Бошко Обрадовић недељом: Заштита породице – једина тема у Србији око које нема подела

Млади људи и читаве породице одлазе из Србије. Остајемо без лекара, медицинских сестара, возача, занатлија свих врста… Све више је сиромашних и презадужених породица којима јавни извршитељи куцају на врата. Све је више старачких и самачких домаћинстава о којима нема ко да брине. Чак и породице које имају запослене чланове и свој породични дом у власништву, имају све веће проблеме и тешко покривају основне месечне трошкове за куповину хране и плаћање комуналних услуга.

Породица је данас угрожена под овом влашћу не само зато што демографски нестајемо већ и у сваком другом социјално-економском смислу. Ако је прошле године 60.000 људи више умрло него што се родило, и ако још толико годишње оде у иностранство – чему се надамо?

Српски покрет Двери је карактеристичан по томе што је политичка организација породичних људи и што је први на српској политичкој сцени од породичних тема и проблема направио политички програм. Ми смо за породичну политику која значи стављање породице на прво место у нашем друштву. То значи да свака предузета мера, сваки предлог закона, у свим областима, мора да прође проверу како утиче на породицу и наталитет. Дакле, утицај на квалитет живота у породици и стимулација повећања наталитета је основно мерило да ли је нека мера пожељна или не. Ми смо за максималну подршку браку, породици и деци, рађању, мајчинству, очинству, младим брачним паровима, самохраним мајкама и очевима, браковима који не могу да имају деце…

Породица, утемељена у добровољној брачној заједници мушкарца и жене, је природна и основна јединица друштва, старија од сваке идеологије, религије и државног уређења. Породица је највреднији ресурс сваке државе и најбоља, природна средина у којој се деца рађају, подижу и васпитавају. Као таква, породица је гарант националног опстанка, основна економска јединица без које нема одрживог развоја друштва и државе. Људски живот је апсолутна вредност и светиња и заслужује заштиту од момента зачећа до природне смрти. Деца имају право да одрастају са својим биолошким родитељима, када год је то могуће, и не смеју олако бити одузимана сиромашним родитељима већ треба помоћи социјално угрожене родитеље да они буду хранитељи своје деце. Право родитеља да одлучују о васпитању, образовању и добробити своје деце, као и право деце да се брину о својим родитељима у старости, старије је од права државе да се меша у унутарпородичне односе, изузимајући било који вид насиља у оквиру породице.

Заштита и подршка породици треба да буде одвојена од социјалне политике. Држава треба да охрабри брачне парове да имају што већи број деце. Држава треба мерама директне и индиректне финансијске помоћи, пореским реформама, креирањем мера за препознавање родитељства као занимања, мерама за лакше стицање власништва над земљом, местом становања и производним капиталом, као гарантима породичне независности, мерама про-породичног образовања и културе спроводити заштиту породице. Мала и средња домаћа породична предузећа и породична газдинства морају бити препозната и подржана низом олакшица у односу на велике иностране мултинационалне компаније, јер ће управо та предузећа бити темељ економског опоравка и напретка, и предуслов за економску добробит и независност свих наших породица.

Вишедетне породице, и то сходно броју чланова породице, морају бити позитивно дискриминисане на основу друштвеног значаја који представљају, у смислу повољнијег пореског третмана, лакшег стицања породичног дома, усклађивања приватног и пословног живота итд. Држава мора законски да препозна и омогући право на помоћ и дечји додатак и породицама са 5 и више деце, што – веровали или не – тренутно није случај. Приоритети при планирању буџета Републике Србије, АПВ и буџета општина и градова у Републици Србији морају бити издвајања за помоћ породици. Треба увести обавезу приликом предлагања нових законских решења и измени постојећих, и предвидети као услов за њихово усвајање, усклађеност са породичном политиком и појашњење како ће предложене промене утицати на добробит и побољшање квалитета живота породице уопште или појединих категорија породице.

Држава треба више да подржава предузећа која ће примењивати принципе заштите породице у свом пословању. Држава треба стимулисати медијске садржаје који промовишу вредности породичног живота и родитељства и истовремено строже регулисати и додатно опорезовати медијске садржаје који су у супротности са традиционалним породичним вредностима. Држава треба промовисати
образовно-васпитне програме који поштују традиционалне културне, етничке и религијске вредности грађана Србије, које су у блиском односу са породичним вредностима, уважавајући фундаментално право родитеља да одлучују о васпитању и образовању своје деце. Потребни су нам и видљиви показатељи нове оријентације државе ка заштити породице: прогласити 15. мај, Међународни дан породице, за државни празник, а поред Министарства за породицу у Влади Републике Србије увести и независну институцију Заштитника породице, Национални савет за породицу и при свакој локалној самоуправи формирати Одбор за породицу.

Предлажемо и многе конкретне мере породичне политике: повећати број општина са породилиштем, основати школе родитељства, прогресивно смањење пореза на зараде приликом ступања у брак и за свако новорођено дете и смањење пореза на имовину за породице са више деце, формирање фонда дијаспоре за борбу против беле, дечји додатак за свако дете из социјално угрожених породица до навршене 18. године живота, породице које желе да се врате на село и баве пољопривредом или сеоским туризмом да добију бесповратна средства и додатне стимулације и субвенције у зависности чиме желе да се баве, повољни услови за стицање породичног дома за младе брачне парове, закон о заштити презадужених породица, преиспитивање неправедног система јавних извршитеља и увођење новог праведнијег система наплате дугова у коме никоме не би могао да буде одузет породични дом и основна средства за рад, државни подстицаји домаћим произвођачима опреме и хране за бебе, подршка родитељима да ускладе родитељство и каријеру кроз увођење прилагођеног и скраћеног радног времена, недеља и државни празник – нерадан дан, док жене са малом децом раде само прву смену и не смеју радити ноћне смене, бесплатни уџбеници и ужина за све ђаке у Србији, подршка опстанку сеоских школа и амбуланти, оверена здравствена књижица и право на здравствену заштиту за сваког грађанина Србије, бесплатни, систематски прегледи за све грађане Србије једном годишње и боља здравствена заштита жена, посебно на селу, обавезно при саветовалишту за трудноћу тачно информисати потенцијалне родитеље о фази пренаталног развоја у којој је нерођено дете показивањем ултразвучног снимка, као и о информисање о последицама прекида трудноће, бесплатан спорт за сву школску омладину и форсирање свих видова здравих стилова живота и омладинског активизма и волонтеризма, као и подршка аматерским културно-уметничким друштвима.

Све вас који се слажете да породица треба да дође на прво место у нашем друштву и држави и да је породична политика – политика будућности, позивамо да нам се придружите на Породичној шетњи „ЗА СВЕ НАШЕ ПОРОДИЦЕ” у суботу, 15. маја у 15 часова испред Народне скупштине.

Аутор је председник Српског покрета Двери

Извор: Директно