Интернет у канџама Великог брата

Да ли је приватност потпуно нестала после дозволе државним службама да прате и контролишу сваког појединца, било кад и било где на планети. Недоречени закони препрека за заштиту грађана Србије. Матрица „Фејсбука“ као метода обавештајних служби

ЈЕДНА од најпопуларнијих нових америчких ТВ серија „Особа од интереса“ има сасвим једноставну идеју – америчка влада развила је софтвер који јој омогућава да прати сваки корак својих грађана.

Можда идеја ове серије и не би била тако лоша да стварност још једном није отишла даље – захваљујући Едварду Снодену, бившем службенику НСА, сазнали смо да уз свесрдну сарадњу интернет-гиганата, америчке службе прате грађане читавог света. А Европска унија, чији се лидери буне због америчког кршења слобода, паралелно развија пројекат ИНДЕКТ, који ће омогућити прикупљање информација, не само из јавно доступног дела интернета, друштвених мрежа, форума, мрежа са подацима државних институција и уреда, већ и са камера за видео-надзор и различитих других извора.

Док сви заједно статирамо у најновијој адаптацији „Великог Брата“, без могућности да повратимо сопствену приватност, остаје нам једино да се питамо како смо тако лако дозволили да останемо без ње.

– Сазнање да све што радимо на Мрежи под будном присмотром није изненађење ни за кога ко прати ситуацију у овој области. Ми смо о томе говорили још у марту на конференцији Друштва за информациону безбедност Србије – каже Зоран Живковић, председник ове организације. – Логика која стоји иза масовног прислушкивања је једоставна – свако може да представља претњу за државу. Зато службе уз помоћ кључних речи „филтрирају“ разговоре, имејл поруке или друге облике података који се преносе интернетом и тако сужавају број потенцијално „интересантних“ особа које затим могу да наставе да прате непрекидно. Свака могућа претња по државну безбедност потом се детаљније анализира.

Сличан принцип „вишег интереса“ стоји и иза програма ИНДЕКТ у који је Европска унија од 2009. године уложила десетине милиона евра. Европски медији пишу да ће, ако заживи, помоћу њега ће бити могуће и надгледање конкретних особа док се крећу улицом, које ће препознавати у маси помоћу биометријских података из личних докумената.

Формулисани циљ звучи прихватљиво: на време открити сумњиво понашање које заслужује пажњу безбедносних служби. Проблем је што се сумњиво понашање дефинише веома широко. Списак је саставила пољска полиција: поред криминалне делатности, сумњиве су и особе које трче, забораве пртљаг, па чак и ходају у контрасмеру (супротном од већине пешака). Систем може као сумњивог, наравно, да оцени и збуњеног туристу или неког ко чека особу која касни.

И док су сви спремни да се, бар на речима, побуне због угрожавања приватности, сасвим је јасно да смо се доброг дела интиме одрекли сасвим добровољно. Некада су агенти тајних служби читаву каријеру посвећивали састављању досијеа о некој личности који садржи мање података него што их сада сами добровољно оставимо на „Фејсбуку“ и другим друштвеним мрежама.

– Матрица „Фејсбука“ прављена је тако да подсећа на најсавременије методе обавештајних служби за прикупљање података – објашњава Живковић. – Подаци које остављамо омогућавају да се о сваком кориснику направи веома сложен фајл. Све чешће се о овој друштвеној мрежи говори као о „сајбер држави Фејсбук“. По броју „становника“ то је трећа држава на свету, а трендови показују да ће ускоро бити највећа. И то је држава која све зна о својим „грађанима“. Да ли су пушачи, алкохоличари, самци или ожењени, шта воле, чиме се баве… Све што је икада окачено на „Фејсбуку“ заувек остаје тамо, чак и када га ми избришемо.

