„Лекари за науку и етику“: Петиција против вакцинације деце експерименталним вакцинама против КОВИД-19 у Србији

Група српских лекара под називом Лекари за науку и етику објавила је Петицију против вакцинације деце експерименталним вакцинама против КОВИД-19 у Србији.

Петицију преносимо у целости.

Поштовани родитељи и сви истински заинтересовани за здравље деце и популације,

Обраћамо вам се са овом петицијом, свима, без обзира на ваш лични тренутни став око вакцинације или вакцинације против КОВИД-19 – дакле обраћамо се и онима који су за вакцинацију, онима који желе боље информације о вакцинацији пре имплементације неке вакцине и онима који не желе никакву вакцинацију, без обзира на припадност народу, нацији, религији, политичкој опцији и другим врстама сврставања.

Ова петиција се искључиво односи само на ПОТПУНО и ХИТНО заустављање вакцинације најмлађих штетним експерименталним вакцинама против КОВИД-19, и не односи се на остале вакцине.

Ова петиција је против директних и индиректних притисака на особе и институције, и пропагирања вакцинације најмлађих (без праве научне аргументације) штетним експерименталним вакцинама против КОВИД-19, и не односи се на остале вакцине.

Као највиши приоритет стављамо здравље и будућност најмлађих, изнад свих интереса који очигледно постоје око ове експерименталне вакцинације против КОВИД-19.

Имамо довољно НАУЧНИХ ДОКАЗА и ПОДАТАКА ИСТРАЖИВАЧКИХ СТУДИЈА, као и истинитих СТАТИСТИКА званичних центара за контролу заразних болести (нпр. САД, Холандија, В. Британија) које нису наштимане од особа које су у сукобу интереса са овом експерименталном вакцинацијом против КОВИД-19 да тврдимо следеће:

– ПЦР тест не обавља своју функцију (оборен је стручно-правно на суду у ЕУ, у Португалу) због чега бројеви болесних нису одговарали стварности, а примењене мере су биле непотребне,

– не постоји поуздан тест који може да утврди разлике у сојевима КОВИД-19,

– статистике болесних од КОВИД-19 су наштимане да показују веће бројеве, здрави људи не могу да шире болест,

– постоји лажно представљање медицинских истина у главним медијима, ширење псеудонауке, нпр. о начину како ради људски имунитет,

– експерименталне вакцине против КОВИД-19 имају привремено одобрење и нису довољно тестиране, а произвођачи истих су ослобођени сваке одговорности,

– састав вакцина и информације о њима (међу којима су нпр. нуспојаве и ажурне стаститике о нуспојавама) нису доступне родитељима на увид,

– већа је штета од користи од ове вакцинације, јер изузетно је висок број мртвих и повређених од експериманталних вакцина (који је у прошлим временима увек логично доводио до прекида вакцинације, и вакцине су се тада одбацивале као лоше – али сада се ова вакцинација наставља без анализе, тј. потискује се наука, занемарује опасност),

– проценат преживаљавања оболелих од КОВИД-19 је веома висок (статистички сличан сезонском грипу), а деца готово да не оболевају,

– непотребна је вакцинација особа које су преболеле КОВИД-19 јер стичу природни имунитет,

– нема гаранције да су ове вакцине ефикасне и да вакцинисане особе нису те које преносе даље КОВИД-19, дешава се да вакцинисане особе добијају КОВИД-19,

– препорука од WHO је да децу нема потребе вакцинисати експерименталним вакцинама против КОВИД-19,

– постоји могућност превентиве, постоје ефикасне методе и протоколи лечења КОВИД-19 (све се тренутно игнорише као одговор на КОВИД-19, форсира се опасна експериментална вакцинација као једино решење, а употребљене “превентивне” мере додатно слабе природни имунитет).

Додатно напомињемо, да су деца практично незаштићена ако родитељ/старатељ нема довољно информација о експерименталним вакцинама против КОВИД-19, и да под утиском пропаганде за ову експерименталну вакцинацију против КОВИД-19 може да нанесе непоправљиву штету свом потомству.

Посебна опасност која се појављује за друштво у целини, је пораст покушаја дискриминације (деце и одраслих) на основу бесмислене поделе на вакцинисане и невакцинисане, при чему се невакцинисани дискриминишу на основу лажних тврдњи и логички погрешних закључака, које немају научну основу у истраживањима када се гледа на ту појаву са медицинске стране, а немају ни правну основу јер задиру у права појединца које смо давне 1948 године након нацистичких и јапанских експеримената над живим људима договорили у УН (Универзална декларација о људским правима) и која су уграђена у Устав и законе Србије као основна људска права. Испитивање особе о вакциналном статусу спада у повреду Закона о заштити података личности.

