајем 2012.

Моћној лобистичкој машини Монсантоа требало је неколико недеља да покрене своје полуге у европским институцијама и министарствима земаља чланица. Европска агенција за безбедност хране (ЕАСФ) и Француска здравствена агенција објавиле су убрзо негативна мишљења о Сералинијевој студији приговарајући јој методолошке недостатке, али не објашњавајући зашто су тромесечне студије Монсантоа за њих биле прихватљиве.

Објашњење је у чињеници да је ЕАСФ само привидно независна агенција.

– Од 24 члана панела за ГМО у овој агенцији, њих 12 било је (прошле године) повезано са индустријом хране. Панелом је председавао Хари Куипер. Он је у исто време био координатор пројекта „Интрансфуд“ који је финансирала биотехнолошка индустрија. Циљ овог пројекта био је да утврди критеријуме тестирања ризика од ГМО да би се, како је то формулисано, „олакшало увођење ГМО у Европу и допринело конкурентности биотехнолошке индустрије“ – објашњава Лпаж.

Исти Куипер припада ИЛСИ, групи „за притисак“ индустријских научника и професора универзитета који су, између осталог, бранили дуван од оптужби за штетност по здравље. Куипер директно ради на остварењу Монсантовог крајњег циља, а то је да се као у САД изједначе природни и ГМО прехрамбени производи и да се између њих уопште не прави разлика.

Дозвољена продаја

Тридесетак генетски модификованих намирница намењених било људској било животињској исхрани има дозволу за продају у ЕУ, али је њихово узгајање у већини држава чланица забрањено. Међу њима су соја, кукуруз, уљана репица и памук. Петнаестак генетски модификованих производа чека на дозволу за улазак на тржиште ЕУ. Према за сада важећим правилима купац меса у ЕУ не може да зна када купује месо да ли је реч о стоци која је храњена генетски модификованом храном јер за сада продавци немају обавезу да то назначе на етикети.

Џон Дали отворено лобирао

Корин Лпаж каже да се приликом првог мандата председника Комисије ЕУ Бароза тадашњи комесар за човекову околину супротстављао развоју ГМО и није издао ниједну нову дозволу. Зато је Барозо пребацио ГМО у надлежност комесара за здравље Џона Далија, који је недавно морао да напусти функцију због сумњи да је примио мито од дуванског лобија.
Она додаје да бивши комесар за здравље није крио за кога навија јер је јавно на једној годишњој конференцији „Агробио“ рекао да је задатак његове функције да допринесе стварању „правног оквира повољног за ГМО“.

ВЕСТИ