Канонска посета Епископа Ксенофонта манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху

После избора за новог архијереја Епархије рашко-призренске у Егзилу, Епископ Ксенофонт је први пут био у канонској посети манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху у Аустрији у периоду од петка 6. августа до понедељка 9. августа и у Недељу 7. по Духовдану служио у манастиру архијерејску Литургију.  На Литургији су архијереју саслуживали настојатељ манастира, протосинђел Димитрије (Ђоковић), протосинђел Јов (Кадило) и јерођакон Георгије (Радојичић). Будући да је лето време годишњих одмора и да већина православног народа одмор проводи у отаџбини, Литургији је присуствовало око четрдесет светосаваца, а Светим Христовим Тајнама причестила су се окупљена деца.

У беседи на Литургији Владика је проповедао Христа Васкрслога Чудотворца, подсећајући на мисију и смисао Господњих јеванђелских чуда у циљу домостроја спасења. Тумачећи зачало прочитано на Литургији Владика је направио паралелу са данашњом ситуацијом у Цркви понављајући стихове Светог Николаја Жичког из његове песме Небеска Литургија и констатујући да су многи свештенослужитељи остали без праве вере, исповедајући је само устима, „страха ради јудејскога“ не чинећи у данашње време оно што вера налаже, заборављајући притом да се већма треба покоравати Богу него људима. Архијереј је поучио народ да треба чувати праву веру угледајући се на светитеље Божије и користећи присуство свештеника у овом светом манастиру за сваку своју духовну потребу, нарочито примајући Свете Тајне Покајања и исповести и Светог причешћа.

Владика је рекао: „Нека би дао Бог да се не уплашимо, да нас не преваре лажни учитељи, да нас не преваре лажни пророци, лажни христоси којих је много данас, браћо и сестре, око нас свуда по свијету, поготово у овој туђој земљи у којој сте се сакупили, у коју сте дошли, што каже изрека `трбухом за крухом`, да нешто зарадите за себе и за своје породице, да им нешто обезбједите. Видите и сами како је тешка ситуација, у храмове Божије уђе мрзост опустошења, да се вјера Божија квари, да се вјера Христова мијења, да нас заводе разни и лажни учитељи, чак и под митрама, чак и у свештеничким одеждама, чак и у монашким расама. Нека би дао Бог да за таквима не пође ниједан од нас, него да иде право путем Христовим, да исповиједа Вјеру Христову као што су исповиједали сви Свети Срби. Гледајмо примјере свих Светих Срба који су прије нас живјели, од онога највећега Србина који се родио у српском народу, Светога Саве, првога архиепископа српског, па свих оних осталих кроз историју – ево данас прослављамо још једног великог Србина, Светог Саву Трећег, архиепископа српског. Прослављамо и Свету преподобномученицу Параскеву која је живот свој дала за Христа. Након што је монашке завјете дала, живот свој Христу предала, није се, дакле, гнушала, либила и плашила да и живот свој и мученичку крв своју пролије за Христа. Славимо и учитеља Светог Пантелејмона, великог исцјелитеља и бесребреника кога ћемо сутра прославити, његовог учитеља Ермолаја који га је учио медицинској науци, али прије свега учио га ономе што је најважније хришћанину, учио га светој вјери православној, светој вјери хришћанској. О, Господе Христе, један од Тројице, удостој нас да и Тебе видимо у Царству Небескоме, да нам Ти будеш у овом животу помоћник, да бисмо прославили Тебе са Оцем и Духом Светим, сада и увијек и кроза сву вјечност. Амин, Боже, дај!“

После беседе Владика је још додао: „Ево, прва нам је ово Литургија да сам дошао као ваш архијереј, да сам дошао у овом чину кога сам удостојен по благослову и завјештању нашега светога Старца који се упокојио – ево ишчекујемо и прву годишњицу његовог упокојења – а по избору, дакле, моје браће хорепископа, да настављам да вам пастирствујем, надам се барем малим дијелом онако као што је пастирствовао наш свети Старац. Знали сте га и упознали сте га и знате како је, оним својим малим корацима као омалени човјек корачао, али нас је чврсто и непоколебљиво водио оним путем који води у Царство Небеско.

Нека би дао Бог да и ми настављани његовим учењем и његовим поукама, његовим примјером, не скренемо са тога пута који нам је он трасирао, који нам је он показао, а то је онај пут који је њему показао његов Старац, а опет пут који је водио све до Светога Саве и до Светих Апостола, да све дајемо за Христа а Христа низашта да не дамо и да не предамо, да не буде као у оним ријечима које читамо у молитви Светога Причешћа: `Јер нећу казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу ти дати цјелив као Јуда… Не дао Бог заиста да предамо Тајну Христову непријатељима Његовим, да не дамо Христу јудински цјелив као што је Јуда дао и као што су многи после Јуде дали, поготово кварењем ове вјере православне. Трудимо се, браћо и сестре, у животу своме да творимо врлине, да се лично подвизавамо и спасавамо, а, кажем, да творимо ону врлину која је највећа од свих, а коју назива Свети Фотије Велики чување вјере православне. Нека би дао и Бог, дакле, да и ја првенствујући међу вама као пастир, али како каже Господ – онај који је први, нека буде свима слуга, онај који хоће да буде пред свима, нека свима служи – да и ја са својим Старцем и са свима вама удостојим се да уђем једнога дана на та уска врата и пут који води у Царство Небеско. Амин, Боже, дај!“

После Литургије је уприличена трпеза љубави током које је Владика одговарао на питања верника везана углавном за актуелну ситуацију у свету.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