Официри за везу или официри без везе?

Београд и Приштина разменили су официре за везу, чиновнике чији основни задатак треба да буде реализација споразума постигнутих у току преговора у Бриселу.

И мада се њихова равноправност подвлачи свим – и одсуством дипломатског статуса и истовременим ступањем на дужност тачно у подне, и тиме што ће бити смештени у представништвима мисије ЕУ, све једно тешко је ослободити се осећаја да су допутовала званична лица у сасвим различитом положају. Грубо говорећи, ко са штитом, а ко на штиту. Српски официр за везу Дејан Павићевић по нечему личи на Џулијана Асанжа којем ће, као шо се зна, бити врло тешко да напусти амбасаду Еквадора у Лондону. Само господин Павићевић, за разлику од Асанжа, у Приштини је „видовдански“ талац: он и сам каже да је почетак рада официра корак ка добијању датума за почетак преговора о ступању Србије у ЕУ, а то може да се деси управо 28. јуна, на главни српски празник. Тачније тако: без успостављања институције официра за везу то уопште не може да се деси.

А сада што се тиче улоге косовског официра за везу Љуљзима Пеција. Без обзира на то што је Београд више пута подвлачио да официри за везу решавају техничка питања, а Приштина може да назове свог представника и „изаслаником из космоса“, Пеци сматра да су његови задаци слични задацима шефа дипломатске мисије и спадају у област односа између две државе. Неколико дана пре доласка косовски чиновник је предложио Београду да попуше велику лулу мира, изјавивши да ће представљати своју земљу у држави која је извршила агресију на Косово и покушала „да изврши геноцид над мојим народом“. Никаква реакција српских власти, видовданских талаца, на такав добар почетак није уследила. Међутим, српски политиколог, председник Прогресивног клуба Чедомир Антић сматра ову изјаву непристојном.

Косово је прогласило своју независност 2008. године. Косово није постојало док Србија није ослободила тај крај. Србија и југословенски покрет су омогућили развој Албанаца на подручју Косова и Метохије. Ако говоримо о рату, хајде да говоримо о жртвама. Више Срба је погинуло на Косову у протеклих 13 година него што је Албанаца погинуло од 1998. године. Што се изјаве тиче, Велике силе су учиниле све да албански шовинизам нема граница. Створили су Велико Косово, натерали су Србију да Албанцима на југу Србије да права који нигде другде не уживају.

Са своје стране познати политичар, адвокат и  политиколог из Приштине Азем Власи сматра да стране чине корак ка нормализацији односа после озбиљног војног конфликта који је оставио дубоке трагове у животу „две државе“. Обе стране демонстрирају вољу за реализацију достигнутих споразума, сматра господин Власи и нада се да ће у перспективи официри за везу добити виши статус.

Свакако акт размене службених представника Косова и Србије на овом нивоу представља почетак који ће се у једно, ја бих рекао догледно време подићи на ниво дипломатских односа, па и отварања амбасаде и размена амбасадора. Које ће то личности бити и кад ће се то десити, то је сад друго питање.

Иза свих разговора о значају и функцији официра за везу некако је заборављено главно, на шта је између осталог указала опозициона ДСС: врши се размена између Србије и дела њене територије. Какве могу да буду перспективе таквог поступка очигледно су показали Албнаци са југа Србије који ускоро намеравају да упуте „влади“ Косова захтев да се у једној од српских општина са већинским албанским становништвом отвори канцеларија за везе са Приштином.

Тимур Блохин / Глас Русије