Деца поготово трпе овакав облик дискриминације у вртићима и школама, одвајањем од својих вршњака, јер се непотребним мерама сегрегације (које су тренутно предложене) у популацији која нема висок ризик оболевања и/или последица од КОВИД-19, веома утиче и на психу деце у развоју. Проблем овакве наведене дискриминације се аутоматски избегава прекидом експерименталне вакцинације деце против КОВИД-19 у држави Србији.

Слобода избора појединца у складу са Уставом и законима државе Србије мора остати као неприкосновена могућност, такође мора остати слобода избора родитеља или старатеља детета, без дискриминације.

Својим потписом у овој петицији потврђујете да сте против необавезне и обавезне експерименталне вакцинације деце (против КОВИД-19), за забрану пропагирања исте и за прекид притиска на јавност, родитеље и старатеље деце, као и да сте за поштовање основних људских права (поготово оних која се крше овом експерименталном вакцинацијом) гарантованим Уставом и законима државе Србије.

ПОТПИСНИЦИ:

www.peticije.online/stop_covid_diskriminaciji

Данас: Опасна лекарска петиција против вакцинације деце

Група од око 50 доктора, укључујући и два професора Медицинског факултета у Београду, потписала је петицију названу „Стоп дискриминацији и принуди око ковид 19 вакцинације за децу“, у којој се износи низ проблематичних ставова, укључујући и да су „статистике болесних од корона вируса наштимане да показују веће бројеве“, али и да је „већа штета од користи од ове вакцинације, јер изузетно је висок број мртвих и повређених од експерименталних вакцина“, као и да је „смртност од ковида слична смртности од грипа“.

Прва на листи потписника је професорка Медицинског факултета у Београду, микробиолог Валентина Арсић Арсенијевић, која је у комуникацији путем мејла потврдила да је „иницијатор и потписник петиције“. Она је казала и да ће група која стоји иза ове петиције у понедељак изаћи са саопштењем за јавност, те није желела јуче да одговара на питања Данаса у вези са неким од тврдњи изнетих у петицији (видети оквир).

У петицији, коју је до јуче поподне потписало преко 4.500 људи, наводи се да се њоме тражи „потпуно и хитно заустављање вакцинације најмлађих штетним експерименталним вакцинама против ковида 19“, као и да се стане са притисцима на „на особе и институције, и пропагирања вакцинације најмлађих“. Истиче се и да се ови захтеви не односе на остале вакцине.

У тексту се међутим поред тврдњи које се тичу вакцинације најмлађих износе и ставови да ПЦР тест није поуздана метода за утврђивање броја оболелих, да је статистика оболелих била лажна јер су стварни бројеви увећавани, те да је већа штета од користи вакцинације против ковида 19. У погледу вакцинације деце каже се да информације о саставу вакцина и нуспојавама које их прате нису доступне родитељима, да нема потребе вакцинисати децу јер изузетно ретко оболевају и да је „препорука од WHO (Светске здравствене организације) да децу нема потребе вакцинисати“.

На сајту СЗО иначе стоји препорука да с обзиром на то да деца и тинејџери имају обично блаже форме болести ковид 19 у односу на одрасле, није у овом тренутку неопходно да приме вакцину, те да вакцина треба да остане доступна угроженијим категоријама становништва. СЗО такође наводи да се деци која припадају некој од ризичних група за развој тешког облика ковида 19 може понудити вакцина.

На другој страни Национално тело за имунизацију у Србији такође је дало мишљење да се вакцина Фајзер-Бионтек пре свега препоручује деци од 12 до 15 година са коморбидитетима.

– Вакцина „Фајзер-БиоНТех“ може се применити и код остале деце узраста 12 до 15 година уз добијено мишљење педијатра – наводи се у Стручно методолошком упутству за имунизацију против ковида.

Душан Попадић, професор имунологије на Медицинском факултету у Београду, члан Националног тела за имунизацију, каже за Данас да је вакцина Фајзер-Бионтек, која је одобрена у Србији за употребу међу децом старијом од 12 година, безбедна.

– Неупоредиво је већи ризик да дете има озбиљне компликације након заражавања ковидом него након примања вакцине. Тај ризик постаје још већи код деце која имају одређене болести – као што су хематолошко-онколошка обољења, примарна имунодефицијенција, бубрежне или неуролошке болести… Код те групе деце заправо постоји опасност да вакцина неће индуковати довољну заштиту, односно да неће бити ефикасна колико би била код здраве деце. Али боља је и таква могућа половична заштита него никаква. И зато је препорука да деца са одређеним обољењима поред примања вакцине примењују и мере заштите, пре свега маске и избегавање простора где може бити већи број заражених“, наводи др Попадић, додајући да је у Србији било сигурно десетине деце која су била хоспитализована због ковида.

Упитан како види чињеницу да се на списку потписника петиције нашло двоје професора запослених на његовом факултету он каже да је то „страшно“.