Службе безбедности нису једини клијенти „Фејсбука“, „Јахуа“, „Гугла“ и других великих интернет-компанија. Одавно је познато да се подаци које остављамо на Мрежи користе да би компаније могле да своје рекламне кампање персонализују и прилагоде корисницима. Понекад се чини да је технологија отишла толико далеко да заправо и немамо избора – ако желимо да будемо део модерног света нужно је да пристанемо на драстично угрожавање приватности.

– Човек и даље може да у великој мери заштити себе од злоупотреба – сматра Живковић. – Млади треба да буду део информатичке заједнице, али могу да изаберу да не буду на друштвеним мрежама или да ограниче информације о себи. Требало би и да провере с ким ступају у контакт и где остављају своје податке.

Тренутно, Србија као држава нема могућност да, као у Америци и Европи, угрожава приватни живот својих грађана. Ипак, не тако давно сазнали смо да је број људи које су службе у Србији прислушкивале далеко од занемарљивог. Недавно је и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, реаговао на вест да је Министарство трговине и телекомуникација направило нацрт закона по којем би било могуће пресретање електронске комуникације и достављање података тајним службама и мимо одлуке суда.

Недореченост законске регулативе и немогућност спровођења дела прописа представља највећи проблем када је у питању заштита приватности грађана Србије. Тако, према закону, сваки телекомуникациони оператер је дужан да омогући безбедносним службама инфраструкутру за пресретање комуникације. По закону, да би то радиле, службе морају да имају одлуку суда.

Заштита приватности грађана Србије на интернету, међутим, представља само једну страну медаље. Јер, пред претњама које доноси савремена технологија, несигурна је чак и држава.

– Економска, војна и дипломатска безбедност не могу се више посматрати одвојено од информационе – поручује Зоран Живковић. – Упркос томе, Србија и даље нема стратегију информационе безбедности. Зато је веома осетљива на претње које долазе из сајбер света. Ми покушавамо да држимо корак са светом када су у питању технологије и не заостајемо превише, али велики проблем је недостатак законске регулативе.

Посебан проблем је што наша држава нема ЦЕРТ – тим за хитно реаговање на кибернетичке претње. Поред нас такав тим у Европи немају још само Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија и Црна Гора, а како ствари стоје и оне ће ту институцију успоставити до краја године.

АДМИНИСТРАТОР СВАКИ систем администратор у компанијама које нам омогућавају везу са интернетом може да приступи свим подацима које размењујемо преко светске мреже – од електронске поште до историје претраживања. Иако по закону то не смеју да чине, питање је ко их и како контролише.

ВИШЕ ХИЉАДА ЗАХТЕВА ВЛАДИ САД АМЕРИЧКЕ корпорације „Мајкрософт“ и „Фејсбук“ огласиле су се поводом захтева америчких специјалних служби. Покушавајући да се заштити од скандала, „Фејсбук“ је саопштио на свом блогу да је у другој половини 2012. године добио између девет и десет хиљада таквих захтева, који су се односили на 19.000 корисника те друштвене мреже. „Мајкрософт“ је саопштио да је у другој половини прошле године добио између шест и седам хиљада захтева који су се односили на 31.000 до 32.000 корисника ресурса компаније. Представници корпорације су навели да је откривање података о таквим захтевима, који раније нису саопштавани, договорено са надлежним органима САД. Компаније, међу којима су и „Епл“ (Аппле), „Гугл“ (Гоогле) и „Јаху“ (Yахоо), демантовале су тврдње да НСА може директно да приступи њиховим серверима, наводи АФП, додајући да америчке власти саопштавају да програм „Призма“ помаже спречавању терористичких напада.

РАЗБИЈАЊЕ ДЕМОНСТРАЦИЈА ЈЕДНА од важних особина технологије која се развија у оквиру пројекта ИНДЕКТ биће предвиђање протеста и разних форми окупљања људи пре него што се и десе, на основу кретања људи улицама. Полиција ће на место протеста моћи да дође прва, пре демонстраната, и да разбије скуп пре него што се и формира.

НОВОСТИ