БАРАГАНСКА ГОЛГОТА 1951-1956 – Насилно пресељавање и асимилација Срба из Баната у Румунији

• Бараганска голгота је назив за масовне депортације Срба из западног Баната, односно пограничних делова Румуније према Југославији, у Бараганску пустињу током 1951-1956 удаљеном 600 км од њиховог завичаја

Ради се о присилном пресељавању најмање 40.000 банатских Срба из 300 насеља где су они вековима живели, без икаквог суда или оптужбе да су починили неко кривично дело.

Ово је урађено по налогу највиших органа власти НР Румуније, јер су се они бојали да је у тим зонама могуће да дође до некаквог „устанка“ или пак сепаратизма и иредентизма.

Тек пошто је окончана тзв. Информбировска криза, депортовани Срби уз Бараганске пустиње су почели да се враћају у своја ранија места живљења, али је добар део Срба се никада није вратио, односно тамо су нестали.

ПРЕТХОДНИЦА

Банат је територија у југо-источном делу Европе, кроз кога протиче неколико река: Тиса, Тамиш, Златица, Караш… Са истока се налазе Карпати, планински венац. Православни Срби на том подручју обитавају још од XIV века, ако не и раније. У каснијим временима њихово бројно стање се увећава због сеоба из Старе Србије, услед турске најезде.

Највише Срба било је у Темишвару, који је највећи град на том подручју био, али и осталим местима Баната Срби су оставили дубок траг, јер су били присутни у архитектури, трговини, култури, занатству, просвети итд.

После Првог светског рата, Војска Краљевине Србије је дошла све до Печуја и Арада. Услед споразума који су касније уследили између Краљевине Румуније и Краљевине СХС, србска војска се повукла на границе које су и данас присутне. Банат данас фактични подељен на три дела: источни највећи део је адимистративно припао Румунији, а западни део припао је Србији, док је најмањи део северни припао Мађарској.

Током Другог светског рата Румунија је претпела абдикацију, односно збацивање краља Карола II Румунског, јер је избила Легионарска револуција 1940. године. Већ априла 1941. Румуни су дали своју територију Немачкој како би нацистичке СС јединице напале Краљевину Југославију, управо преко Баната. Борили су се већи део рата на страни Сила осовине, против СССР-а. Касније Црвена армија у свом походу на Берлин је лета 1944. године ушла у Румунију и поразила режим Јона Антонескуа, те поставила комунистичку власт, коју је предводио Петру Гроза, а краљ Михај Румунски је био само фигура до 1947. када је дефинитивно укинута монархија и проглашена република.

ПРЕ ГОЛГОТЕ

Након Другог светског рата дошло је до заоштравања односа између комунистичке Југославије и осталих земаља Варшавског пакта, где је поред Совјетског Савеза спадала и НР Румунија. Ово је познато још као Информбировска криза, која је трајала од 1949. до 1956. године.

У пограничним зонама Југославије и осталих земаља Варшавског пакта (земље иза Гвоздене завесе) често је долазило до оружаних инцидената и провокација.

ГОЛГОТА

Румунска Влада, којом је председавала Ана Паукер (просвојетска политичарка која је прошла специјалне обуке у Комитерни) у марту 1951. године донела одлуку по којој Министарство унутрашњих послова је надлежно да спроведе одлуку о депортацијама грађана Румуније, ради „преваспитавања“.

Ана Паукер, министарка и премијерка

Ион Михај Пацепа, шеф тајне полиције Секуритатеа

Румунски министар полиције 15. марта 1951. године издаје овакво саопштење:

– „Министaрство унутрaшњих пословa ћe путeм одлукe нaрeдити дa сe из стaновништвa издвоje било коja особa чиje je присуство у тим цeнтримa нeупрaвичeно, кaо и уклaњaњe оних из било коjeг локaлитeтa коjи своjим рaдњaмa прeд рaдним људимa, угрозити изгрaдњу социjaлизмa у Румунскоj Нaродноj Рeпублици. Зa онe коjи су у питaњу могу сe постaвити обaвeзнe рeзидeнциje у било ком локaлитeту“.

Ово је учињено из страха да не би Срби у пограничним деловима у дубини 25 км према читавој југославенској граници, помагали својој матичној држави у случају евентуалног рата. Али и са циљем расрбљавања Баната.

Депортације су започеле крајем марта 1951. године, када је из пограничких делова Баната према Југославији и Мађарској започет злочиначки процес хапшења (без суда и пресуде) и пребацивања хиљаде људи, поред Срба, било је и Немаца и Мађара… у Бараганску пустињу, на југо-исток Румуније удаљен око 120 км од престонице Букурешта и 620 км од Темишвара.

Највећа депортација се десила у ноћи између 18. и 19. јуна 1951. године, када је преко 3.000 људи за једну ноћ одведено из својих кућа.

Депортације су рађене под јаким војно-полијцијским стражама и депортаци су терани да у пустињи праве себи куће од блата.

Према проценама најмање 40.000 Срба из око 300 насеља у тим пограничним зонама је упућено у Бараганску степу. Дошло је до суровог гушења културног и верског живота Срба у Банату и застрашивања великих размера.

Додатна потешкоћа било је насељавање Румуна из остатка Румуније на напуштена имања одбеглих Срба и Немаца, па је румунски елемент нагло ојачан у срединама Баната где он дотле било мали или није чак ни постојао.

СВЕДОЧЕЊА

Јово Палинкаш, домаћин који се нерадо сећа Бараганске голготе, он почетком XXI века казује следеће:

– „Било je то сурово добa Информбироa, врeмe кaдa су зeмљe Источног блокa, коjимa je припaдaлa и Румуниja, сa Совjeтским Сaвeзом нa чeлу, прeкинулe свe односe сa Титовом Jугослaвиjом.

Из бeзбeдоносних рaзлогa, тaдaшњи рeжим je готово цeлокупно србско стaновништво из мeстa уз грaницу сa Jугослaвиjом прeсeлио у Бaрaгaнску пустaру. Пaлинкaшови су мeђу рeтким срeћницимa коjимa je успeло дa сe врaтe у стaри крaj. Многe србскe породицe су тaдa рaстурeнe или чaк потпуно нeстaлe…“.

ПОСЛЕ ГОЛГОТЕ

За Бараганску пустињу се оправдано говорило да је то румунски Гулаг. Након пада Информироа 1956. године и победе Југославије положај Срба се мало поправио, али је и даље био неповољан. Остало је на снази укидање србских школа и културних установа, појава мешовитих бракова између Срба и Румуна, као и „тиха“ асимилација потпомогнута од власти, допринела опадању броја припадника србске националне мањине и њеном старењу.

По паду комунистичког режима у Румунији 1989. године је било упола мање Срба него 50 година пре тога. Бројна насеља са србском већином, посебно око Темишвара, постала су већински румунска. У насељима где су Срби били мањина њихов број је постао симболичан.

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Професори Београдског Универзитета Миодраг Милин и Љубомир Степанов су написали књигу „Бараганска голгота Срба у Румунији 1951-1956“, коју је Демократски Савез Срба у Румунији издао 1996. године на 320 страна, где се описује овај злочин против човечности и сведочења преживелих.

Румунска национална телевизија ТВР2 је 2013. године снимила један документарац „Црни духови – депортација из Брагагана“, у коме су говорили преживели сведоци тог ужаса средином 20. века, где је приказано шта значи иживљавање човека над човеком.

Извор:
БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА