ГЛОБАЛНА КУЛТУРНО-СЕКСУАЛНА РЕВОЛУЦИЈА ВОДИ КА УНИШТЕЊУ БРАКА И ПОРОДИЦЕ

Данашња сексуална слобода води ка поробљавању човека сексуалном нагону и до хаотичних друштвених услова. Ми живимо у времену тоталитарне културне револуције која има за циљ разарање породице као ћелије друштва, укидање моногамије, легализовање хомосексуалног покрета и наметање изопачених сексуалних вредности деци.

Ово је уводно излагање у интервјуу за Геополитику немачког социолога Габријеле Куби, ауторке више књига о савременим друштвеним проблемима. Она је аутор неколико вредних издања чији је циљ да упозоре јавност на све пошасти наше цивилизације у режији новог светског поретка, које су већ присутне и које ће тек доћи. Њено дело о погубном утицају романа, а касније и филма o Харију Потеру на дечју психу и карактер наишло је на одобравање велике читалачке публике.

Габријеле Куби је веома чест гост на међународним трибинама, где „без длаке на језику” говори о културно-просветном ћорсокаку у који је модерни свет упао, указујући на то да је једини излаз у хришћанским вредностима. Радо је виђен беседник и гост у десничарским и конзервативним круговима, док од левичарских партија и организација, као и невладиних организација, неретко трпи критике. Њена најновија књига „Глобална сексуална револуција – уништење слободе у име слободе”, која је изашла у септембру ове године (2012, прим. ред.), био је довољан повод да јој се Геополитика обрати и замоли је за интервју.

– У вашим књигама и чланцима упозоравате на уништење породице, чији су главни узроци препознати у „дерегулацији сексуалних норми.” Ваша нова књига „Глобална сексуална револуција” описује овај процес. Зашто је секс данашњем друштву толико важан?

Норме које регулишу друштво, како се човек опходи са снагом сексуалне моћи, припадају „оперативном систему” друштава и стога су веома снажне, заштићене законима и обичајима. Јединствена европска култура дугује свој просперитет строгим сексуалним нормама, односно моногамији, која се крије у брачној заједници мушкарца и жене. Тако је постављен темељ породице. То је била огромна револуција у паганском свету, коју је донео етички монотеизам: постоји само један Бог, Бог је добар и захтева од људи да поштују његове заповести. Моје књиге показују шта се дешава када се покушају прекршити закони сексуалних норми. Тада, наиме, долази до социјалне револуције, до тоталног колапса вредности. Мени су се очи отвориле после читања књиге енглеског антрополога Џ. Д. Анвина „Секс и култура”, коју је 1934. издао Универзитет у Оксфорду. Он је проучавао различите културе и приметио да висока култура постоји само заједно са високим моралом.

Када друштво напусти своје дефиниције сексуалних норми, након само неколико генерација оно напушта и светску историјску позорницу. Демографска промена епохе – сазнање да европско становништво стари јер се рађа премало деце, те становништво постаје све старије – потврђује Анвинове тезе.

– Какву улогу у овом погледу играју познате ексцентричне светске личности попут Маркса и Енгелса, Ничеа и Фројда, Пикаса, Дарвина, Кинсија или садашњих председника држава и влада? Ко су на почетку 21. века оператери сексуалне револуције?

Покушала сам да пратим историјску идеју корена ове појаве све до Француске револуције. Сва имена која спомињете, а и многи други умови, допринели су рађању револуције. Енгелс је 1846. године у својој књизи „Порекло породице, приватне својине и државе” написао: „Прва класна опозиција која се појављује у историји поклапа се с развојем антагонизма између мушкарца и жене у моногамној брачној заједници, а прва класна угњетавања са женским полом од стране мушкараца.” Он је, као прво, тражио укидање породице, као друго, исту врсту интеграција мушкараца и жена у процесу рада, а као треће, јавно обданиште. До пре неколико деценија у западним друштвима било је јасно да овакав став представља комунистичку колективизацију, програм који је уништио хришћански систем вредности, а тиме и брак, породицу и веру. Данас овај програм спроводе управо водеће међународне организације и многе владе у западном свету.

Сексуализација људи је одлучујући инструмент. То је знао и оснивач покрета Секс-пол у Вајмарској републици Вилхлем Рајх, ученик Сигмунда Фројда, чије су књиге извршиле јак утицај на западу у време револуције 1968. године. Он је знао да ће се цивилно друштво урушити када буде укинута „сексуална репресија”, поготово код омладине, и када почне да се пропагира отворена сексуална слобода. У стварности таква слобода води ка поробљавању човека сексуалном нагону и хаотичним друштвеним условима.

