Народ је растројен, на окупу је само – олош

Рекао је то једном, између два рата Дучић, и не сањајући да ће доћи време када ће та његова мисао добити пуно и видљиво оличење! Дучић. коме је Андрић писао да је његово дело власништво целог народа. Па, дакле и речена мисао.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков 16.06.2013

***

Али, ако је власништво целога народа, није и Вучићeва, ког је нека водитељка на ТВ случајно насловила „г. Дучићу“, на што је овај „најпопуларнији човек Србије“ од које су му се популарности запушиле и уши!, скочио! „Какав Дучић!“ Он је Вучић! А не тај опште „познати декадент, естетичар и реакционар!“, док он то никако није, већ – напредњак!

Замислите, човек иза кога не стоји апсолутно ништа, сем једна стерилна правничка диплома, да се та и таква ништарија, уопште усуђује да говори о Дучићу другачије, него са дужним и обавезним страхопоштовањем!

Међутим, узме ли се у обзир да он и они који припадају оној скупини које горњи наслов омеђује, непрестано галаме, онда се могу очекивати свакојаки лупинзи, какве смо већ толико пута доживели и у којима се „ови“ просто утркују. Путујући по свету, председник Николић је већ исказао гомилу неодрживости, почев од оне у Турској, којом је рекао да, као што је Србија Косовским бојем постала мост за војнички улазак Турске у Европу, сад ће такав мост, опет преко Србије, да успостави за свој економски улазак у Европу! Или… Видећи пред собом таквог једног шалабајзера, аустријски председник се усудио, колико дрско толико и сулудо, да од њега тражи повратак аустријске имовине, које се она, иначе још 1955, у време Тита и Југославије, одрекла!

И медији који су, наравно, сви од реда у служби власти, нису смели да прокоментаришу ово тражење, па чак ни оно што је логично, да би Аустрија морала да тражи тај повраћај од Тита и његове Југославије, која више не постоји, благодарећи и аустријском учешћу у њеном распаду! И уместо да му, а лá Бајчетина, одбруси да он није ни Тито, ни Југославија, и нека од њих тражи тај „повраћај“, а не од Србије, чији је он председник, остало је да се опет виде у октобру месецу! Дакле, стићи ће и у Беч!

Али, ко зна, можда Николићу импонује и Тито, макар и као успомена, као што му је заимпоновало и сахрањивање остатака краљевске породице Карађорђевић, који исто тако нису спадали у надлежност државе Србије, већ њихове некадашње Југославије! Али, била је то прилика да се слика и овековечи за вечност, у друштву макар и мртвих југословенских краљева, краљица, и принчева! Но, није била ту само Бајчетина, већ и Житорађе, али је зато, којим чудом, изостало Бугојно! Додуше, Бугојно је тада било у Лондону или Берлину, а то је сада далеко атрактивније.

Да и не спомињемо оно клечање пред проблематичним жртвама, које, нема сумње, представља наставак Тадићевог срамљења од Младићевог имена, изречено у Загребу. Па још и то, да за њега, Николића, Срби из Босне нису Срби, већ Босанци!

Ако тај наш председник није померио памећу, сигурно је померио своје Српство, за које је рекао „како ми немамо другу породицу, до европску!“

Аман, човече из Бајчетине, ако сте имали родитеље и осталу старосну фамилију, морали сте од њих научити да ми припадамо једино словенској породици и православној вери, а никад и никако европској!, која је увек била и остала наш вековни непријатељ! Па и сам је тврдио да му је деда учествовао у Првом светском рату! То се не заборавља, баш као и онај наук Св. Саве, који нам је утувио у српску главу, још 1925: „Не тражите нове пријатеље међу старим и доказаним душманима!“

Али, бадава! Укорењени провинцијализам, онај што потиче из самог духа, има нужну потребу да се приклони оном што засењује простоту, да јој служи и да јој се покорава. Не презујући ни од издаје, која нити је случајна, нити последња. Коначно, издати кума, ту српску институцију, и духовну и опипљиву, не могу оправдати никакви разлози, а најмање властољубиви, чак и кад се та паклена страст задовољи; јер она је пролазна, а срамота вечита, као и и проклетство, које ће се пренети на цео његов род, па и на онај који му је следио у нади да ће се тако решити свог наследног духовног ленгера, што га обележава и овековечује. Тачно и инспиративно рече Дучић…

Да је дошло до реченог померања, па, самим тим, и одвајања од Српства, потврдио је и Јосиповић, који га је због тога и похвалио. Наиме, није више четник, већ грађанин Европе, па га је у том другачијем лику, и духовном а и изгледном, позвао и на прославу уласка Хрватске у ЕУ! Нема шта, мали се поправио, послушао је оштар прекор немачке посланице у ЕУ, Дорис Пак, поводом његове српски интониране инаугурационе председничке беседе, па је чак узео за саветницу извесну гопођу, која у свом презимену има и Пак, поред Станковић!

Какав доказ! Чак ретко инвентиван! А ко зна, можда је речена саветница и у неком сродству са посланицом Дорис! Дакле, лакше нађоше такву, него Шарића! Свака част!

