Три сестре Бистрице и брат Бели Дрим
Лепоту и плодност Метохије обогаћују четири као суза чисте реке
Поред свих Бистрица знаменити српски манастири. – Занимљиво је да водени токови са КиМ иду са 51 одсто територије у Црно море, са 43 % у Јадранско море а Егејско море одводи воде са површине од 6 %.
Простор Косова и Метохије, са површином од 10.886 квадртаних километара, је веома богат изворима и воденим ресурсима. Занимљиво је да водени сливови са Космета иду у три мора Јадранско, Црно и Егејско море.
Лепоту и богатство река на КиМ чине посебно три Бистрице у Метохији: Пећка, Дечанска и Призренска Бистрица које се уливају у Бели Дрим, најсевернију реку у Метохији која отиче према југу и која се улива преко Албаније у Јадранско море.
Извор Белог Дрима, са протоком воде више од 5 метара кубних у секунди, односно 300 кубних метара воде у минути, убедљиво је најјачи извор на Косову и Метохији. Бели Дрим тече средиштем Метохије и дуг је 175 километара. Улива се у вештачку акумулацију Врбничког језера крај Призрена.
У српском народу ове реке су опеване као три “сестре“ Бистрице које се уливају у “брата“ Бели Дрим, највећим извором реке на Косову и Метохихји.
Занимљиво је да водени токови са КиМ иду са 51 одсто територије у Црно Море, Јадранско море одводи воде КиМ са 43 % површине а Егејско Море одводи реке Косова са површине од 6 %.
У свету су само позната два случаја да се једна река рачва у два мора, позната као бифуркација. Река Неродимка код Урошеваца са јужним краком одводи ову реку, уливајући се у Вардар, у Егејско море, док други северни крак Неродимке се улува у Ситницу, даље у Ибар, Мораву и Дунав па тако крајњи одлив Неродимке је у Црно море.Други пример оваквог рачвања једне реке у два мора је у Бразилу, река Касикијара.
Три главна дренажна слива подручја (Бели Дрим, река Ибар и Лепенац) се сусрећу једни са другима, приближно 16.5 км западно од Урошевца, у катастарској зони Будакова, општина Сува Река.
Буквално вододелница се налази на Дрманској планини, 1,359 м надморске висине. Од ове тачке на овој планини вода се слива,извире и тече у три правца: Јадранско, Црно и Егејско море.
Друге важне реке на Косову су: Река Ситница и Биначка Морава. Косово такође има крашких извора, термалних и минералних извора, глацијал долинама и природних и вештачких језера.
Све три Бистрици као и Бели Дрим „хране“ се снегом са проклетијских висина док Призренска Бистрица “храну“ добија са шарпланинских висина.
Пећка Бистрица, одводњава северне падине Богићевице, источне падине Мокре Горе као и јужне стране Хајле и Штедима. Она се пробија кроз познату Руговску клисуру дугу 6 km, са местимично вертикалним странама и дубоку преко 1000 m. Дужина њеног тока је 62,4 километара.
Дешавало се да одрони изнад ове реке створе вештачка језера, која би се излила и нанела штету у Пећи, нпр. 1926., а одрон се догодио и 5. фебруара 1937.
Дечанска Бистрица, дужине 53 километара, је река у западној Метохији. Река настаје на јужним падинама планине Богићевица, која је део Проклетија. Тече северно од врха Ђеравица (највиши врх Србије: 2.656 метара). У горњем делу тока зове се Кожњарска Бистрица и прима воду из бројних потока. Река потом скреће на југоисток, где је у планинама усекла дубок кањон, Дечанска клисура. На излазу из клисуре Дечанска Бистрица тече поред манастира Високи Дечани, (1327 – 1335) па наставља ка истоку кроз густо насељену област око градића Дечани. Река се као десна притока улива у Бели Дрим.
Снага горњег тока искоришћена је у хидроелектрани Кожњар, снаге 6,5 MW., изграђене 1947. године.
Призренска Бистрица је лева притока Белог Дрима. Извире из Горњег језера на Шар-планини, југоисточно од Призрена, на 2410 метара надморске висине. У Бели Дрим се улива код места Мурадем поред Призрена. Дужина тока износи око 35 километара.
Пут је кроз Бистричку клисуру пробијен 1935, на месту Дув.
Легенда каже да је река променила ток да би прешла преко гроба Синан-паше, јер је за живота искористио обрађени камен из Манастира Свети Арханђели за изградњу џамије у Призрену. Преко Бистрице у Призрену има чак 13 мостова.
Постоји и четврта мања, Лоћанска Бистрица којa је дуга око 50 киломеатара и извире на источним падинама Проклетија, на око 2200 метара надморске висине у близини Ђеравице. Тече према југоистоку кроз места Прилеп и Лоћане, све до ушћа у Ереник, код Ђаковице.