Почетком 21. века покрет је нагло радикализован и он наставља да се промовише под маском слогана Gender Mainstreaming (родна равноправност). Нови термин „гендер” или „џендер” (род), за који једва да је ико знао, пробио је лед на светској конференцији УН о женама 1995. године, с циљем да пренесе следеће поруке: особа може сама да изабере свој пол и своју сексуалну оријентацију; не постоје два супротна пола него више њих, чији се идентитет одређује по сексуалној оријентацији особе, у зависности од тога да ли је неко педер, лезбејка, бисексуална или трансродна особа.

Главни идеолог покрета је америчка филозофкиња, заклета лезбејка, која је 1990. објавила књигу „Субверзија идентитета.” Њу сва елита света носи на рукама, засипајући је наградама. У септембру 2012. добила је награду Теодор В. Адорно (Theodor W. Adorno), дотирану са 50.000 евра.

– Значајну улогу у глобалној сексуалној револуцији игра хомосексуални покрет. „Љубавне параде”, које се сваке године редовно одржавају у многим европским градовима, служе, како организатори кажу, за то да јавност упозоре на права хомосексуалаца. У неким земљама „геј брак” има исти правни статус као брак између мушкарца и жене, чак и с правом да усвајају децу. Ко год се усуди да се јавно успротиви овом покрету, одмах се означава као хомофобични грађанин. Одакле хомосексуалном лобију толика моћ?

До сада је у четири од 27 држава чланица Европске уније (Шведска, Норвешка, Холандија и Шпанија) истополно партнерство правно еквивалентно, а у девет држава је истополним паровима дозвољено да усвајају децу. Међутим, они се широм света боре за иста права, јер свуда постоји хомосексуална мањина од 1,5% до максимално 3%, која од ЕУ и УН добија значајну правну и финансијску подршку. Да овај пут води у нови тоталитаризам показује и документ „Yogyakаrtа Principles” који су припремили познати стручњаци за људска права, и који се спроводи без легитимитета, с дозволом и ауторитетом УН. Овај документ илуструје тоталитарни дух савремене културне револуције. Тешко је одговорити на питање зашто међународне организације и моћне америчке фондације, попут Рокфелера и Била Гејтса, дају подршку интернационалним хомосекуалним и феминистичким организацијама, дајући им могућност да утичу на глобалну политику. У сваком случају, те организације могу бити инструмент америчких интереса у сфери глобалног смањења становништва.

– Деца су жртве сексуалне револуције. У вашој књизи описали сте да су деца још у вртићу изложена изопаченим вредностима. Тешко да би ико поверовао у то да нисте доказали мноштвом примера. Шта се заиста дешава?

Сексуално образовање нам говори да је дете од детињства сексуално биће и да има право на сексуално задовољство. Одрасли треба да му помогну да открије тело као орган задовољства. Конкретно, то значи да се деца у вртићу охрабрују да мастурбирају или да се „играју доктора”, наравно, не у сваком вртићу, али то је стратегија. Већ с девет година у школама почиње обавезна сексуална настава, где се деца спремају за „први пут”, вежбају коришћење кондома и пластичних пениса, и где је хомосексуалност приказана као нормална појава. То је државни програм, којим у Немачкој руководи државна установа – Савезна централа за здравствено образовање. Овај правац истовремено подржава и Светска здравствена организација.

То је несхватљиво, јер рана сексуалност штети деци и омладини, доводи до раних трудноћа и абортуса, доприноси брзом ширењу полно преносивих болести и оставља дубоке емотивне ожиљке, који утичу на способност везивања, што је веома важан сегмент за брак и породицу. Шокантно је да је сексуално злостављање масовна појава у друштву и да има све више починилаца међу децом.

– Родитељи данас скоро да немају времена за своју децу, они су презаузети радом, тако да су деца препуштена себи, проводе много времена дневно уз телевизор или интернет. Образујемо ли нашу децу да постану сексуални објекти опскурних идеја светске елите?

Не могу рећи шта стоји иза тога, могу само да закључим да се нешто дешава и да на то упозорим. Стално се прича да дете има право на сексуалност. Ипак, истина је следећа: дете има право на бригу својих родитеља да би оно и даље остало дете и могло да безбрижно учи и да се игра.

– Традиционални брак мушкарца и жене непрестано је угрожен. Стопа развода је веома висока, распад породице доводи до масовног страха, депресије и менталних поремећаја свих врста, нарочито међу младим људима. Шта је, по вашем мишљењу, главни разлог за уништење породице?

