Датум на Видовдан
Онда ме он пита шта је то Видовдан, а ја му кажем да је то српска историја, заправо, да су то поуке из историје
Скоро свако јутро већ неколико месеци будим се после кошмарног сна, сањам да смо коначно добили датум за отпочињање преговора о уласку у ЕУ. И увек ми у том сну некакав чиновник из Брисела надмено поручује: „Ви у Србији имајте снове, ми у Бриселу имамо времена.“ Ја му одговарам да је погрешно уверење како су се само они у Бриселу претплатили на време, кажем му да је наше стрпљење на озбиљној проби и да за предстојећи Видовдан на смеју да нас преваре.
Онда ме он пита шта је то Видовдан, а ја му кажем да је то српска историја, заправо, да су то поуке из историје. Чиновник се цинично смеје и пита ме, када већ производимо толико много историје, и више него што можемо да је потрошимо, да ли се сећам шта је не тако давно садашња власт замерала садашњој опозицији у погледу Косова и ко је шта у тој нетранспарентној игри моћи прокоцкао? Одговарам, наравно у сну, да супротности ове врсте спадају у демократски јавни живот, посебно српски, да се код нас улоге брзо мењају, али и да то није само наш изум. Кажем му да су захтеви који се постављају према српској политици и код куће порасли, да је толеранција према губицима и губитницима код нас све мања, подложност према пропаганди све већа и да они, у Бриселу, морају сада на сто изнети некакво готово решење, јер код нас у Србији сада влада аисторичан начин мишљења, који збивања око фамозног датума више неће и не може да релативизује. Онда се пробудим…
Тог знаменитог четвртка био је 28. јун 2001. године. У Србији је то Видовдан, датум на који су се кроз векове догађале невероватне ствари. На Западу је владало мишљење да је Србија свог бившег председника Слободана Милошевића изручила у Хаг тог 28. јуна због донаторске конференције која се одржавала следећег дана и на којој је Југославија требало да добије 1,28 милијарди долара. Став Запада је био циничан, истина, из њихове визуре рационалан, али ипак далеко од истине. Јер, ми смо Милошевића изручили у Хаг због истине, принципа и правде, а не због пара. Ко је у Србији добио пет милиона долара званичне америчке награде за изручење Милошевића ни данас не зна, иако политичка чаршија барата конкретним именом и презименом. Је ли тај херој платио порез држави Србији – то није утврђено. Ако, борба против корупције тек је започела. Доћи ће и херој са тих пет милиончића једног дана на ред. Само ако дозволи амбасада.
Као што епска песма каже, цар Лазар је вечерао са својим витезовима 27. јуна 1389. године. Песма каже да је један од витезова тада рекао како ће сутрадан Милош Обилић издати Лазара. Обилић се наводно бранио, нисам, истина, лично чуо, рекавши да „када сутра Видовдан осване, видећемо на пољу Косову ко је вера, а ко је невера“.
У тренутку кад је Милошевић изручен Хагу, и поред тога што је имао писмене гаранције и данас актуелних политичара Србије, којима су све ове године препуна уста морала, принципа и демократије, југословенска влада се распала због тог изручења. Но, због тог изручења ја сам лично остао „краћи“ за 400 долара. Наиме, у кишној децембарској ноћи 2001, прелазио сам, заједно с петорицом западних новинара, и уз помоћ сплава, набујалу планинску реку Пјанџ, на граници Таџикистана и Авганистана. На другој обали Авганистанац, муџахедин под паштунском капом, затражио је за превоз до Фејзабада 500 долара по сваком новинару. Покушао сам да спустим цену с обзиром на то да новинари у Србији немају пара. Хладно ми је одбрусио да смо ми богата земља, јер смо председника продали за пет милиона долара. Тако рече Авганистанац у планини на крају света…
На Видовдан, 28. јуна 1889. године, 500 година после битке, 30.000 ходочасника дошло је да ода почаст српским јунацима. На Видовдан, 28. јуна 1914. Гаврило Принцип убио је у Сарајеву аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу. Касније је изјавио „да је био огорчен због тога што је Франц Фердинанд увредио Србе тиме што је баш на Видовдан одлучио да посети Сарајево“. Што би рекли данас, и ми ћемо бити огорчени и увређени ако на Видовдан не добијемо тај фамозни датум.
На Видовдан 1921. године, српски политичари су у југословенском парламенту прогурали такозвани видовдански устав. Никола Пашић тада је тријумфално изјавио: „Овогодишњи Видовдан је обновио наше царство.“ После смо видели како је то завршило.
Стаљин је изабрао Видовдан да на тај дан 1948. године са Југославијом прекине скоро све везе, начинивши тиме прекретницу у светској историји. На Видовдан 28. јуна 1989, на Газиместану се окупило око милион људи. Да ли се тог дана круг затворио? Или му недостаје само још овај Видовдан и фамозни датум? И где баш да нам датум дају на Видовдан. Слути ми то на пропаст ЕУ.
И рече ми онај из сна: „Не плаши се противника, не плаши се непријатеља, плаши се само оног који каже: ’Знам како треба.’“