Ко би се надао да ће се једна таква фатална уклетост и безобзирност родити у српском роду са 5. октобром? Ко је све те људе, гурао на пут издаје и уништење сопственог народа и државе, по цену најсрамнијег понижења! Зар ти бедници, који су се отимали за комад власти и варљивог богаства, нису ни једног момента могли посумњати, да ће и они, по завршетку задатка, заједно са Србијом, у ништавило и нестајање са лица земље! Немачки посланици, чији су преци толике године ништили све што је српско, усудили су се да, ту скоро, траже да овај олош настоји да измени и поништи националну свест код Срба!

Има ли таквог примера у историји?

Има, само обратних, упркос скоро пет вековног ропства под Турцима, та свест се одржала и кроз народне песме пропевала и разастирала!

Али, то је за њих прошлост, ретроградна прошлост. У трци за Европом, чине све, већ 13-та година, како би се сви наши корени ишчупали, па тако да се и у школама заведе нови, европски, дух, којим ће се наша младеж припремити за улазак у Европу. Чак тако и толико, да се упркос општој беспарици, оснива Агенција за образовање и васпитање, како би се школска пракса ускладила са европском! Крај постојећег министарства, са министром, државним секретаром и седам помоћника министра, као и Заводом за унапређење школства… и ко зна још којим и каквим све помоћним службама… бадава, све то није довољно, треба нам и Агенција, да би заменик шефа СПС-а, као министар просвете, запослио још неког свог земљака из Црне Горе, у већ, њима, напученом министарству! Страшно!

Толике године се говори о будућности, а та се будућност припрема школом, која, вођена свакојаким декласираним политичарима, губи свој корак са ранијим, којим је било омогућено нашим дипломцима да овладају готово земним шаром, на истакнутим стручним местима. Ми не волимо одомаћен израз – одлив мозгова, али како сада стоје ствари, у власти и државној управи, одлив мозгова је и видљив и потпун. Шта више, од тог одлива су и почели.

На „окупу“ су само недоучени и неспособни, који се залећу и силовито забијају у тај скуп, верујући да ће што их буде више, избећи осуду и нужне последице, мада треба имати у виду да ће доћи до засићења, јер урођени примитивизам и урођена грамзивост ограничиће број оних који би да се придруже и домогну користима и „промакнућима“.

У том погледу, видан је налет у СНС, у који улећу сви они дешператери, који су изгубили шансу у својим ранијим странкама, у нади да ће се домоћи лаког плена, и тако се изједначити са бившим колегама, у свем оном што је њима омогућено да буду оно што су. Има их који су већ успели и кроз СНС у тим и таквим намерама, али питање је да ли ће моћи да задовоље све апетите. Један коментатор позива народ да сви уђу у СНС, како би се он пренапрегнут и пренадут – распукнуо! Можда је и то један од начина, утолико пре што лишени било које општости у хтењима и идејама, сем да буду на власти, СНС не може дуго трајати, јер је скрпљен са свих страна и без икаквог међусобног поверења и узајамности. Леле, кад то почне!

Колико се тако одржавајућа скупност, на најгори могући начин одражава на СНС, показала је пре неки дан министарка енергетике, која је увела тзв. софтер у своје министарство, помоћу ког ће, са једног места, да се контролише колико чиновника уопште долази на „посао“. Наравно, реч је о оним тазе запосленим, као кадровима СНС-а, и који као такви и не сматрају да треба да долазе у Миистарство, поготову што и нема шта да се ради, сем да се прима плата. Вучић је, не једном, рекао да се тако односе и неки министри, којима је претио, преко медија, реконструкцијом владе. Према свецу и тропар, тј,. колико их цени, тако се према њима понаша, као са слугама своје самопрокламоване величине. Ко све није министар!

Кад су министарку у неким медијама апострофирали због трошења пара, она је сасвим мирно изјавила да она не сматра да је тим набавкама разбацивала паре, чак се нада да ће и остали министри, кад буду видели корисност њене иницијативе, поћи за њом у исте набавке, и тако натерати своје особље да бар долази на посао, ако већ ништа не ради.

Наравно и дабоме, нису само напредњачки кадрови „лезилебовићи“, обилују њима и коалициони партнери, који, истина, имају већ дуже искуство у том погледу. Нарочито они који припадају СПС, који не само да има најгоре министре и осталу номенклатуру, већ се у ту скупину мирне душе може уврстити и сам премијер и министар унутрашњих дела. Одиста, он се још и за време Тадићеве владе, кад је био и вицепремијер, није претрзавао у свом министарству, чак је и сам признавао, не једном, да је у том ресору био више титуларни, него дејствителни министар, препуштајући Микију Ракићу, да се са својим људима, том дејствителношћу, бави.

Иако је Мики формално пао, он је још увек, благодрећи Вучићу, и даље важна личност, поготову у заштити бивших ДС министара, али је Дачић сада и премијер, па је нашао неког новог Црногорца, придошлицу у СПС из Даниног СПО резервоара, неког Владимра Божовића, који се свуда оглашава уместо министра Дачића, па чак и по иностранству. Дачић је узео још једног саветника, и њега Црногорца (Светислава Ђуревића, доскорашњег начелника Службе за борбу против криминала), што је више него доказ да Дачић са Србима не може и не уме да ради, ако нешто ради, тј. ако је уопште Србин..

