Заупокојена Литургија и полугодишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију

У манастиру Нова Никеја у Лелићу 21. маја 2021. године, служени су Света заупокојена архијерејска Литургија и полугодишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију. Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Ксенофонт уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Евтимија (Милетића), јереја Бранко (Јованчевића), протосинђела Јова (Кадила) и јерођакона Георгија (Радојичића). Неки од верника су се на Литургији сјединили са Господом кроз Свето Причешће. Присутнима се архипастирском беседом обратио Владика Николај. У својој беседи је владика поред осталог рекао:

„Ми ћемо се угледати на све свете исповеднике, угледаћемо се и на свога духовника, и као што смо се трудили да будемо у послушању њему док је био са нама овде на Земљи, остаћемо у том послушању, у духу, јединствени, сложни и показаће се да смо права браћа у Господу Христу. Ако се неко нада да може неки камен спотицања међу нас поставити, и да нас можда може окренути у неком другом смеру варају се и вара се. Једноставно ми знамо свој пут, ми имамо благослов, ми имамо пример, и ми ћемо, ако Бог да, остати у овој вери која нам је предата, вери православној, светосавској, у њој ћемо живети и остати до краја, борећи се да сачувамо ове свете завете, да испуњавамо свете Божије заповести, да живимо по светој вољи Божијој, и да тако и ми кад кренемо одавде, да Бог благослови и да нас прими у Царство Своје небеско .“

После Свете Литургије на гробу Епископа Артемија одржан је парастос. Началствовао је Епископ Ксенофонт уз саслужење својих Хорепископа Николаја, Максима и Наума и бројних свештеника и свештеномонаха. Парастосу је присуствовало монаштво епархије и неколико стотина светосаваца из свих крајева Србије.

На парастосу се присутнима пригодном беседом обратио Владика Максим.

„Свети наш старац око чијег гроба смо се данас сабрали целог свог живота живео је са свима светима, баш онако како га је учио његов Свети старац Јустин Ћелијски, велики богослов двадесетог века, велики духовни и богословски стуб наше Цркве помесне и читаве Васељенске Цркве. Свети Владика Николај Велимировић, који такође почива у овом светом Божијем селу Лелићу, и Свети Јустин Ћелијски били су та два крила, два крила дубоког светоотачког предања на којима је и душа нашег Преосвећеног блаженопочившег Владике Артемија летала кроз овај земаљски живот и одлетела на небо. Сви ми знамо колику је љубав, колику је приврженост Владика Артемије имао према светом Николају Жичком и Охридском, а сувишно је и говорити, према свом светом старцу и духовнику Св. Јустину Ћелијском. Ова двојица угодника Божијих представљају два духовна ока кроз која је српски народ после слепила безбоштва комунистичког периода прогледао. Благо сваком србину који кроз ова два духовна ока гледа себе, гледа Бога, гледа цео овај земаљски свет и живот. Тим видом је и Владика Артемије посматрао овај свет, посматрао је Цркву Божију, посматрао је веру православну и тим видом он је постао далековид, до те мере да се и он убројао међу ове угоднике Божије по свом исповедништву, по очувању светоотачке вере православне“, нагласио је Владика Максим.

Уследила је трпеза љубави на којој се присутнима обратио Владика Наум.

„Сетимо се како је Владика Артемије од ране младости служио Богу и роду свим срцем и свом душом својом. Сетимо се како је био послушан свом духовном оцу ави Јустину Ћелијском, како га је волео и како га је слушао. Сетимо се како је био ревносни делатељ њиве Божије, како је богословце у Крки поучавао и руководио. Из тог периода остало ми је у сећању из писма Св. Јустина, његове речи: „Артемије је рођен да буде духовни отац, руководитељ људских душа.“. Још је ава Јустин о њему записао: „Он је као небопарни орао коме су крила завезана“. Ово „крила завезана“ – због тога што је он желео да упише докторске студије, да  изучава свете оце, али му то надлежни Епископ није дозвољавао. Ипак је Бог услишио молитве св. Јустина и његове па је он завршио докторске студије, изучио свете оце и не само изучио него и у живот преточио. Сетимо се после тога како је наш ава ону Црноречку пустињу претворио у рајску оазу, монашки врт, монашки рај, у расадник монаштва. Па се сетимо како је читаву епархију препородио, васкрсао, сетимо се колико је манастира васкрсао и напунио их монасима. Сетимо се колико је душа васкрсао из мртвих, колико је некрштених крштено, колико је невенчаних венчано, колики је духовни препород извршио у епархији рашко-призренској. Сетимо се после тога и крста који је носио, заиста претешког крста –  крст прогона од светских моћника, крст прогона од своје браће архијереја, крст прогона од својих духовних чеда, крст одбране Косова и Метохије, крст прогона од државних власти. Све су то, браћо и сестре, велики крстови и ава их је смирено носио. Сетимо се на крају и његових речи које смо чули, које су снимљене у последњим тренуцима његовог живота, то су боле речи Св. Јована Златоустог: „Слава и хвала Богу  за све!““, подсетио је присутне Владика Наум.

Након трпезе љубави, поред гроба блаженопочившег Владике Артемија, направљена је заједничка фотографија архијереја монаштва и присутног народа.

Инфо служба

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА