Лајчак: Вучић и Хоти су већ договорили свеобухватни споразум, на потезу је Курти

Специјални представник Европске уније за дијалог Мирослав Лајчак је у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ) наговестио да ће кроз неколико недеља, доћи до првог сусрета између председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија.

Каже да је охрабрен недавном посетом Приштини и Београду где је, како тврди, добио уверавања да су лидери спремни да наставе дијалог.

Европски савет је прошлог петка, обновио Лајчаков мандат до августа 2022. Међутим, према тврдњама високог представника ЕУ, то не значи да се процес мора одуговлачити до тада. Он и даље сматра да је споразум о нормализацији односа изводљив у року од неколико месеци, али да је за то потребна политичка спремност лидера. Потрвђује да неће дозволити покретање тема које би отвориле „Пандорину кутију“ те поручује да је размена територија затворено поглавље.

Са Куртијем на челу косовске делегације у дијалогу, Лајчак сматра да постоји нова ситуација, јер ће у дијалогу бити два партнера који имају јако снажан мандат.

Интервју преносимо у целости:

РСЕ: Косово је недавно добило нову Владу и то је управо оно што је вама потребно да дијалог заживи. Када можемо очекивати први сусрет Вучић-Курти?

„Мислим да можемо очекивати први сусрет довољно брзо, без непотребног одлагања. Тако смо се договорили са новим премијером, господином Куртијем, треба да заврши формирање институција. Преостао је избор председника и припрема новог тима. После тога очекујемо да су спремни за наставак. Он (Курти) ми је рекао да је спреман да дође у Брисел да се састане са председником Вучићем, председник Вучић ми је рекао да је он спреман да дође кад год буде позван“.

РСЕ: Међутим, сада ћете имати нове саговорнике из Приштине, међу којима постоје они који сматрају да је потребно ресетовање дијалога, а не наставак процеса који је застао у септембру. Како замишљате тај први сусрет између председника Србије и новог премијера Косова у контексту процеса који већ водите скоро годину дана?

„Прво, јако је битно да су ми током мог задњег боравка у Приштини и Београду партнери потврдили да добро знају колико је дијалог важан и да су спремни да наставе тај процес. Наравно, дијалог је процес не само нормализације односа, већ је и платформа где се решавају проблеми које живот доноси.

Друго, имамо нову екипу. Кад сам се сусрео с господином Куртијем у Приштини, он ми је тада рекао да мора да се упозна са читавим процесом, са тим шта је било договорено. То је био један од главних циљева моје посете. Договорили смо се да ћемо се наћи још једном након што се он упозна да бисмо говорили о томе како ће тај процес да се настави. Ја сад чекам тај састанак да видимо у којој форми ћемо да наставимо. Нешто је договорено од претходне владе. Морамо да видимо у којој мери ће се нова влада идентифицирати са договореним, да ли ће да дође са неким новим предлозима. Наравно, агенда, садржај преговора се договара између две стране, између Приштине и Београда“.

РСЕ: Да ли имате неки временски оквир до кад ћете чекати? Ово што сте ви рекли захтева времена, а у међувремену, признајмо, дијалог је застао, сад ће скоро годину дана.

„Имали смо јако продуктиван период између јула и септембра прошле године. Онда политичка ситуација на Косову није била таква да би дозволила наставак и разговор о овим темама. Сад, као што сам рекао, имамо гаранцију да су обе стране спремне на наставак. Немамо времена за трошење. Политички календар је такав да нема неких великих избора, нема никаквих избора у Србији, има локалних избора на Косову на јесен, тако да ми треба да искористимо тај политички календар и без излишних одлагања треба да приступимо преговорима.

Премијер Курти добија те поруке од својих европских партнера, премијера, добио је од високог представника Борела. Значи, он зна да се то од њега очекује. Рекао сам да нећемо ништа вештачки да убрзавамо. Морају да се формирају све потребне институције, имамо скупштину, имамо владу, још треба да се изабере председник. Мислим да тим већ имамо – имамо главног преговарача, именованог, одговорног члана Владе за дијалог, у тиму ће више-мање остати људи који су водили тај процес. Историјско искуство, та меморија је сачувана ту, тако да ја стварно мислим да нема разлога да не бисмо наставили у року од неколико недеља“.

Изазови у продуженом мандату?

РСЕ: Кад смо код календара, и о року од неколико недеља, ваш мандат истиче 31. марта. Када буду дошли Александар Вучић и Аљбин Курти у седиште Европске уније, да ли ће поново видети Мирослава Лајчака или неку другу особу?

„Изгледа да хоће, јер управо прошлог петка је Европски савет продужио мој мандат до краја августа 2022. године, за седамнаест месеци. Тако да имамо, мислим, довољно времена за један озбиљан посао“.

