ЖЕНЕ У ЕУ НАЈЗАД ДОБИЛЕ ПРАВО ДА УБИЈАЈУ СВОЈУ ДЕЦУ

Зар жене нису вредне такве какве јесу, са свим својим биолошким, психичким, креативним и свим другим различитостима? Зар феминизам не треба да помогне женама да буду ЖЕНЕ, да се остваре као ЖЕНЕ – а не да теже ка томе да буду мушкарци без пениса и с мање тестостерона?

Пише: Марија Стајић

Јун 2021. године, поред тога што је на западу „месец поноса“ на алтернативне, еволутивно неодрживе и економски погубне облике сексуалности, остаће упамћен и по новом дну на које су пала људска права у развијеним земљама Европске уније. Наиме, Европски парламент усвојио је резолуцију о сексуалном и репродуктивном здрављу и правима у ЕУ(2020/2215(INI)), коју је приредио хрватски социјалиста Предраг Фред Матић.

Резолуција позива све државе чланице ЕУ да у потпуности уклоне све правне препреке и ограничења за абортус и да дозволе елективни абортус (абортус на захтев, без икаквог одређеног медицинског или другог разлога) како би њихово законодавство „усагласиле с међународним стандардима људских права“. И не само то, резолуција изражава „жаљење“ што у појединим државама чланицама лекари имају право да одбију да раде абортус позивајући се на „такозвани приговор савести“ – за ауторе резолуције, лични етички и морални систем вредности појединца представља „такозвани“ приговор савести (енг. „so-called conscience clause“).

Али ни ту није крај – лево-либерални прогресивци отварају женама врата невиђених могућности и „позивају државе чланице да додатно спроведу безбедан, бесплатан и прилагођен приступ абортусу у условима пандемије ковида-19 и након тога, као што је абортивна пилула“ (истакла М. С.), као и да одбаце „сва ограничења“ везана за поступак абортуса. Каква дивота! Док покушавамо да спасемо животе због „глобалне пандемије“, с друге стране жене ће моћи још лакше да спречавају долазак нових живота на свет тако што ће, као што је случај у Великој Британији, моћи да добију абортивну пилулу на кућну адресу и да ураде абортус код куће по принципу „уради сам“, а поврх тога ће имати и сјајну прилику да угрозе и своје здравље и живот обављајући такав поступак без медицинског надзора, без ултразвука пре и контролног ултразвука или прегледа после поступка.

Како беше оно, „носите маске да заштитите себе и друге“?

Од чега? Од болести и смрти? Зашто?

Зашто би икога било брига за здравље и животе других људи када су жене добиле право да без икаквог разлога убијају своју нерођену децу док се она налазе тамо где би требало да буду најбезбеднија?

Докторка правних наука Силвија Спурек, пољска представница у Европском парламенту, веома је посвећена правима и добробити животиња, и веганка је, што би се рекло, и срцем и душом, али очигледно сматра да људски младунци нису вредни заштите и не треба да имају права на живот. Будући да је, сасвим очекивано, и феминисткиња, често носи мајицу с натписом „Будућност је за феминисте и вегане.“ Приликом расправе о резолуцији, изјавила је следеће: „Не постоји родна равноправност без права на универзалан и безбедан абортус. Не постоји владавина права без поштовања сексуалног и репродуктивног здравља и права. Не постоје људска права без права на абортус.“

Хајде да преведемо ово на језик истине: „Не постоји родна равноправност без права на универзално и безбедно убијање своје нерођене деце. Не постоји владавина права без поштовања сексуалног и репродуктивног здравља и права. Не постоје људска права без права на убијање своје нерођене деце.“

Занимљиво је видети исти образац небројено пута поновљен: феминисткињи не смета што се девојчице много више абортирају него дечаци из крајње мизогиног разлога – само зато што су девојчице. И веганка не види когнитивну дисонанцу док се бори за права животиња и спасава јаја орлова и ларве лептира, а истовремено сматра да жене треба да имају апсолутно право да убијају своје младунце без икаквих ограничења.