Године 1948. нације разорене ратним вихором у Другом светском рату доносе „Универзалну декларацију о људским правима”. Она гласи: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту од стране друштва и државе” (чл. 16). Економским језиком говорећи, породица ствара „људски капитал.” Брак између мушкарца и жене остварује се рађањем деце, а родитељи имају обавезу да своју децу васпитају ефикасно и стабилно за цело друштво. Та обавеза се испуњава из љубави, и због њих (деце) они су спремни на жртве. Као што сваки човек зна, а то су потврдиле и многе студије, породица је место за одрастање деце. Анкете стално показују да млади људи жуде за верношћу и породицом.

Морамо им дати смернице и образовати их тако да они ту жудњу могу да задовоље. Моногамија је породична потреба, дакле, сексуална верност између супружника. Ако се моногамија као морални правац напусти, чак и свесно уништи, породица ће бити разорена. Требало би још напоменути да се породицама, чак и у богатој земљи као што је Немачка, постепено одузима материјална егзистенцијална база, те породице с троје деце постају ризичан фактор сиромаштва. Један од разлога је то што оне морају да финансирају пензиони фонд све већег броја усамљеног становништва, које никада није потрошило ни један евро на одгајање деце.

– Неке државе чланице Европске уније, Швајцарска и Енглеска, теже да се укине ословљавање оца и мајке. Морају ли други народи да страхују да ће једног дана и код њих овакав закон бити усвојен?

Према мојим сазнањима, ови закони нису још усвојени, али постоји политичка намера. Друштво које има намеру да укине не само речи „отац” и „мајка”, него и њихову посебну и незаменљиву улогу, само себи копа гроб. Надам се да људи неће дозволити ово лудило, али манипулација методама и стална бука медија доводе до слепила на опасности тренутног развоја догађаја. Медији су првобитно имали велики задатак да контролишу политику и моћнике. Данас су мејнстрим медији глобални играчи у ширењу културне револуције.

– Порнографија је у експанзији. Многи тв канали емитују ноћу еротске филмове, чак и преко дана, без цензуре, могу се видети неморалне сцене. Ко стоји иза ове индустријске бранше?

Порнографија је бизнис који се мери милијардама. Од њеног пуштања у јавност раних седамдестих, она се експлозивно проширила. Тридесет пет одсто свих преузимања на интернету чине пронографски садржаји, а најбрже расте тржиште дечјих порнографских филмова. Процењује се да се око два милиона деце нуди на интернету или су приказана у сексуалном насиљу. То је страшно! Порнографија је већ сасвим нормална за тинејџере. Али, шта се овде дешава?

То је крајње понижење не само жртве, већ и починилаца и гледалаца. Како бисте се ви осећали када би ваша рођена сестра или брат у јавности били изложени сексуалном понижавању и насиљу? Лоша ствар је то што је порнографија заразна, не мање од дроге. Њени корисници уништавају све моралне препреке и притом уништавају и своје људске односе. ЕУ води веома успешну кампању против пушења, значи против отровних супстанци које тело чине болесним. Зашто не води кампању и против духовног отрова порнографије? Овај отров нас чини болеснима и уништава људску способност за љубав.

– За крај нашег разговора, посаветујте наше читаоце како да се одбране од глобалне сексуалне револуције. Где лежи нада?

То зависи и од тога какав положај имамо у друштву. Политичари могу да донесу законе који штите брак и породицу, да спрече да деца у школама постану сексуални објекти, као и да се не манипулише са основним начелима у односима мушкарца и жене. Мађарска и мала држава Литванија то су и учиниле, уз стрепњу да ће се наћи под притиском ЕУ. Свако ко има утицаја на медијском пољу има велику одговорност и мора се запитати какве вредности заступа, да ли су његови поступци искључиво устремљени ка успеху, гледаности и новчаном добитку. Они који раде у образовном систему треба да буду опрезни на утицај који у тој области врши Планирано родитељство, глобална организација с огромним финансијским средствима, која промовише абортус и сексуалност код младих. Они се прикривају иза нечег што на први поглед делује безопасно – „репродуктивно-здравствене услуге”.

Сексуални педагози, који желе да и „назадне” источноевропске државе увере у предности новог, квалитетног образовног система, често се прерушавају у научне стручњаке, иако се ради о активистима глобалне револуције. Одлучујући допринос даје сваки појединац – под условом да и сам живи тако да му је породица приоритет, а то значи да буде веран свом партнеру. Истовремено, сваки човек и жена на тај начин стварају најбоље услове за срећан живот. Што се мене тиче, своју наду црпим из вере да су природа и Бог, творац неба и земље, јачи од људске бахатости.

Извор:
ИФН