РСЕ: Кад смо код тога, са приштинске стране ће вам доћи особа која званично има подршку више од половине косовског друштва. Колико ово вама олакшава процес у смислу оног шта ће бити договорено – да ће постојати гаранције да ће проћи у институцијама Косова и у друштву?

„То је, наравно, јако важно. Та подршка коју је господин Курти добио на изборима је стварно историјска. Више од 50 посто гласова је нешто невиђено и то му даје снагу. То му даје снагу да преговара, да се договара и да то што је договорено оствари. То је јако битно. Добро знамо да председник Вучић има врло снажну позицију у Србији, тако да имамо сада два партнера који имају јако снажан мандат. И то ће бити нова ситуација.

Господин Хоти је био одговоран, конструктиван, врло озбиљан партнер, али његова политичка снага је била мања. То јесте био фактор дијалога“.

РСЕ: Да, али господин Хоти је пристао да отвори питање Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову и није имао политичку подршку да се врати поново у Брисел и настави ове преговоре. Међутим, ви сте у више наврата рекли да је питање ЗСО незаобилазно у процесу који водите. Да ли и даље стојите иза овога?

„Постоји један добро познати принцип међународног права, који се зове: „пацта сунт серванда“. Дакле, шта је било договорено треба да се оствари. И то је то. То је то што могу да кажем. Ово је било договорено одавно, прије мог доласка, 2013. и 2015., значи, не можемо да се правимо као да то не постоји. Очекујем преговоре како да се то оствари“.

Промена граница – отварање Пандорине кутије

РСЕ: Постојале су неке теме које су стране отвориле, нису се договарале, али су признале да разговарају – говорим о размени територија. Тадашњи носиоци процеса, један од њих није више присутан ни физички ни политички на Косову, Хашим Тачи, и председник Србије Александар Вучић, признали су да су у једном тренутку разговарали о могућности размене територија. Ваша претходница, Федерика Могерини, дозволила је отварање ове теме, образлажући ово чињеницом да Европска унија неће спречавати шта год се стране договоре.

Ви сте тада били министар иностраних послова Словачке и супротставили сте се тој идеји. Сада, као представник Европске уније, да ли стојите иза тог стајалишта док сте били у Братислави, или ћете дозволити отварање контроверзних тема ако се стране договоре?

„Ја нисам променио своје мишљење и своје стајалиште, јер ја не мислим да је улога Европске уније у том процесу да прави белешке. Улога Европске уније је уствари да обезбеди да је то европски процес, да је то процес XXИ столећа, да је то процес који води или приближава Косово и Србију Европској унији. Промена граница на етничком основу није концепт XXИ века, није концепт на којем је изграђена Европска унија. Ја стварно доживљавам моју улогу и улогу Европске уније и у томе да тражимо решења која су европска.

Ја сам лично убеђен да би промена граница значила отварање Пандорине кутије, што би било јако опасно, али исто би значило да је Европска унија на неки начин одустала од амбиције да привуче регион Западног Балкана у своје редове на тај начин да градимо европске стандарде, европску културу, а онда бисмо ишли у неком другом правцу, јако опасном правцу.

Док сам ја на том послу, ја ћу се трудити, залагати и гарантовати да су сва решења европска решења и приближавају Србију и Косово Европској унији, а не супротно“.

РСЕ: Да ли да ово схватимо тиме да ви као посредник или као помагач, по вашем мандату, нећете дозволити отварање оног што бисте сматрали Пандорином кутијом, без обзира на размену територија? Или било којој новој теми која би изазвала неку контроверзу?

„Ја мислим да не треба неке јаке изјаве да дам, јер то питање није на дневном реду, не би прошло. Нико га и не ставља на сто. Ми смо видели каква је реакција била у региону – снажно негативна реакција. Партнери су реалисти и добро знају да сви ми треба да тражимо решење које ће да помогне стабилизацији региона и даљој европеизацији региона. Тако не треба ја да кажем нећу да дозволим, јер нема шта да ја нећу да дозволим, тренутно нико то не предлаже“.

РСЕ: Рекли сте да се залажете за свеобухватни, легално обавезујући споразум који би решио сва отворена питања између страна. Рекли сте такође да ћете се договарати о свачему док се не договорите о целом споразуму као таквом. У вашем мандату има новости у смислу да разговарате о елементима који ће на крају бити заокружени тим свеобухватним споразумом. Како видите тај споразум? Како замишљате текст тог међустраног уговора? Која су та питања која ће бити једном и заувек решена између Приштине и Београда?