Али ни ту није крај либералним достигнућима. Резолуција такође подржава „свеобухватно сексуално образовање“ и промовише најекстремније елементе ЛГБТ агенде. Уместо да се деци у школи пруже истините информације о полности, хормонској контрацепцији, абортусу, полно преносивим болестима и сл. и да се афирмативно говори о здрављу, браку и рађању, програми „свеобухватног сексуалног образовања“ говоре деци да само „користе заштиту“ и „редовно се тестирају“, пружајући им тако илузију безбедности и дајући им такорећи зелени картон за сексуалне односе, а кад контрацепција закаже – што се и превише често дешава – ту је абортус, као план Б.

Нема везе што хормонска контрацепција зауставља лучење природних женских хормона (естрогена и прогестерона) и уводи жену у хемијску менопаузу. Нема везе што каналићи у грлићу материце, који луче плодну слуз (без које нема опстанка сперматозоида и оплодње) остаре две године за сваку годину коришћења хормонске контрацепције. Нема везе што кондоми не штите од ХПВ-а јер овај опаки вирус – и уз хламидију тренутно најраспрострањенија полно преносива болест – опстаје на кожи у читавом гениталном пределу, а не само у телесним излучевинама, те кондом практично пружа веома минималну заштиту од овог вируса. Нема везе што абортус оставља трајне психофизичке последице, укључујући и неплодност, перфорацију материце, депресију, анксиозност, суицидне мисли.

Креатори политике желе да нашој деци кажу да ставе кондом, попију пилулу и – уживају! Само не заборавите да ставите и маску!

Резолуција позива СЗО да промени дефиницију неплодности како би она укључила и истополне парове и трансродне особе. „У појединим случајевима трансродни мушкарци и небинарне особе такође могу бити трудни“, каже резолуција и додаје да им треба пружити трудничку негу.

Наравно да свака трудница треба да добије медицинску негу. Проблем је што се овим тврди да мушкарци могу да рађају. Трансродни мушкарац је заправо биолошка жена која за себе тврди да је мушко. Таква особа може да узима и хормоне супротног пола, али ако затрудни, то значи да и даље има женске полне органе (унутрашње и спољашње) и да тренутно не узима мушке хормоне (да би затруднела и одржала трудноћу). Њен начин одевања, појачана маљавост због мушких хормона итд. и даље не мењају чињеницу да је реч о биолошкој жени јер – САМО ЖЕНЕ МОГУ ДА РАЂАЈУ!!!

Овим су у исти кош стављене особе које се боре са стерилитетом и особе које можда могу сасвим нормално да затрудне – али бирају да то не раде (јер су у истополним везама) и сада ће имати право да од својих држава траже финансирање поступака вантелесне оплодње, иако, понављам, у већини случајева могу да затрудне, тј. немају реалан проблем са инфертилитетом.

Како преноси организација Family Watch International, Маргарита де ла Писа Карион, члан Европске групе конзервативаца и реформиста, изјавила је да „Резолуција не штити жене. Она унижава достојанство жена. Она обмањује жене и потчињава их лажној слободи која им не дозвољава да поштују своје тело и чудо живота које жене носе у себи.“

Ко је прогласио мушко тело за норму у друштву па жене морају на све могуће начине да спречавају трудноћу и абортирају зачету децу јер је то, кажу феминисткиње, „једини начин да будемо равноправне с мушкарцима“?

Зар жене нису вредне такве какве јесу, са свим својим биолошким, психичким, креативним и свим другим различитостима? Зар феминизам не треба да помогне женама да буду ЖЕНЕ, да се остваре као ЖЕНЕ – а не да теже ка томе да буду мушкарци без пениса и с мање тестостерона?

Силвија Спурек се залаже за права животиња јер, каже она: „Патња, узани кавези, патогени, масовна убиства“ – и диже глас за масовна убиства нерођене деце. До овог тренутка (26. 6. 2021. у 22:31) у свету је урађено 20.658.143 абортуса. Од почетка „пандемије“ од ковида-19 умрло је 3.929.378 особа (26. 6. 2021. у 22:33).

Које то животе ми данас спасавамо и чувамо? Шта је права пандемија?

Извор:
ИФН