Одговор професору Зорану Радовановићу

Пише: Ленка Тенжера

На почетку желимо да истакнемо да смо поласкани драматичном изменом дискурса професора Радовановића који указује на чињеницу да су наши одговори учинили да се у нападу са дрске приче „ми све знамо, а они ништа“, пређе на „причу у рукавицама“.

Иако не верујемо да је професор лично писао текст, јер такву трансформацију једне особе није реално очекивати за овако кратко време, драго нам је да су ставови изнети у тексту много респектабилнији, иако не довољно.

Овај камелеонски преобликован став сада у први план избацује наше установе, а не јефтиним „спиновањем“ надахнут напад на организацију Лекари и родитељи за науку и етику.

Занемарићемо имплицитно прозивање и омаловажавање професора који су веома цењени у нашој, али и у светској научној јавности, и који су јавно изнели свој став, и одговорићемо професору само на суштину овог текста, а то је покушај да се снага паушалним изјавама појача прозивањем наших угледних институција уз имплицитну претњу њиховом деградацијом.

Професору изгледа није јасно да Медицински факултет чине сви професори, доценти, асистенти и сарадници. Да је наука далеко од сваке политике и није могуће употребити је у дневнополитичке сврхе. Професор је више година јавно ангажован на унижавању научне вредности многих метода лечења које су научно медицински прихваћене у најбогатијим земљама света (Велика Британија, Немачка, Швајцарска…), и део су државне здравствене заштите, али то је свима познато.

Међутим, медицина 21. века захтева холистички приступ и све методе које су признате од стране Светске здравствене организације, а и Министарства здравља Републике Србије су научно истражене и део су богатог лековитог арсенала медицине другог миленијума. Ко са тим није упознат, на жалост, нема основну медицински културу.

С обзиром на ово, сматрамо да наше респектабилне институције, које је набројао професор, нису неодговорне, већ напротив, труде се да буду у току са најнапреднијим научно-медицинским ставовима у лечењу, увек имајући на уму чињеницу да се не сме оштетити здравље пацијента „примум нон нецере“.

Нисмо хтели да одговоримо на саопштење које је дао Медицински факултет Универзитета у Београду (17.08.2021.) само зато што снажно верујемо у честитост те установе и њен професионализам, док обавештење објављено након што је професор јавно прозвао једну катедру факултета, сматрамо дневно политичким одговором декана који је „морао“ да реагује на самом крају свог мандата који је трајао девет година.

Институцију медицинског факултета не чине декан и професори две катедре, и све што се јавно објављује, да би имало снагу обавештења Медицинског факултета мора да прође документовану дискусију на наставно-научном већу, где треба да буде заузет јасан став свих у вези са спорним предметом, и након тога издато Обавештење мора да има печат установе и деловодни број. Објављено Обавештење сматрамо изнуђеним, те смо га стога занемарили у нашим одговорима.

У свом тексту професор је напао и Лекарску комору Србије, те желимо професора да подсетимо да Лекарска комора Србије има свој Статут, то је организација свих лекара, није политичка организација и није дужна да подржава речи професора Радовановића који је већ довољно деградирао лекарски позив у јавности, а сада покушава да деградира и част јавних институција лекара.

У тексту на који одговарамо, професор је опет покушао да ставове наше организације повеже са изјавама које сакупља са друштвених мрежа. Подсећамо професора, али и целокупну јавност, на циљеве организације „Лекари и родитељи за науку и етику“ који су јавно видљиви на нашем сајту www.лрне.орг.

Овом приликом истичемо да смо за медицину засновану на доказима, да смо за све научно утемељене методе лечења, да смо за слободу избора и против сваког облика дискриминације и, што је најважније, апсолутно смо против вакцинисања деце новом медицинском технологијом примењеном у „мРНК вакцином“ која није довољно испитана према документацији самог произвођача, а што доказује и Агенција за лекове и медицинска средства на свом сајту. Да ли треба да сумњамо у компетентност и ове наше установе, професоре?

Веома смо изненађени ставном једног научника који дисперзивност науке изједначава са „настраношћу“ као и, најблаже речено, чудном бригом за ментално здравље нације коју показује. Професор је устао против „расне теорије“, али зато заступа сваки облик дискриминације и то само у вези са „принудном“ вакцинацијом експерименталном мРНК „вакцином“ против болести и за узраст где је стопа смртности од те болести практично нула.

Наравно да је све свима јасно, осим изгледа професору. Грађани имају поверење у своје лекаре, али с разлогом могу да сумњају у лекаре који раде у комерцијали одређених интересних група. Називање колега умоболним, бескрупулозним и занесеним, већ одише познатим дискурсом професора. На крају је ипак скинуо беле рукавице, да би одмах покушао да опере руке и потпуно неочекивано петиционаре назвао „нејаким“. Овај последњи пасус је врхунац професоровог наступа и пробаћемо да га протумачимо јавно. Професор каже:

– петиционари су најмање грешни (али су ипак грешни);

– они су нејаки (чиме им се генерално умањује значај);

– и цитат „и све по закону, јер ред је ред“ имплицитно носи претњу.

Подсећамо професора да нико ко стоји на становишту истине није слаб, те с обзиром на то верујемо у снагу организације Лекари и родитељи за науку и етику чија иницијатива већ има 15.000 потписника, а и све је већи број професора медицине и лекара који су се охрабрили да нам се придруже. Даље, објаснити и раскринкати ваше ставове не сматрамо грехом. А што се закона тиче, бројни адвокати се већ баве тиме. Верујемо у своје институције, али их не изједначавамо са некомпетентним појединцима. Зато очекујемо званични документ Министарства здравља, онај који има печат установе и деловодни број, заснован на доказима и законски правоснажан. Дотле, све остало може бити само дневнополитичка игра од које желимо максимално да се оградимо.

Ауторка је доктор и члан Лекара и родитеља за науку и етику

Извор:
НСПМ