Треба рећи да је цео онај „компендијум“ око ДС-а, остао крајње недефинисан и несагледан, па се тако и у новој коалицији, у ком је тек СНС заменио ДС као носилац главног „терета“ власти, продужио, јер СНС иако командује, нема снаге, а ваљда ни воље, да промени праксу претходне коалиције, у којој је као и у претходним, Динкић остао најнезаобилазнија ставка и овој влади, свеједно што је својом неспособношћу и својом осионом дрскошћу успео да буде недодирљив у својим настојањима да све уништи и растури, све оно што је могло да постане основа привредног развоја.

Оних његових пар стотинак хиљада гласова, омогућили су му моћ и вечност, и док се не промени овај изборни систем, нема нам од њега спаса. Ако је он главни финансијски и привредни мештар, а све што је до сада радио све је било у функцији пропасти ове земље, шта су онда они који чине номенклатуру његове странке!? Зар тамо нема никога који има стручну, људску, патриотску моћ да обузда његову деструкцију? Немогуће је да они који га окружују да не виде да је он неспособан, или ако је способан, да та способност иде свесно у смеру уништења свега што би требало и могло да буде ова земља.

Али, то говори, и да су и његови партнери, Вучић и Дачић, људи истог типа и истог хтења. Кад би они имали здраве и патриотске резоне, они би већ једном стали на пут његовом дивљачком растурању српске привреде! Немогуће је да не виде, али је несхватљиво и да не смеју да му то у лице кажу!

Пре неки дан са изазовном мефистофеловском маском на лицу, казао је пред Скупштином, „ако имају бољег, нека га узму место њега!“ Нико се није усудио да било шта каже, и он се тако опет извукао, као што је и до сада радио шетајући се из кризе у кризу, које је сам стварао, неспособношћу или намерама.

И тако је СНС, да би се попео на власт, морао дозволити да му уз бок стане СПС и УРС, са свим провизоријима, које су они доносили, и у политичким и у економско-финансијским кретањима, тако да је цела ствар запала у ћорсокак, не само у економији, те су принуђени, рад свог опстанка на власти, да траже заједнички излаз из галопирајуће кризе! Али, како и с којим знањем и искуством, кад је дилетантизам, у свим областима друштвеног и материјалног живота, њихово заједничко и једино обележје.

Некада се говорило кад већ неко није ни за шта, нек буде – калуђер! А сад би требало, кад неко није ни зашта, нека буде – политичар!

Нема много дана, кад је Динкић са говорнице Скупштине, говорио да нам ове године не треба помоћ ММФ-а, јер је „Влада фискалном консолидацијом спречила банкрот земље“ и том су се тврдњом хвалили и остали партнери у коалицији!, а министарка енергетике, опет, устврдила је да је привреда изашла из рецесије, и још једном доказала да је припада Динкићевом понашању, ком се приклонила и речена тројка, која се без икаквог женирања, окупила у вили „Бокељка“, да из тог луксузног амбијента објави да су констатовали потпуно јединство Владе, и да ће са тим јединством кренути ка решењу кризе!

Просто, фантазија!

Кад им је Фискални савет ставио под грло горку истину, да их од општег банкрота, дели само још један корак, Вучић се дрско распојасао, како тај Савет пристаје на замрзавање плата и пензија, али не и својих плата, које су дупло веће од плате председника државе и првог потпредседника владе!

Нас не интересују ничије плате, поготову оних које су сами коалициони партнери, у виду Владе, поставили са одређеним примањима, али је чудно да Вучић није нашао за сходно да помене, у том контексту, и гувернерку са четири пута већом платом (600.000), или, пак, Слободана Цвијана, који у Агенцији за контролу лета, има седам пута већу плату (850.000) или Душана Бајатовића, са ко зна коликом платом.! Или се, о тим и таквим платама не говори, пошто оне, по иоле здравој памети, служе и за суфинансирање странака, које имају свој феуд у тим установама и предузећима. Чиме се, по ко зна који пут, показује да ово није правна, већ страначка држава.

И тако, уокружени реченим луксузом, у бившој реквирираној Ботичевој вили, да би потом била Црногорска, а сада Бокељска, ти дилетанти нађоше прави амбијент за права решења, које ће, како су објавили, дати видљиве резултате у 2014, можда чак и у 2015! Дакле – будућност. Никако да схвате, да будућност није њихова, већ само послушност, и да ће бити како им газде наложе!

Наравно, то мора да и они сами знају, али пљуснуше вест тек за народ, да има шта да жваће. Па, и они да прежвакавају, у чему су они мајстори!

Толико су се нажвакали обећањима да неће никад признати независност Космета, а ето, мало по мало, па иду на скупове суверених држава, на којима учествује и непостојећа држава Косово, где се налазе са косовским председницима, те непризнате државе и њене владе! После Братиславе, у Њујорку, а ето сад ће 30. јуна и у Загребу, на хрватском велеслављу!

Слободан Турлаков / Новинар.де