– Не знам шта може више да се каже осим тога. И да је један, било би много – каже др Попадић.

На другој страни епидемиолог Предраг Ђурић каже да ова петиција представља пример како здравствени радник не треба и не сме да комуницира са јавношћу.

– Док је стручна, па и шира јавна расправа о томе колико је оправдано и неопходно спроводити вакцинацију деце против ковида 19 легитимна, док год се заснива на научним доказима и утемељеним стручним ставовима, позивање на „довољно научних доказа и истраживачких студија“, као и „статистика које нису наштимане“, а без изношења било каквог примера, извора, референце, своди петицију на недопустив памфлетизам – каже др Ђурић.

Он додаје и да је неприхватљиво изношење тврдњи „које нису поткрепљене никаквим доказима (нпр. о изузетно високом броју мртвих као последица вакцинације…) и које су у супротности са утемељеним и на доказима заснованим стручним ставовима“.

Упитан о конкретним тврдњама изнесеним у петицији да је много преминулих након примања вакцина, др Ђурић цитира податке Америчког центра за контролу болести, који су доступни на сајту ове установе, а који наводе да је „у САД 0,0019 одсто људи умрло након примљене вакцине против ковида 19, при чему то не значи да је смрт наступила као последица вакцинације“.

Осврћући се на наводе да је проценат преживљавања од ковида веома висок, односно сличан грипу, саговорник Данаса каже да СЗО процењује да је годишње од грипа умирало између 290.000 и 650.000 људи .

– У 2020. пријављено је преко 1,8 милиона смртних исхода од ковида 19, а процењује се да је вишак смртности у 2020. години износио најмање 3 милиона. Када је у питању поређење ковида 19 и грипа, треба поновити по ко зна који пут да основни проблем са ковидом 19 није висок леталитет, већ одсуство имунитета код целокупне популације пре појаве епидемије, што резултује у томе да и мали проценат леталитета доводи до великог броја умрлих. Поред тога, велики број оболелих који захтевају хоспитализацију оптерећује здравствени систем и онемогућава на дужи период лечење многих других болести, као и спровођење превентивних програма – каже др Ђурић.

Он закључује и да „ова петиција, као и постојање лекара који су противници вакцинације уопште, као и оних који су присталице теорија завере, говори о озбиљним пропустима у селекцији и едукацији будућих и радно активних лекара“.

– Она говори и о неделотворној стручној контроли и спољашњем надзору, као и о слабости стручних удружења и, посебно, Лекарске коморе Србије и њених Етичког одбора и Суда части, да осујете јавну промоцију научно неутемељених ставова у медицине – закључује др Ђурић.

Ствара се додатна конфузија

Епидемиолог Предраг Ђурић подсећа и да постоји „пуно тога што смо о пандемији и новом вирусу научили, али исто тако и пуно непознаница“.

– Истина је да сваког од нас понеки прихваћени став збуњује и да се са неким лично не слажемо. Исто тако је истина и да не постоји потпуно подударање у стручним ставовима по сваком питању на глобалном нивоу, а вакцинација деце је један од примера. То делује нормално и очекивано када је у питању нова болест и када се тек трага за бројним одговорима. Здравствени радник је ипак дужан да се уздржи од јавног изношења личних ставова који нису засновани на доказима или, уколико такви докази постоје, да јасно наведе изворе који су јавно доступни. Пропагирање ставова који се косе са ставовима водећих здравствених и научних институција, на првом месту Светске здравствене организације, од стране здравствених радника, по правилу је контрапродуктивно и доводи до додатне конфузије становништва – каже Ђурић.

Ставови проф. Арсић

У одговору путем мејла проф Валентина Арсић Арсенијевић навела је да је део „групе часних људи који се боре за науку и етику, која укључује, професоре, лекаре, правнике, психологе, наставнике, учитеље“… Она није желела да пре понедељка даје одговоре на питања медија, али нас је упутила на своје гостовање на Радио Београду 2, почетком ове године, у коме је између осталог говорила и о ПЦР тестовима. Тада је рекла да ова метода није довољно поуздана и истакла да је у утврђивању оболелих требало користити више различитих метода, те да је било потребно дати већи значај вирусолошкој дијагностици. Она је казала и да верује да неке од озбиљних последица које може да направи Сарс-Цов-2 вирус имају превасходно везе са загађеношћу ваздуха. Препорука коју је дала слушаоцима била је да носе маске, одржавају дистанце, и перу руке.

Ко су потписници петиције?

Поред двоје професора Медицинског факултета у Београду, петицију је потписала и једна професорка Медицинског факултета у Новом Саду. Лекари потписници су специјалисти различитих области. Међу првим именима потписника налази се и анестезиолог, неурохирург, педијатар…

Извор:
НСПМ