„Ја не бих да јавно представим та питања, али могу да кажем да је то све било договорено прошле године између председника Вучића и премијера Хотија, уз наше посредовање. Једна и друга страна су тачно знале о чему се преговара, колико има корака који воде према свеобухватном споразуму. Ми сада треба да чујемо од нове администрације на Косову у којој се мери идентифицирала са тим споразумом или са тим планом, са тим програмом, да ли има неке нове предлоге или нове елементе, на што они наравно имају право. Јер уствари није Европска унија та која одлучује о томе шта ће бити резултат. То су Београд и Приштина који се договарају о томе, ми смо ту да помогнемо.

Као што сам рекао, улазимо у једну нову фазу, треба да сачекамо први састанак двају лидера да можемо да тачније знамо да ли има неких промена у том процесу“:

САД поново уз ЕУ

РСЕ: Кад сте били именовани прошле године, док је бриселски дијалог био у ћорсокаку, постојао је један други дијалог, који је водио Вашингтон, вашингтонска администрација. Ви сте чак дочекани тзв. хладним тушем од стране тадашње америчке администрације. Односи Брисела и Вашингтона су били потпуно поларизовани у том смислу. Сада имамо нову администрацију која је у више наврата потврдила да у потпуности подржава бриселски дијалог и Ваше личне напоре. Да ли је довољно да Вашингтон само изађе са овим позитивним сигналима подршке или очекујете у току процеса неку проактивну улогу америчких званичника?

„Мислим да имамо јако снажне сигнале који долазе из садашње америчке администрације, који говоре о томе да они виде своју улогу на Балкану да подржавају Европску унију, да подржавају процес проширења, да подржавају дијалог, да подржавају моју мисију. И то неће бити само пасивно. Они то раде и активно, у комуникацији са партнерима.

Не желим да се враћам прошлости, али видео сам колико је то било тешко и лоше примљено у региону кад су партнери видели да Брисел и Вашингтон не говоре истим језиком. Наравно, то је било на штету свих. Тако да ми је јако драго да смо поново у ситуацији на коју смо били навикли свих тих претходних година, да стварно радимо руку под руку са Вашингтоном, да врло тесно сарађујемо. Вашингтон користи свој утицај да понавља исту филозофију, исте принципе, које спроводимо и ми. То је веома добро за читав регион“.

РСЕ: Међутим, у Вашингтону је ипак постигнут споразум, зову га Вашингтонски споразум, ипак се ради о писмима намере страна. Међутим, представници нове америчке администрације у јавним наступима се више не реферишу том документу. И даље нема потврде како ће они приступити том споразуму. Али, шта тај споразум значи за Вас и за Ваше напоре у овом бриселском дијалогу?

„Поново – није на мени да коментаришем нешто што се остварило у Вашингтону, али желим да кажем да нема никакве конкуренције. Те некакве тачке у тим документима, једноставним политичким обавезама које су биле тада примљене, које су биле везане за дијалог, сигурно нису виђене као нека конкуренција за наш процес. То је јако битно, да је америчка администрација потпуно уз нас и подржава процес који води Европска унија. То је јако битно“.

РСЕ: Говорили сте у више наврата да је свеобухватни споразум изводљив у року од пар месеци. Сад нам кажете да је ваш мандат продужен до августа 2022., значи додатних осамнаест месеци. Је ли то нека назнака да сматрате да више није изводљиво да се стране договоре и да ћете имати доста посла у наредних годину и по дана, а можда и више?

„Више пута сам се трудио да објасним ову моју тезу. Пробаћу још једном. Значи, ја сам рекао – технички, у идеалном свету, то што ми желимо да се договоримо, ако имамо пуне напоре једне и друге стране, то јесте изводљиво у року од неколико месеци. Нама не треба следећих десет година, нити пет, нити три. Али, исто сам рекао да о брзини процеса одлучују две стране: Србија и Косово.

Ми смо ту, ја сам ту, 24 сата дневно и седам дана седмично. Ми смо спремни да идемо толиком брзином за коју су наше две стране преговора спремне. Има ту политички календар. Кад сам ја почео свој мандат, нико није очекивао шта ће се десити у новембру на Косову, шта ће одлучити Уставни суд у децембру. Значи, то је реалност. Живимо у демократским друштвима. Осим природног календара имамо и политички календар.

Желим да истакнем – политички календар је сада позитиван, не видимо неких препрека које би нам онемогућавале наш посао, и то треба да искористимо. Ако следеће године дођу нови избори, онда наравно то утиче. Зато сам рекао – технички јесте изводљиво у неколико месеци, међутим, нисам ја тај који то одлучује. Друго, треба да поштујемо и политички календар који наравно утиче на тај читав процес. Надам се да је сад све јасно“.

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОБНОВУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