Цадик Данон Брацо, Јеврејин који је преживео пакао Јасеновца – “Бог је ћутао, а усташе су радиле свој посао”

Цадик Данон Брацо у филму “А Бог је ћутао” у продукцији Јавне установе „Спомен-подручја Доња Градина“ сведочи о Јасеновцу и ономе што је видео и преживео

Хрватске усташе и Немци побили су његових 45 најближих сродника, а када је одведен у логор имао је 18 година.

У сведочењу говори да су свако јутро морали да се построје пред бараком, а и да су морали да раде ван логора.

Он даље наводи да је видео огроман канал или раку, а када је пришао ближе видео је велики број поубијаних српских сељака из којих се пушила пара, што значи да су били недавно поклани.

Цадик даље говори да се кроз главну дрвено-жичану капију улазило, али кроз њу се жив није излазило.

Тог дана примето је да капији прилази колона српских сељака, жена, деце, стараца и старица.

Тада је запази једну сељанку која је била млада можда није имала више од 25 година. На грудима је држала одојче, а за сукњу јој се држао синчић отприлике четири до пет година стар.

Усташа је пришао и отео синчића и гурнуо га у страну где су децу пребацивали и поново пришао мајци да јој отме и друго дете из наручја.

“Она је чврсто држала дете, а он је ухватио дете и почео да вуче да је откине од ње. На жени се видео израз лица који је одавао снагу мајке која брани своје чедо. И левом руком је држала чврсто дете, а десном је шапила усташу за гркљан и почела да га дави. “

Међутим други усташа је ударио мајку кундаком у леђа и она је пала преко дета, а усташа који је био дављен поново је почео да јој отима дете.

Усташа је успео да јој отме дете, када је она изгубила дах од ударца чизмом у стомак.

“То дете је затим отповио и те две ножице ставио између три прста и руком почео да врти по ваздуху и вртио је вртио док није добио довољну снагу и свом силом је треснуо дете поред женине главе. Дечија глава се распрснула попрскавши мајку, мајчино лице крвљу и мозгом.”

У сведочењу даље наводи да су стајали постројени пред бараком и добили лопате и ашове и кроз капију се упутили у Лонско поље. Ту су их усташе зауставиле, а један од водника име је рекао да ту копају у дубину до 2 метра. Када су ископали усташе су име рекле да се удаље одатле једно десетак метара даље.

“У даљини сам видео десетину усташа који иду, а поред њих нешто ниско, мало… Кад су дошли ближе, имао сам шта да видим. То су била деца. Деца су била очигледно српска и јеврејска. Пропала, омршавела, поцепана, боса, почупана, прљава. Изгледала су као ужас који се не може гледати! “

Тада је један од усташа пришао тој гомили деце и рекао им следеће:

“Чуо сам кад је гласно говорио:—Децо, ко од вас хоће да вас одведем код ваше баке и код ваше мајке? Деца су углас повикала:—Ја, ја, ја…”

Око деце су се окупиле усташе, направивиши као неки заштитни венац и један другом додавале једно по једно дете све до усташе који је био поред саме раке.

“Усташе су један другом додавале једно по једно дете и овај који је био задњи до саме раке, шћапио би дете, окренуо лицем ка земљи и дрвеним чекићем, столарским чекићем, ударио би у потиљак дете. У том моменту чуо се писак, задњи врисак детета и тупи пад детета у раку.”

У филму наводи да је гледајући ту страхоту хтео да пресвисне, а сузе су му се лиле низ образе.

Поред њега на земљи је седео један Јеврејин, који је био доста старији од њега, али изнурен и исцрпљен.

“Подигао је главу у небо и гласно говорио: “Боже, ако те има, удри гром из ведра неба и уби ове зликовце.

Ови су наставили и даље да раде свој посао, а он је још два пута поновио исто. Бог је ћутао, а усташе су радиле свој посао.”

Извор:
СРПСКА РАМОНДА