САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Не треба бити много паметан па да човек схвати да иза највећег дела свих нон-пејпера који се тичу решавања статуса Косова и Метохије стоји Александар Вучић, било посредно, било непосредно.

Такође не треба човек да буде много мудар па да не разуме да је главни циљ председника Србије да прихвати решење статуса јужне српске покрајине по моделу „две Немачке“. Тај план је пре више од 10 година изнео немачки дипломата Волфганг Ишингер а у коме стоји да Србија и Косово треба да потпишу мировни споразум као две државе без узајамног признања. Србија се таквим спорзумом обавезује да неће спрачавати улазак „Косова“ у међународне институције и организације као ни у СБ УН. Срби на Косову и Метохији, нарочито ови на северу КиМ као и СПЦ добили би неки вид аутономије.

У преводу то значи да Србија признаје независно Косово чим му даје столицу у УН али због неизвесне политичке будућности и претпостављене оптужбе за националну издају Александар Вучић се крије иза немачког предлога. На тај начин ће он да каже да није признао самопроглашену републику Косово, а у ствари је призано чим је пристао на њено међународно признање и уважавање.

У ту сврху у задње време суочени смо са жестоком политичком кампањом у којој се тврди да Србија на Косову „мора да поштује реално стање“, „да ми на КиМ немамо ништа“ и да „Срба нема ни у Ђаковици ни у Качанику“ па како онда можемо да тврдимо да је Косово наше. То су уосталом речи Владимира Ђукановића медијске ударне песнице председнка Србије, посланика, адвоката и председника бројних скупштиниских одобра.

Са друге стране, слободно тако можемо рећи, да се председник Србије постарао да добије свог патријарха чија реакција на отуђење овог дела српске територије неће бити ураганаска. Биће више млака, као што смо имали прилике да се уверимо на последњем Сабору СПЦ када први пут после низа година није било речи о јужној српској покрајини и српском народу и светињама у њој. Од патријарха се очекује да буде јако конструктиван по питању Косова и Метохије као што је и био по питању положаја Срба у Хрватској.

Александар Вучић уочи јунског сусрета са челницима из Приштине обећава да тада а ни касније неће признати независно Косово. Косово можда и не призна али ће му дозволити да буде чланица УН што му дође једно те исто. Уосталом, председник Србије Вашингтонским споразумом је излобирао за самопроглашену репулбику Косово признање Израела где је он обећао да до јуна месеца пребаци амбасаду Србије из Тел Авива у Јерусалим.

Председнику Србије се ништа не може веровати. Уосталом, и уочи Бриселског и Вашингтонског споразума он је тврдио да никаве уступке у државно-правном смилу неће дати Приштини а онда је потписао ова два споразума преко којих се протерују институције српске државе из њене јужне покрајине.

Парадок се је, али је истина, да су данас главни чувари целовитости Србије челници Руске Федерације који тврдо инситтирају на Резолуцији 1244 СБ којом се гарантује територијални интегритет наше земље. Интересантна је ствар да Руси у својим саопштењима кажу да подржавају Републику Србију у њеним преговорима са Приштином и за Србију прихватљива решења али строго у оквиру Резолуције 1244 СБ.  Листом сви медији у Србији, и они проевропски Н1 и Нова С као и Вучићеви режимиски, када преносе саопштења руске стране наглашавају овај први део реченице у коме Руси подржавају прихватљиво решење за Србију уз брисање оног дела саопштења у коме стоји само у строгој сагласности са Резолуцијом 1244 СБ.

Оно што је занимиљиво јесте да је председник Србије у договору са Милорадом Додиком спреман да се одрекне Косова и Метохије ако би се Република Српска припојила Србији. Ово је рачун без крчмара јер је и Милорад Додик пре неки дан јавно морао да призна да је Руска Федерација за поштовање међународног права што значи за очување Босне и Херцеговине као државе али и очување Републике Србије као државе са Косовом и Метохијом у њој. Овакав блаконаклони став према Србији Руси имају не због српских него због својих интереса. У случају да „Косово“ постане чланица УН то значи даље ширење НАТО пакта што угрожава руске националне и државне интересе.

Можда некоме делује чудно да се председник једне државе, као што је председник Србије, одриче дела своје територије за наводни улазак у ЕУ. Анализирајући дубље политичку ситуацију у Србији јасно се уочава да је Александар Вучић огрезао у криминалу. Он је свестан да га велики број страних обавештајних служби држи у шаци јер могу да грађанима Србије предоче бројна криминална дела иза којих стоји њихов председник. Зато је и размуљив старах Александра Вучића за његову политичку будућност и егзистенцију а да се овај прљав веш не би открио он је спреман, како он каже, на тешке и болне компромисе за Републику Србију.

Косовска Митровица
02.06.2021. године

          Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“